Prazni rafovi za mleko dokaz da regulacija cene nije rešenje

Tvrdnja da je najskuplje ono čega nema dobija izgleda ovih dana potvrdu u Srbiji zbog nestašice jedne od osnovnih životnih namirnica, i to posle pokušaja Vlade da u dužem periodu reguliše cene i utiče na tržište.  

Iako je Vlada Srbije na vanrednoj sednici u utorak povećala maksimalnu dozvoljenu cenu i zabranila izvoz mleka, situacija se još ne popravlja, a dodatno je podgrejana strahovima građana od nestašica, zbog čega prave zalihe i tako produbljuju već postojeći problem.

Poskupljenje stočne hrane, suša i povećani troškovi posrednika zbog povećanja cena goriva naterali su Vladu Srbije da uredbama ograniči cene te namirnice još od decembra prošle godine. U međuvremenu, situaciju su dodatno zakomplikovali rast inflacije i dodatni troškovi za praktično sve ulazne troškove, od đubriva, ambalaže, transporta...

Međutim, uprkos tome što je Vlada odobrila poskupljenje UHT mleka od 2,8 odsto, rafovi su trenutno prazni u samoposlugama, dok proizvođači, trgovci i stručnjaci nude objašnjenja zbog čega je do takve situacije došlo. 

U pokušaju da razjasnimo ovu problematiku, redakcija Bloomberg Adrije kontaktirala je ili pokušala da kontaktira sa najvećim i relevantnim akterima na svakoj strani, a zaključak koji je većina ponudila jeste da su suša i rast cena ulaznih troškova samo gurnuli sa ivice sektor koji se već dugo suočava sa brojnim problemima. 

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, prva polovina ove godina bila je najslabija u proizvodnji konzumnog mleka, makar u poslednjih deset godina. Međutim, razlika u proizvodnji nije toliko drastična, a na mesečnom nivou, bilo je i slabijih meseci u prošlosti.

Od kraja prošle godine, Vlada Srbije ograničila je cenu litarskog pakovanja mleka od 2,8 odsto, a od juna je krenula sa tačnim određivanjem cene tog proizvoda. Tako je u novembru 2021. godine bilo moguće kupiti litar mleka i za oko 75 dinara, a uprkos regulisanom povećanju cena, došli smo do cene od 128,99 dinara. Čak ni to povećanje od blizu 80 odsto nije odmah pomoglo jer mleka na rafovima i dalje nema. Čak i od kada je Vlada počela preciznije da ograničava cene mleka od juna, cena je porasla, i to za 13 odsto.

Poljoprivrednici i mlekari nisu optimistični. "Godinama smo ukazivali na to da će doći do smanjenja proizvodnje mleka, ali se ove godine situacija iskomplikovala zbog dugotrajne suše i visokih temperatura", rekao je za Bloomberg Adria TV Nenad Budimović, sekretar Udruženja za stočarstvo u PKS.

Šta kažu proizvođači o nestašici mleka

Predstavnici stočara nemaju dilemu ko je odgovoran, listom su okrivili najveću mlekaru u zemlji za situaciju na tržištu. "Bahatim ponašanjem prema proizvođačima Imlek je uništio mlekarstvo u Srbiji. Ta mlekara je glavni krivac za nestašicu mleka i nadam se da će propasti do kraja godine jer sada nema mleka ni za četvrtinu kapaciteta", rekao je Josip Mačković, vlasnik farme krava u selu Ljutovo kod Subotice za agenciju Beta.

 

 

Pritom, on je napomenuo da nije trebalo ograničavati cene životnih namirnica nizom uredbi, već omogućiti stočarima da naprave zalihe hrane.

Stočna hrana poskupela je proteklih meseci, kako zbog suše, tako i zbog rata u Ukrajni, jednog od najvećih svetskih izvoznika žitarica. Cena koluta kanapa za baliranje stočne hrane skočila je sa 1.200 dinara na 2.000 dinara, tvrde proizvođači.

Poruka mlekara

Uprkos tome što se uredba o ograničenju cene odnosi samo na UHT mleko sa 2,8 odsto masti, nema ni drugih kategorija mleka na rafovima u Srbiji, iako ne postoji ništa što sprečava trgovce i mlekare da povećaju cenu tih proizvoda.

"Kada je reč o Mlekari Šabac, mi inače u asortimanu imamo samo UHT mleko od 2,8 odsto mlečne masti, a koje na tržište plasiramo u skladu sa Uredbom o ograničenju cena osnovnih životnih namirnica i prema kojoj ograničenu cenu ima samo ovaj tip mleka", rekla je Maja Buđin Georgijević iz Mlekare "Šabac" za Bloomberg Adriju. "Inače, ova uredba traje od oktobra 2021. godine, od kada je Mlekara Šabac posebno vodila računa i preventivno obustavila izvoz UHT mleka od 2,8 odsto, kako bismo u potpunosti ispoštovali ne samo uredbu već i potrebe domaćeg tržišta", dodala je.

Bloomberg

 

Najveća mlekara u Srbiji Imlek nije odgovorila na pitanja Bloomberg Adrije, ali je u obraćanju javnosti preko Bete navela da "nema razloga za brigu da će biti trajne nestašice mleka" i okrivila je za nestašicu sušu, ali delimično i potrošače. "Navodne nestašice su delimično uzrokovane i povećanom potražnjom i kupovinom usled glasina da mleka neće biti", rekli su iz Imleka.  

"Poremećaj na tržištu mleka nastao je kao posledica suše i poskupljenja stočne hrane", kažu iz Imleka i tvrde da nestašica "nikako nije u dimenzijama koje ugrožavaju kontinuirano snabdevanje tržišta Srbije mlekom i mlečnim proizvodima".

Zoran Petrov, osnivač Mlekare "Petrov", smatra da je trenutna situacija "urušavanje ekonomskog modela koji je poguban za sve nas". Njegova mlekara, koja je zasnovana na proizvodnji mleka po principima održivosti, trenutno ima mleka, ali kako Petrov objašnjava, takve farme proizvode manje količine mleka jer ne koriste koncentrovanu hranu koja sadrži kukurz, soju, sojinu sačmu i suncokretovu sačmu.

Bloomberg

 

On je za Bloomberg Adriju kritikovao industrijalizaciju poljoprivrede i rekao: "Nije stvar u ceni, tu nema kraja. Ako cena ambalaže ide svaka dva meseca gore - ja ne branim sad trgovine, ali ne branim ni mlekare - onda mora i cena mleka da ide gore. Nije samo mleko mleko, to mleko se pakuje u neku ambalažu, znači vraćamo se i na pitanje ambalaže", objasnio je, i dodao da se treba vratiti na staklene ambalaže kakve su postojale sredinom prošlog veka.

Međutim, Petrov je ukazao na još jedan bitan problem poljoprivrede u Srbiji: "Ne može jedna veća cena da vrati do toga da jedno selo ima ko će da im čuva krave, što je jako složen problem da bi se sve rešilo podizanjem cene mleka".

Upitan koja je to cena mleka koja bi omogućila da mleka ima na tržištu a da proizvođači budu zadovoljni i mogu da posluju, Petrov smatra da bi otkupna cena trebalo da iznosi 50 dinara, uz 30 dinara premije od države, i to za one proizvođače koji posluju održivo. "U Engleskoj daju subvenciju seljacima koji koriste stajnjak na svom zemljištu, mi to nemamo." 

Poslednji u nizu do potrošača

Stručnjaci kažu da je do nestašice došlo zbog problema koji se nalaze mnogo ranije u lancu snabdevanja mlekom, a ne u trgovini. Međutim, ono što ostaje upitno je - gde je mleko.

Ovih dana mnogi trgovinski lanci našli su se pod pritiskom jer potrošači od njih očekuju da izbace mleko na police. Primera radi, Delhaize u svojim radnjama već nekoliko dana savetuje kupce da ne uzmu više od 12 litara mleka u jednoj kupovini.

S druge strane, iz Lidla su za Bloomberg Adriju naveli da rade sve što je u njihovoj moći da pomognu u rešavanju problema. "Lidl je uvek bio deo rešenja, i danas, kako bi obezbedio bolju snabdevenost ovom namirnicom, svojim dobavljačima mleka daje kraću valutu plaćanja, 30 dana, a po potrebi plaćamo i ranije."

Pored toga, iz Lidla Srbija su naveli: "Sve sveže mleko i dnevni jogurt koje Lidl prodaje u Srbiji pod brendovima 'Pilos' i 'S ljubavlju, domaće', proizvedeno je u Srbiji i jedini smo koji te proizvode nude sa internacionalnim IFS sertifikatom, kao garancijom kvaliteta. UHT mleko nabavljamo iz Srbije od domaćeg proizvođača Mlekara 'Ub', a bolju snabdevenost obezbeđujemo zahvaljujući postojanju CEFTA sporazuma, iz Bosne i Hercegovine".

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar