Kupci traže niže cene, trgovci nude popuste - ko će duže izdržati?

Potrošači u Srbiji nastavili su, nakon jednodnevnog bojkota trgovinskih lanaca, borbu protiv visokih cena hrane. Kao odgovor na bojkot, trgovci su u promotivnim katalozima ponudili popuste i do 50 odsto na određene proizvode.

Tolike popuste kupci u Srbiji ne dobijaju ni za crni petak. Trgovinski lanac Maxi ističe, na pravoj strani kataloga, da su "akcijske cene postignute zajedničkim ulaganjem dobavaljača i kompanije Delhaize Srbija". 

Zanimljivo je i da su za pojedine artikle poput nekih vrsta paštete, deterdženata za veš i voća "uskladili" cene, pa sada potrošači te proizvode mogu da kupe po identičnoj ceni u većini trgovinskih lanaca. 

Posmatrano po kategorijama, čini se da su trgovci najviše "uskladili" cene voća, pa je, recimo, za kilogram jedne sorte jabuka potrebno izdvojiti identičnu sumu u Lidlu, Idei, Rodi i Mega Maxiju, dok su razlike za cene limuna, banana, pomorandži neznatne. 

Podsećamo, Komisija za zaštitu konkurencije pokrenula je 10. oktobra postupak protiv četiri maloprodajna lanca u Srbiji zbog osnovane pretpostavke da su narušili konkurenciju zaključivanjem restriktivnog sporazuma. 

Potrošači će, na poziv tri udruženja potrošača, bojkotovati do petka, 14. februara, pet trgovinskih lanaca - Delhaize, DIS, Univerexport, Mercator i Lidl. Građani koji su se odazvali pozivu na bojkot kažu da su odlučni u tome da žele niže cene, jer smatraju da su trenutne neopravdano visoke.

Bojkot nije rešenje za trajno smanjenje cena 

S druge strane, pojedini ekonomisti smatraju da bojkot ne može dovesti to trajnog smanjenja cena. 

Ivan Nikolić, ekonomista i urednik časopisa Makroekonomske analize i trendovi (MAT), u razgovoru za TV Bloomberg Adria kaže da kolektivni bojkot najčešće ima smisla kada je fokusiran na cene konkretnih proizvoda ili grupa proizvoda, i/ili konkretnog prodavca, odnosno trgovinskog lanca.

"To ovde nije slučaj, jer su cene visoke u svim trgovinama. U Evropi, tokom poslednjih desetak godina, postoje brojni primeri kolektivnih akcija potrošača koji su imali određeni, ograničen i kratkoročni uticaj na cene prehrambenih proizvoda. Akcije bojkota prodavnica mogu biti snažno oruđe za potrošače da izraze svoje nezadovoljstvo i podstaknu promene. Međutim, važno je razumeti da su takve akcije samo jedan deo šire slike. Dugoročne promene zahtevaju saradnju između potrošača, trgovaca i države kako bi se osiguralo pravedno i održivo tržište", objasnio je Nikolić. 

 

 

Tri udruženja potrošača u Srbiji pozvala su na petodnevni bojkot pet trgovinskih lanaca sa ciljem da se smanje cene. Kada je održan jednodnevni bojkot, od kupovine se uzdržao svaki peti potrošač. Prema podacima Poreske uprave Srbije, broj izdatih računa bio je manji za 21,5 odsto, a vrednost prometa za 37 odsto, odnosno 4,5 miliona evra. Ipak, efekti tog bojkota i snižene cene nakon istog nisu bili dovoljni, već su potrošači pozvani da se od kupovine uzdrže na pet dana. Analitičari Bloomberg Adrije navode da je prosečna bruto marža četiri najveća trgovca u Srbiji bila 26,9 odsto u 2023. godini. Po visini bruto marže prednjači Slovenija, a sledi Srbija, zatim Hrvatska. Da li je bojkot rešenje, ko su gubitnici, a ko dobitnici, za TV Bloomberg Adria govorio je Ivan Nikolić, ekonomista i urednik časopisa Makroekonomski trendovi i analize. Nikolić je naveo da nije iznenađen efektima jednodnevnog bojkota, jer on predstavlja nastavak tendencije u regionu da se odricanjem od kupovine trgovinski lanci nateraju da snize cene, koje u regionu jesu više nego u razvijenim zemljama Evrope kada se radi o pojedinim proizvodima. Međutim, ti efekti na dugi rok neće postići željeni cilj i korekcije će se desiti samo dok traju te akcije, što se pokazalo na sličnim primerima bojkota u drugim zemljama. Ono što je specifično za trenutni bojkot jeste to da obuhvata veliki broj lanaca i njihov celokupan asortiman proizvoda. "To nije realno jer mi kupujemo stvari koje su nam egzistencijalno potrebne, koje su deo naše potrošačke korpe. Možemo da se lišimo potrošnje u toku jednog, dva, tri dana, ali to mora biti nadoknađeno u narednim danima i to je segment koji poništava nameru ovog bojkota", naveo je on. Na primerima bojkota mlečnih proizvoda u Francuskoj, mesa u Nemačkoj, Italiji i šireg bojkota u Grčkoj tokom krize javnog duga, pokazalo se da su efekti takvih akcija privremeni. "Očekuje se reakcija trgovina, povoljnije ponude, videćemo kako će se to odvijati od zemlje do zemlje budući da je cela regija zahvaćena, što je poseban fenomen. Tome verovatno doprinosi naš balkanski mentalitet da, koliko god da smo siromašni, nekad smo i bahati u ponašanju, ne vodimo računa koliko šta košta, o sadržaju proizvoda, kvalitetu", navodi Nikolić. "Poremećen je odnos ukupne agregatne tražnje i ponude, uz tezu da je naše ponašanje karakteristično i da smo skloni da trošimo neumereno i nekontrolisano. U celoj regiji je poslednjih godina, iz različitih razloga, došlo do bržeg rasta agregatne tražnje od onog na koji smo bili spremni", rekao je on, pojasnivši da se to vidi na primeru Srbije, ako se uporede prosečna zarada i cena prosečne potrošačke korpe, minimalna zarada i cena minimalne potrošačke korpe, ti iznosi su rekordni. Jedini put da se stvari normalizuju jeste da se postepeno vratimo u fundamentalni sklad između tražnje, ponude i našeg ponašanja, zaključio je on.

  

Petković: Nije dovoljno baviti se samo maržom

Goran Petković, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, smatra da će poziv na bojkot trgovinskih lanaca negativno marketinški delovati na njihovo poslovanje, ali da neće imati dugoročne efekte na spuštanje visokih cena.

"Maloprodajna cena se sastoji iz tri komponente. Jedna je nabavna cena, odnosno proizvođačka, druga je razlika u ceni koju prisvajaju trgovci i treća je porez koji pripada državi. Baviti se samo jednom karikom, maržom trgovaca u tom lancu snabdevanja, kako bi se utvrdilo zbog čega su visoke cene u Srbiji, mislim da nije dovoljno, ali je dobro ako će ta akcija biti stimulans za Komisiju za zaštitu konkurencije da počne da radi i da se obuhvatnije bavi tim pitanjem", objasnio je Petković za Betu.

Petković je rekao da u Srbiji, verovatno, ima i monopolista-proizvođača određene robe i da je zadatak Komisije da utvrdi da li postoje i ko su oni.

Sve oči uprte u Komisiju 

"Nisam primetio takve aktivnosti te komisije. Mislim da bi neka tržišta bila interesantna za analizu postojanja monopola, što nije kažnjivo, ali zloupotreba dominantnog položaja jeste. Komisija za takvu analizu ima resurse, takođe, imaju pristup i mehanizme prikupljanja podataka kako bi ih analizirali i zaštitili građane", rekao je Petković.

On je podsetio da je Komisija imala slične i uspešne akcije u prošlosti kada je ustanovila iste cene elektronskih uređaja u prodavnicama različitih maloprodajnih lanaca i sprečila diktiranje cena velikog uvoznika koji je to zahtevao i kaznila i trgovine i uvoznika jer je to zabranjena praksa.

“Komisija sada treba da utvrdi da li se na neki način diktiraju i cene hrane. Na visinu cena utiče i poreska stopa i država može određene proizvode da svrsta na listu proizvoda sa nižom stopom poreza na dodatu vrednost”, objasnio je on.

Depositphotos

Podsećamo, prvi poziv da se uzdrže od kupovine u petak, 31. januara, potrošači su dobro prihvatili. Prema podacima Poreske uprave, broj izdatih računa poslednjeg dana januara, u odnosu na petak, 17. januar, smanjen je za 21,5 odsto (izdato je 237.401 račun manje), a vrednost prometa bila je manja za 37 odsto (promet je u bojkotovanim trgovinskim lancima bio je manji za 4,5 miliona evra).

 

Trgovci u Crnoj Gori pozivaju državu da smanji dažbine

Najveći maloprodajni lanac u Crnoj Gori, "Voli”, pozvao je u ponedeljak, 10. februara, Vladu da smanji dažbine na nivo kakav je u Evropskoj uniji, pa će, kako su naveli i u Crnoj Gori, biti moguće niže cene.
Oni navode, a prenosi Beta, da carina i drugi nameti države na proizvode iznose i do 40 odsto, a da je profit firme četiri odsto.

Podsećamo, prvi bojkot trgovinskih lanaca u Crnoj Gori bio je u petak, 31. januara, i smanjio je promet za 56,14 odsto u odnosu na petak, 24. januara. Ukupni promet u trgovinskim lancima - Voli trade d.o.o., Hard Discount Laković d.o.o., Idea-CG d.o.o. Domaća trgovina d.o.o. i Megapromet d.o.o. u petak, 24. januara, iznosio je 2.790.909 evra, dok je tokom bojkota bio 1.224.172 evra.