Ministarstvo unutrašnje i spoljne trgovine, odnosno stručni tim koji bi angažovali trebalo bi da uradi detaljnu analizu strukture cena, kao i analizu koliko su cene određenih proizvoda porasle. Potrošači moraju da budu svesni da imaju moć, a to je moć da neke proizvode ne kupuju, smatra Dragan Stojković, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu.
Stojković za Bloomberg Adriju kaže da ukoliko bi potrošači jasno znali koji su proizvodi preterano i neopravdano poskupeli, mogli bi da se orijentišu na druge brendove, trgovinske marke ili komplementarne proizvode. Ovde bi, kako ističe, do izražaja trebalo da dođu organizovani potrošački napori i njihov uticaj.
- Kako se objašnjava to da su u Srbiji cene hrane od pandemije do danas porasle u proseku za 48 odsto?
Opširnije
Knez: Krize su nas naučile da budemo fleksibilni
Inflacija će se polako smanjivati, a kamatne stope će ostati na višem nivou nego pre pandemije, smatra glavni analitičar Bloomberg Adrije.
19.05.2023
Omča inflacije popušta, ali će se rast cena nastaviti
Analitički tim Bloomberg Adrije ističe da je najveći uticaj na smanjivanje cenovnih pritisaka imao globalni pad cena energenata i sirovina.
22.05.2023
Ministar za BBA: Apelujem na trgovce da snize cene hrane
Osnovne životne namirnice u potrošačkoj korpi u Srbiji čine mnogo veći deo onoga što kupuje jedno domaćinstvo u odnosu na Nemačku, zato imamo veću inflaciju, kaže ministar Momirović u intervjuu za Bloomberg Adriju.
15.05.2023
Inflacija u Srbiji nakon dve godine konačno usporila
Inflacija je u martu iznosila 16,2 odsto, a Narodna banka Srbije odlučila je da na poslednjem sastanku ne podigne kamatne stope.
12.05.2023
Hrana u Srbiji paprena, Komisija 'češlja' potrošačku korpu
Kada kretanje cena ukazuju na mogućnost ograničavanja, narušavanja ili sprečavanja konkurencije, Komisija analizira stanje konkurencije u određenoj grani ili u različitim granama privrede.
22.05.2023
U zemlji povrtarstva, povrće gura inflaciju
Maloprodajne cene povrća i voća koje u potrošačkoj korpi učestvuju sa 6,5 odsto, u prva tri meseca 2023. su povećane za 28,1 odsto međugodišnje.
30.05.2023
Cene hrane su, pored energenata, najviše porasle i u drugim zemljama. One su postale glavni pokretači inflacije, nakon što je energetski cenovni udar oslabio. Potrošači ne reaguju na povećanje cena hrane smanjenjem količina koje kupuju u meri u kojoj reaguju kod mnogih drugih proizvoda, to jest tražnja za prehrambenim proizvodima je manje elastična na promene cena. Mnogi proizvođači to znaju i koriste priliku da povećaju cene više nego što to zahteva povećanje troškova proizvodnje.
- Koliko trgovačke marže utiču na to i kolike su marže u Srbiji u odnosu na EU?
Trgovačke marže u Srbiji, a pogotovo kada su u pitanju marže kod prehrambenih proizvoda, jesu područje koje treba temeljno analizirati i istražiti. Odavno nije urađena ozbiljna analiza trgovačkih marži ili analiza strukture cena određenih proizvoda. Analiza strukture cena je mnogo značajnija jer se pomoću nje može videti ko ima glavni uticaj na visinu cene, a to često nisu trgovci. Neophodno je da se uradi projekat koji će analizirati strukturu cena, jer već godinama postoji dosta nejasnoće po ovom pitanju i javlja se dosta proizvoljnih tumačenja, pa i manipulacija.
Bilo bi zanimljivo kada bismo mogli precizno da kažemo kako izgleda struktura cena nekih osnovnih prehrambenih proizvoda. Često se percipira da trgovci uzrokuju povećanje cena, ali je istina često na drugoj strani. Bilo bi interesantno da se vidi koliko u strukturi cene nekih osnovnih životnih namirnica učestvuju primarni proizvođači (poljoprivrednici koji npr. proizvode suncokret ili mleko), koliko prerađivači u prehrambenoj industriji (uljare ili mlekare), a koliko trgovci (veleprodavci ili maloprodavci).
Kada je u pitanju visina trgovačke marže, ona pored profita sadrži i troškove poslovanja trgovaca. Kada su trgovci nedovoljno efikasni njihovi troškovi poslovanja su veći i samim tim izazivaju veći pritisak na marže. Naša trgovina je manje efikasna od trgovine pojedinih razvijenih zemalja i zato dolazi do razlika u maržama. Međutim, treba reći da je ovaj gep smanjen u proteklom periodu. Trgovačke marže zavise i od maloprodajnih formata koji dominiraju na tržištu. Diskonteri pružaju značajno manji nivo usluga u odnosu na supermarkete i njihove marže su, između ostalog, i zbog toga dosta niže. Učešće trgovinske marke u asortimanu koje je niže kod nas nego u razvijenim zemljama takođe utiče na visinu marže. Brojni drugi faktori takođe utiču na trgovačke marže.
- Da li je opravdan aprilski rast cena hrane od 23 odsto u trenutku kada imamo pad inflacije sa martovskih 16,2 na 15,1 odsto? Koje su to namirnice ili proizvodi koji najviše vuku rast cena?
Povećanje cena prehrambenih proizvoda u iznosu koji je naveden najverovatnije nije opravdan. Trebalo bi da se uradi detaljna analiza da bi moglo precizno da se kaže, ali je očito da su neka poskupljenja izazvana željom pojedinih učesnika na tržištu da više zarade, a i da se dodatno osiguraju od neizvesnosti.
Pojedine cene prate kretanja na svetskim berzama, ali ono što može da se vidi je da se kretanje cena nagore redovno prati, ali da kada cene padnu na svetskim berzama, to smanjene kod nas mnogo sporije dolazi ili ne dođe. Na primer, cena suncokretovog ulja je pala za 50 odsto u odnosu na prošlu godinu na svetskim berzama, ali se to smanjenje cena kod nas nije osetilo.
- Ko treba da kontroliše rast cena i ima li ovde posla za Komisiju za zaštitu konkurencije?
Cene treba da reguliše tržište i ono je na dugi rok najbolji regulator cena. Međutim, potrebno je da se obezbedi da postoji konkurencija na tržištu. Komisija za zaštitu konkurencije ima zadatak da prati da li se negde narušava konkurencija, tj. da li dolazi do zloupotrebe dominantnog položaja na tržištu i da reaguje. Posebno su interesantni sektori gde je oligopolski položaj na tržištu tj. gde postoji samo nekoliko proizvođača proizvoda koji su od kritične važnosti za potrošače.
.webp){kind=icon}
