Saznajemo: Penali Komisije za sve koji ne dostavljaju podatke o konkurenciji

Komisija za zaštitu konkurencije (KZK) još nije okončala sektorsku analizu stanja konkurencije tržišta izabranih prehrambenih proizvoda koju je započela početkom prošle godine jer ne može da dobije podatke od pojedinih učesnika na tržištu, a protiv kojih su već preduzete mere, potvrđeno je Bloomberg Adriji u ovoj instituciji.

"Tržišta nekoliko izabranih prehrambenih proizvoda obuhvataju proizvođače, prerađivače, uvoznike, trgovinu na veliko i trgovinu na malo i samim tim veliki broj učesnika na tržištu i neophodno je vreme za prikupljanje podataka, kao i njihovu analizu kako bi se ocenilo stanje konkurencije i odnosi učesnika na tim tržištima", kažu u KZK.

"Poseban otežavajući faktor je dobijanje podataka od pojedinih učesnika na tržištu, zbog čega je Komisija pokrenula postupak izricanja Zakonom propisane mere procesnog penala radi pribavljanja neophodnih podataka. Tako da u ovom trenutku ne možemo da prejudiciramo vreme okončanja analize", navode u KZK, ne precizirajući koji su to subjekti koji ne dostavljaju podatke.

Kako naglašavaju, Komisija za zaštitu konkurencije ne bavi se kontrolom marži, kao ni cena roba i usluga, predmet ove analize je stanje konkurencije, a ne cene izabranih prehrambenih proizvoda. Obećavaju da će, kada je završe, analiza biti dostupna javnosti.

Guverner ponovo upozorava na monopole  

A upravo su suštinski problemi monopol i konkurencija, istakla je guverner Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković na prošlonedeljnom predstavljanju izveštaja o inflaciji.

Ona je rekla da dok ne otvorimo karte ko i koliko ima prave troškove, a da ne ugrozimo tržišnu ekonomiju, teško da možemo da rešimo problem cena hrane.

"Dakle, ne monopol, konkurencija da bude svuda gde je moguća i kada pokrenemo neku stvar, da je izvedemo do kraja", kazala je guverner.

Ona je potvrdila da imamo više cene hrane nego neke zemlje u okruženju u pogledu mnogih proizvoda i da se zato u proteklom periodu pričalo o maržama. Podsetila je da su se svojevremeno veliki trgovinski lanci odazvali na razgovore. Međutim, problem su proizvođači.

Kako je ukazala, veliki deo proizvođača još uvek smatra da je hrana jeftina, da im se ne isplati, prete da će prosipati mleko i lomiti sadnice.

"Jednake cene hrane ovde i negde drugde je nerealno očekivati. Pitanje je šta je za koga jeftinije, odnosno da li mi svojim ekonomskim politikama pružamo održivu klimu za poslovanje", naglasila je Tabaković.

Inače, ona je sredinom avgusta prošle godine javno prozvala trgovce da su im marže previsoke i da tako usporavaju pad inflacije, koja je u drugoj polovini godine krenula da pada pošto je dostigla vrhunac od 16,2 odsto.

Tada je pozvala Komisiju za zaštitu konkurencije, nadležnu za praćenje stanja na tržištu u Srbiji, da opet uradi sektorsku analizu kako bi se ustanovilo šta je uzrok povećanja trgovinskih marži u periodu 2019 - 2022. godine.

Beta/Milan Obradovic

 

Da li proizvođači mleka, šećera i ulja guraju inflaciju

Profesor Ekonomskog fakulteta Dragan Stojković takođe smatra da su u proteklom periodu inflaciju gurali proizvođači, ali prema njegovoj oceni, ni trgovci nisu bezgrešni.

"I jedni i drugi se trude da se obezbede da im se ne obezvredi roba i često tu premiju rizika plaćaju potrošači. Generalno, gde god je slabija konkurencija, imamo veću mogućnost za manipulaciju cenama. U proizvodnim granama u kojima ima 10 proizvođača priča je drugačija", kaže Stojković za Bloomberg Adriju.

Problem su proizvodnja ulja, šećera, mleka i još nekoliko drugih industrija u kojima je konkurencija mala.

"Mislim da bi trebalo da se uradi analiza trgovinskih praksi, poštenih i nepoštenih, koja se odnosi na ceo kanal marketinga. Da se vidi koliko su trgovci korektni ili nekorektni i s druge strane da se vidi koliko proizvođači doprinose inflaciji", predlaže Stojković.

On kaže da sektorska analiza koju radi KZK jeste ozbiljna stvar i nije neobično da toliko dugo traje, ali bi bilo dobro da se izađe sa njom u javnost. Inače, Evropska komisija je više puta ukazivala da bi KZK trebalo da bude transparentnija u svom radu, a da je Srbija umereno pripremljena u oblasti konkurencije.

Ključno je da se utvrdi ko zarađuje najviše u lancu snabdevanja i da se vidi da li su to trgovci, prerađivači ili primarni proizvođači hrane.

"Očekujem da potrošači kazne one koji neopravdano dižu cene, međutim, kada je to većina igrača na tržištu koji deluju sinhronizovano, ta kazna će biti manja jer cenovna elastičnost kod prehrambenih proizvoda nije toliko izražena. Tako da ako je to sinhronizovano, pa svi povećavaju cene, nema odakle da se izabere", kaže profesor Ekonomskog fakulteta.

Da su potrošači ipak kaznili proizvođače, potvrđuje analiza Makroekonomskih analiza i trendova. Autori ovog biltena su zaključili da su najveću redukciju proizvodnje u avgustu imali proizvodnja ostalih prehrambenih proizvoda i proizvodnja mlečnih proizvoda (-14,9 odsto i -8,2 odsto međugodišnje). Tokom prethodnih osam meseci, kumulativno posmatrano, značajan pad beleži i oblast prerada i konzervisanje voća i povrća (u odnosu na osam meseci 2022. proizvodnja je ovde smanjena za -9,6 odsto).

Depositphotos

 

Autori analize navode da je interesantno da su upravo proizvodi ove tri grane proizvodnje prehrambenih proizvoda i perjanice inflacije u 2023. U sve tri grane cene u avgustu u odnosu na prošlogodišnji prosek bile su veće za oko 25 odsto, znatno više od rasta cena koji je zabeležen u grupi proizvoda hrana (19 odsto).

"Gramzivost proizvođača (ali i trgovaca) brzo se vratila kao bumerang. Tražnja za ovim proizvodima je u drastičnom padu, što šteti proizvodnji. Da li je to dovoljno upozorenje ovim kompanijama, ostaje da vidimo”, upozorili su analitičari MAT-a.

Inače, u Srbiji hrana i dalje poskupljuje. Prema podacima RZS, u januaru ove u odnosu na januar prošle godine  je poskupela za 7,1 odsto i opet je povrće bilo perjanica tog poskupljenja. Poskupelo je za 11,9 odsto, a meso za 11,1 odsto, dok su jedino pojeftinila ulja i masti za 4,9 odsto.

Bez obzira na sve apele, država je za sada zajedno sa trgovcima koji su se delimično osetili krivim za rast cena hrane, sprovela samo akciju "Bolja cena", za koju se veruje da je doprinela suzbijanju inflacije, koja je na kraju godine spuštena na 7,6 odsto.

Bolja cena oborila inflaciju

Među najvažnijim faktorima koji su u poslednjem tromesečju 2023. godine delovali na cene, a delovaće i u prvom kvartalu naredne godine, RZS u svojoj analizi ističe akciju "Bolja cena", koju su Vlada Srbije i maloprodajni lanci lansirali u septembru. Ova akcija koja je trajala do Nove godine, smanjila je cene 36 artikala iz 20 kategorija proizvoda, uglavnom prehrambenih, kroz promotivnu akciju.

RZS u svojoj analizi tvrdi da je "Bolja cena" usporila rast međugodišnje stope inflacije od oktobra do novembra u poređenju sa septembrom 2023. godine u proseku za oko 18,1 odsto ili za 0,3 procentna poena.

Ako je međugodišnja inflacija u novembru pala na osam odsto sa septembarskih 10,2 odsto, od tih 2,2 procentna poena smanjenja, 0,3 poena je donela akcija Bolja cena.

Depositphotos

 

Ipak, i prethodnih meseci, sve od maja, međugodišnja inflacija padala je za po jedan procentni poen svakog meseca i bez ove akcije.

U svakom slučaju, RZS navodi da je od početka 2023, a naročito od septembra do novembra (od kada je počela primena akcije "Bolja cena"), došlo do naglog usporavanja inflacije potrošačkih cena.

U oktobru je desezonirana antiinflaciona korpa "Bolja cena" imala deflatoran uticaj sa padom od jedan odsto, iako je mesečna stopa rasta ukupnih potrošačkih cena zabeležila rast od 0,2 odsto. Efekat je oslabio u novembru, ali i dalje je delovao deflatorno sa 0,5 odsto.

U međugodišnjoj inflaciji u oktobru od 8,5 odsto, grupa proizvoda "Bolja cena" je, prema analizi RZS, učestvovala sa 12 odsto, dok joj je u novembru učešće palo na 10,2 odsto.

"U poređenju sa prethodnim mesecima (naročito sa septembrom 2023), učešće grupe proizvoda "Bolja cena" u oktobru i novembru 2023. pokazuje značajan pad učešća u strukturi međugodišnje stope rasta potrošačkih cena, što odgovara njenom antiinflacionom zadatku“, zaključuje se u analizi.

Ovo možda jeste kratkoročno rešenje, ali uzrok inflacije nije rešen. Ostaje da se vidi do kakvih zaključaka će doći KZK.