Za petak, 31. januar, najavljen je bojkot pet trgovinskih lanaca - Delhaize, DIS, Univerexpot, Mercator i Lidl zbog visokih cena prehrambenih proizvoda. Ovo je prvi put da potrošači na takav način iskazuju nezadovoljstvo visokim cenama. Pre toga isto su uradili građani Hrvatske, potom Slovenije, a sada im se pridružuje i ostatak regiona.
Dejan Gavrilović, predsednik Udruženje "Efektiva", kaže da je u petak je bojkot upozorenja, pokazna vežba, potrošači da pokažu koliko su nezadovoljni cenama, a trgovci da vide koliku finansijsku štetu potrošači mogu da im naprave.
"Zato, nije poenta da neko u četvrtak ode i obavi kupovinu za dva dana ili da u petak ne ode, pa da u subotu nadoknadi. Poenta je da potrošači ne daju novac velikim trgovinskim lancima i da, ako im je nešto potrebno, to nabave u nekoj maloj radnji ili na pijaci", objašnjava Gavrilović i napominje da ništa ne može da se uradi za jedan dan.
Opširnije
Zašto pijemo skuplju kafu nego Italijani i Belgijanci
Izvršiti pritisak u javnosti na proizvođaće i trgovce zbog visokih cena
21.08.2024
Saznajemo: Penali Komisije za sve koji ne dostavljaju podatke o konkurenciji
Opstrukcije učesnika na tržištu prehrambenih proizvoda jer ne dostavljaju podatke, Komisija za zaštitu konkurencije izriče penale.
20.02.2024
Cene hrane u Srbiji idu na dušu trgovcima, a nisu jedini krivci
Ukoliko bi potrošači jasno znali koji su proizvodi preterano i neopravdano poskupeli, mogli bi da se orijentišu na druge brendove, trgovinske marke ili komplementarne proizvode
05.06.2023
Pokrenut postupak: Da li su Delhaize, Mercator, Univerexport i DIS dogovarali cene?
Komisija za zaštitu konkurencije pokrenula je postupak protiv četiri maloprodajna lanca u Srbiji zbog sumnje da su narušili konkurenciju zaključivanjem restriktivnog sporazuma
14.10.2024
'Inflacija pohlepe dovela do toga da jedemo najskuplju hranu'
Izveštaj NBS ne govori dovoljno. Potrebno je uraditi dublju analizu, koja uključuje sve učesnike u lancu snabdevanja.
07.09.2023
On kaže da ako se građani masovno odazovu pozivu, a po prvim reakcijama, sve ukazuje na to da hoće, onda će u nekom trenutku pozvati na ciljani bojkot jednog ili dva trgovinska lanca koji će trajati duži vremenski period, otkriva on.
Kako kaže, potrebno je da potrošači sada pokažu koliko su spremni da se bore za sebe, a onda će i trgovci, i proizvođači, i dobavljači, ali i država videti kolika je moć potrošača.
"Videćemo u petak koliko je potrošačima zapravo stalo i kolika je težina tog tereta poskupljenja o kojem se priča", ističe Gavrilović.
Organizovanim otporom protiv visokih cena
Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, podelio je na svom Instagram profilu poziv na bojkot pet trgovinskih lanaca u Srbiji, jer, kako kaže u razgovoru za Bloomberg Adriju, građanski protest protiv pojedinih trgovačkih lanaca je preko potreban.
"Protiv visokih cena možemo se boriti jedino organizovanim otporom građana. Da se uzdržimo od kupovine ne samo jedan dan, već sedam dana, mesec dana ako treba", kaže Savić i dodaje:
"Veoma je važno da građani razumeju da je ovo jedini mogući odgovor potrošača na nefer ponašanje trgovaca, način da građani trgovcima kažu: ‘izvinite, nismo zadovoljni vašim ponašanjem.’"
Kako kaže profesor Savić, Srbija je, u formalnom smislu, zemlja slobodne konkurencije, u kojoj bi cene trebalo da zavise od ponude i tražnje.
"Imamo oko pet-šest trgovinskih lanaca i iz ugla ekonomske nauke to znači da imamo prilično izraženu konkurenciju i da mi građani dobijemo najkvalitetnije proizvode po najpovoljnijim cenama", objašnjava Savić.
Depositphotos
Savić: Ubeđen sam da se dogovaraju
Međutim, u realnom životu, smatra on, situacija je potpuno drugačija.
"Kada sam bio u Francuskoj, video da sam da su neke stvari znatno jeftinije nego kod nas, što je potpuno neprirodno, imajuću u vidu i njihovu razvijenost i životni standard", kaže Savić.
Na pitanje kako je to moguće, Savić objašnjava da niže cene u razvijenim državama znače da tu postoji mnogo veća konkurencija na tržištu, ali i da postoji organizovana i ozbiljna država koja u korenu seče svako netržišno ponašanje.
"Ja sam potpuno ubeđen da se ti trgovinski lanci međusobno dogovaraju. Ne verujem da se svi dogovaraju, možda nekoliko njih najjačih, a da ostali slede jer nemaju drugog izbora", ističe on.
Sindikat 'Sloga' pozvao na bojkot
Udruženi sindikati Srbije "Sloga" takođe je pozvao celokupno članstvo, sve radnike i simpatizere da bojkotuju trgovinske lance.
"Kao sindikat, godinama upozoravamo da u Srbiji postoje karteli koji dampingom i dogovorima formiraju cene, te da su one, u poređenju sa zemljama u okruženju, van svake pameti", rekao je Željko Veselinović, predsednik tog sindikata, a prenosi Beta.
Dodao je da u januaru 2023. godine taj sindikat pozvao članstvo i građane na bojkot kupovine u prodavnicama Maxi, Tempo i Shop&Go zbog tadašnje "sramne" odluke da se, zarad još većeg profita, kasiri plaćaju prema najnižem stepenu obrazovanja - osnovnoj školi.
Depositphotos
Ekonomski efekat bojkota
Ekonomista Saša Đogović kaže da je bojkot trgovine tržišni mehanizam kojim potrošači šalju povratnu informaciju kompanijama da su nezadovoljni njihovom ponudom – bilo da su nezadovoljni cenom ili kvalitetom.
"Trebalo je da ovaj poziv bude upućen ranije. Onda kada je Komisija za zaštitu konkurencije pokrenula postupak protiv četiri trgovinska lanaca (Delhaize, Mercator, Univerexport i Dis) zbog sumnje da su na nezakonit način formirali cene nekih proizvoda. No, ni sada nije kasno", ističe on.
On podseća da su u Hrvatskoj bojkot podržali mediji i zvanične institucije – među kojima su ministar ekonomije i političari iz različitih stranaka – dok se u Srbiji slična podrška još ne nazire.
"Bez institucionalne podrške teško je očekivati iste efekte kao u Hrvatskoj, ali od nečega mora da se krene. Ako se akcija bude ponavljala u dužem vremenskom periodu, sasvim je izvesno da će i trgovinski lanci morati pod pritiskom da reaguju. Bojkoti koji duže traju imaju znatno veće efekte, jer predstavljaju ozbiljnu i dugoročnu reakciju potrošača, što za posledicu ima dugoročan pad prometa", objašnjava on.
Reakcije trgovaca
Zasad nijedan od prozvanih trgovinskih lanaca – Delhaize, DIS, Univerexport, Mercator i Lidl – nije zvanično komentarisao poziv na bojkot. Međutim, neki su ranije negirali optužbe o nepravednom formiranju cena, ističući da su troškovi poslovanja, inflacija i povećani troškovi nabavke glavni razlozi poskupljenja proizvoda na njihovim rafovima.
Grupacija trgovaca prehrambenim proizvodima na veliko i malo Udruženja za trgovinu Privredne komore Srbije (PKS) saopštila je u četvrtak da je zabrinuta zajedno sa potrošačima zbog višegodišnjeg rasta cena, čime je narušen životni standard, a privreda opterećena troškovima.
Oni navode da proizvodno-prometni lanac funkcioniše kao međusobno povezani ekosistem u privrednom ambijentu jedne države.
"Trgovci su jedini u tom ekosistemu u neposrednom i svakodnevnom kontaktu sa kupcima i shvatamo da su upravo zbog te pozicije očekivanja kupaca najviše i usmerena upravo prema nama", piše u saopštenju koje prenosi Beta.
"Uvažavajući pravo potrošača da svoj pritisak usmere prema onom činiocu koga smatraju najodgovornijim, ističemo da problem višegodišnjeg kretanja cena ne može da se reši bez koordinisane aktivnosti države i svih učesnika u proizvodno-prometnom lancu", navodi se u saopštenju.
Ukazano je da je, prema podacima Agencije za privredne registre, prosečna stopa neto dobiti sektora maloprodaje u zemlji od oko 2,8 odsto jedna od najnižih u privredi uopšte, kao i u odnosu na značajan rast operativnih troškova poslovanja, u koje spadaju zarade, struja, gorivo, zakup i drugi.
Akcija 'Najbolja cena' dala efekta, ali konačni rezultat ipak neslavan
Država je najpre 2023. pokrenula akciju "Bolja cena", koja je, kako je rečeno, imala za cilj suzbijanje rasta potrošačkih cena, a patom i akciju "Najbolja cena" u jesen 2024. Procene Ministarstva unutrašnje i spoljne trgovine i Narodna banka Srbije bile su da je akcija "Najbolja cena" trebalo da učestvuje u obaranju inflacije za 0,3 procentna poena. Mada je analizom državne akcije "Najbolja cena" zaključeno da je ona imala efekta, treba reći da se inflacija prošle godine jedino u junu spustila ispod četiri odsto i da se na kraju 2024. Srbija se našla među evropskim zemljama s najvišom inflacijom.
Region udružen protiv trgovinskih lanaca
Protesti protiv visokih cena krenuli su, 24.januara, iz Hrvatske i proširili se na region. Nakon što je prošlog petka zabeležen upola manji promet u hrvatskim trgovinskim lancima zbog masovnog bojkota građana, akcije su inicirale udruženja potrošača i u Srbiji, Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini.
U Sloveniji je višednevni bojkot kupovine u određenim tržnim centrima i supermarketima, koji će trajati do 2. februara, nakon čega su građani pozvani da od 3. do 9. februara nastave sa bojkotom drugih trgovačkih lanaca.
U Hrvatskoj je u četvrtak zbog visokih cena počeo sedmodnevni bojkot trgovačkih lanaca Lidla, Eurospina i DM i tri proizvoda, u organizaciji potrošačke platforme "Halo, inspektore", dok je za petak najavljen bojkot svih trgovina, proizvoda i usluga.
Bojkotom do nižih cena
Da je bojkot dobar lek u borbi protiv visokih cena, potvrđuju i dobra iskustva drugih zemalja - u Italiji, građani su se pobunili zbog cena testenine i kafe, u Turskoj zbog pekarskih proizvoda, a u Velikoj Britaniji zbog goriva.
Bloomberg Adria pitala je u četvrtak Ministarstvo unutrašnje i spoljne trgovine da li planira da podrži bojkot kupovine u pet u trgovinskih lanaca, ali do objavljivanja ovog teksta nismo dobili odgovor.
.webp){kind=icon}
