Ministar za BBA: Apelujem na trgovce da snize cene hrane

Tomislav Momirović, ministar unutrašnje i spoljne trgovine, apeluje na naše trgovce da snize cene hrane koliko mogu i koliko je to u njihovom interesu, ali naglašava da se cene na tržištu slobodno formiraju i da država ne može da utiče. Momirović u intervjuu za Bloomberg Adria kaže da vlada jedino može da sprečava stvaranje monopola i ograničavanje konkurencije.

- Francuski ministar finansija Bruno Le Maire je izjavio da prehrambena industrija u toj zemlji ubira ogroman profit i da se mora razgovarati sa maloprodavcima o smanjenju cena, jer je hrana poskupela 10 odsto uprkos tome što su sirovine pojeftinile. Ukoliko ne prihvate razgovore, francuska vlada će uvesti dodatne poreze na profit kompanija koji je neopravdano ostvaren na leđima potrošača. Da li bi taj recept mogao da se primeni u Srbiji?

Ako to zaista ima smisla i ako u Francuskoj ima efekta, pozivam maloprodajne lance u Srbiji da posluju konkurentno, smanje cene koliko mogu i koliko je u njihovom interesu. Ipak treba istaći da ovo nije situacija kao pre deset godina kada smo imali očiglednu dominaciju jednog trgovinskog lanca. Danas na tržištu posluje više trgovinskih lanaca i maloprodavaca. Ono što treba ispitati jeste da li u svim segmentima proizvodnog procesa imamo konkurenciju. Bojim se da je previše lak odgovor, marže su previsoke.

- Naši poljoprivrednici za visoke cene hrane krive trgovce i njihove marže. Prema objavljenim podacima, maloprodajne marže u većini hipermarketa kreću se uglavnom od 20 do 45 odsto, dok su u EU do 15 odsto.  Zbog čega su kod nas veće marže?

Kada bismo ušli u strukturu marži, ne verujem da bismo dobili takve rezultate. Mislim da to nije istina. Marže su sasvim sigurno ispod 10 odsto kada je reč o osnovnim životnim namirnicama. Osnovne životne namirnice nisu ključna profitna stavka nijednog maloprodajnog trgovca. One su, da se slobodno izrazim, mamac da ljudi dođu i kupuju i druge proizvode na kojima su zarade veće. Cene hleba, brašna, šećera i suncokretovog ulja su u Srbiji ili najniže u Evropi ili među najnižim. Ako ćemo kao država da štitimo te cene, ne možemo da ograničavamo cenu tunjevine ili maslinovog ulja.

- Da, ali maslinovo ulje kod nas košta oko dve hiljade dinara, što je za oko 50 odsto više nego prethodne godine?

Zabranjeno je da ograničavamo tu cenu. Moramo da omogućimo da se slobodno formira na tržištu.

- Ko kontroliše rast cena u Srbiji, tržišna inspekcija ili Komisija za zaštitu konkurencije?

Zabranjeno je da tržišna inspekcija i Komisija za zaštitu konkurencije to rade. Pre 30 godina smo se odlučili za tržišnu privredu i od tada vlada nema pravo da propisuje cene. Kao zemlja koja je u procesu pridruživanja EU imamo obavezu da omogućimo poslovanje na otvorenom tržištu. Vlada treba da utvrdi da li postoji monopol i da li postoji ograničenje konkurencije na tržištu. Ja mogu samo da apelujem i da pozovem trgovce da smanje cene, kao što je to uradila vlada u Francuskoj.

Bloomberg Adria

 

- Prošle godine ste ipak ograničavali cene nekih proizvoda?

Jesmo pribegli tim merama prošle jesni da bismo otupeli vrh inflacije. Znamo da naši ljudi ne bi mogli da podnesu da brašno poskupi sedam puta, što se desilo u zapadnoj Evropi.

- Zbog čega se kod nas i dalje ograničavaju cene goriva, dok svetske cene padaju?

To je deo procesa u kome smo želeli da obuzdamo inflaciju. Cilj nam je da izađemo iz toga jer u procesu pridruživanja EU imamo obavezu da omogućimo što slobodnije i transparentnije formiranje cena na otvorenom tržištu.

Ljudi kažu da su kod nas cene goriva najveće u Evropi, ali to nije istina. U odnosu na evropski prosek imamo niske cene goriva, možda ne najniže. Ali cenu struje za industriju i stanovništvo imamo ubedljivo najnižu u Evropi.

Cena hrane u inflaciji učestvuje 42 odsto

- Cene hrane i energenata na svetskom tržištu uglavnom padaju, a inflacija se posledično smiruje u glavnim ekonomijama poput SAD i EU. Kod nas je inflacija u martu bila visokih 16,2 odsto, a tek u aprilu je pala na 15,1 odsto. Međutim, hrana je u aprilu poskupela za 23,1 odsto u odnosu na isti mesec prošle godine. Šta je opravdanje za ovo poskupljenje?

Pošto se rast inflacije ogleda u energentima i hrani, to pogađa osnovne životne namirnice. U zemljama kao što je Srbija osnovne životne namirnice u potrošačkoj korpi čine mnogo veći deo onoga što kupuje jedno domaćinstvo u odnosu na Nemačku. Tako da je prirodno da inflacija bude malo veća.

U Nemačkoj su prosečne plate 2.500 ili 3.000 evra i građani mogu lakše da podnesu poskupljenje energenata i hrane. Građani Srbije, u kojoj je prosečna plata oko 700 evra, to ne bi mogli da izdrže na taj način. Morali smo aktivnim merama da ublažimo inflaciju prošle jesni, čime je ona neminovno duže potrajala nego u zapadnim zemljama. Tamo je počela da pada pre dva meseca, a kod nas ona tek kreće da pada. Nismo mogli da dozvolimo da cena struje poraste 400 odsto.

Bloomberg Adria

 

Ali postoji značajan subjektivni efekat kada je reč o inflaciji. Svako gleda iz sopstvene perspektive i misli da je kod nas najgore i najskuplje i da samo kod nas rastu cene. Međutim, kada izostavimo taj subjektivni deo i vratimo se na relevantne statističke podatke Eurostata, vidimo da je nivo cena kod nas 60 odsto u odnosu na prosek cena EU, a u Sloveniji je 88 odsto u odnosu na prosek EU. Ne mogu da negiram subjektivni odnos kada pričamo o inflaciji.

- Nije subjektivni odnos ako MMF kaže da je cena hrane u inflaciji prošle godine učestvovala 42 odsto na Zapadnom Balkanu, pa i u Srbiji. Zar to nije previše s obzirom na to da je u EU taj udeo upola manji?

Potrošačka korpa u Nemačkoj ne obuhvata istu količinu osnovnih životnih namirnica. U nemačkoj porodici 10 odsto potrošnje čini potrošačka korpa, kod nas je to više i naravno da je inflacija veća.

Šta Srbiji donose sporazumi o slobodnoj trgovini

- Srbija najveću robnu razmenu ostvaruje sa zemljama sa kojima ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini. Koliko će sporazumi sa UAE, Egiptom i Južnom Korejom pomoći da osvojimo nova tržišta i povećamo izvoz?

U procesu smo pregovaranja trgovinskih sporazuma sa svima njima. Sporazum koji treba da dogovorimo sa Egiptom je značajan za naše poljoprivredne proizvođače, naročito kada postoji nestabilno tržište na istoku Evrope zbog rata u Ukrajini. Taj sporazum treba da otvori šansu za proizvođače naših jabuka i drugog voća. 

Nadam se da ćemo uskoro postići i sporazum sa UAE. To je najperspektivnije tržište jer najbogatiji ljudi žive tamo i naročito je atraktivno za prozvođače voća kao što su malina, višnja i trešnja.

Sa Južnom Korejom smo otvorili pregovore. Još smo na samom početku. Koreja je napravila najveće iskorake kada pričamo o tehnologiji. Želimo da uzmemo njihov "know - how" i privučemo tehnološke investicije. Čini mi se da ponekad naši ljudi na investicioni ciklus gledaju jednostrano. Sam proces investiranja je deo političkog i ekonomskog odlučivanja. Ako mi izgradimo što više veza između naših država, otovorimo perspektivu za ljude i kompanije iz Koreje, dolaziće i nove investicije.

 

 

- Očekujete li da će trgovinski sporazum sa Kinom privući dodatne investicije iz te zemlje i koje?

Kineske investicije su bile orijentisane na Smederevo i Bor, zbog Železare i RTB Bora i podigle su te gradove. Očekujemo da ćemo potpisavanjem sporazuma o slobodnoj trgovini sa Kinom imati znatno veće investicije iz ove zemlje. Ne samo u velike industrijske komplekse već i u proizvode koje su do sada nabavljali na evropskom tržištu. Proizvodi iz Evrope su atraktivni na dalekim tržištima. Moramo tome da se prilagodimo jer ćemo imati 30 odsto bolju startnu poziciju nego ostale države. Kineski investitori će to prvi prepoznati i želeće to da iskoriste.

- Kako će EU gledati na sporazum sa Kinom, budući da u Evropi samo Švajcarska i Island imaju potpisane ovakve sporazume?

I Gruzija ima potpisan sporazum sa Kinom. Nismo prvi i jedini. Malo smo specifičniji u odnosu na te druge države. Svaka država ili organizacija država želi da sa njima imate ekskluzivno parvo trgovine i da samo sa njima sarađujete. Nama je EU najvažniji trgovinski partner, to mora svima da bude jasno i 60 odsto naše trgovinske razmene odlazi na EU. Zbog budućnosti naše zemlje, moramo da razvijamo i druga tržišta.