Sporazum o slobodnoj trgovini sa Kinom, ukoliko bude potpisan, mogao bi da poveća obim robne razmene između Srbije i ove dalekoistočne zemlje. Iako naša zemlja uživa status "najpovlašćenije nacije" u trgovini sa Kinom, carine velikog broja prehrambenih proizvoda koji se izvoze na to tržište su visoke i za pojedine proizvode se kreću od 10 do 35 odsto. Ukidanjem carina smanjio bi se deficit u robnoj razmeni koji je prošle godine iznosio 3,6 milijardi evra, a naša hrana poput prerađenog i smrznutog voća ili duvan postaju konkurentni proizvodi na veoma zahtevnom kineskom tržištu.
Mirjana Nikolić, direktorka prodaje u ITN igrupi, kaže za Bloomberg Adriju da je ova kompanija pre pandemije virusa korona izvozila smrznuto voće u Kinu, preko evropskih posrednika. Kina, prema njenoj oceni, ima izuzetno komplikovane procedure, a najveća prepreka su visoke carinske stope.
Otvara se tržište za izvoz smrznutog voća
"Naši prozivodi moraju da prođu birokratsku proceduru i da budu registrovani kod kineskog ministarstva trgovine. Iz perspektive izvoznika svaki korak ka približavanju preko potpisivanja sporazuma nama znači. Kina postaje sve interesantnije tržište, a i svedoci smo da postoje gradovi koji su megalopolisi i u kojima su promenjene navike potrošača i u kojima živi sve više stranaca. Zaista se otvara veliko tržište, kada govorimo o finalno upakovanim proizvodima namenjenim krajnjim potrošačima", ističe Nikolić.
Opširnije
Top 5 izvoznika iz Srbije: Tri kineske firme drže 75 odsto
Najveći srpski izvoznik u januaru i februaru bio je Serbia Zijin Mining, kineska kompanija koja se bavi eksploatacijom ruda metala.
28.03.2023
Kina se oporavlja: uvoz u februaru porastao najviše u poslednjoj godini
Kina je prošlog meseca zabeležila najveći rast u uvozu za godinu dana, dok je pad izvoza usporen.
18.03.2023
Rizici svetskog snabdevanja hranom rastu kako trgovci napuštaju Rusiju
Ruski stisak nad snabdevanjem hranom jača pošto su dva trgovca rekla da će zaustaviti kupovinu žitarica za izvoz iz zemlje.
01.04.2023
Kineski oporavak suočava se sa rizicima zbog pada globalne trgovine
Uticaj previranja na finansijskom tržištu
27.03.2023
Ovoj kompaniji je do sada glavno tržište bila zapadna Evropa, u kojoj su uglavnom snabdevali robne marke supermarketa. Ali zapadna Evropa je najviše izložena krizi i tamo se najviše oseća pad potrošnje ovih prozvoda.
"Na sve načine pokušavamo da uđemo na bliskoistočna i dalekoistočna tržišta. Svesni smo da je Kina izuzetno veliko tržište. Kinezi jesu izvoznici zamrznotog voća u određenoj količini, ali ne konkurišu nam sortama voća", kaže Nikolić.
Velika potražnja za srpskim vinom u Kini
Osim zamrznutog voća, veliku mogućnost za izvoz ima i vino. Milan Nastić, suvlasnik komanije BT Winery koja izvozi vino na kinesko tržište, očekuje potpuno ukidanje carine na ovaj proizvod. Ovaj namet trenutno iznosi 27 odsto i kada se na to dodaju PDV i ostale takse, opterećenje dostiže 47 odsto.
"Očekuje se da će carina na vino biti ukinuta i da će Srbija biti na istoj listi kao i Čile, koji je oslobođen carine na izvoz vina. Da li će tako biti, ne znam. I Kinezi su tako nešto čuli pa se raspituju kada će carine biti ukinute. Oni su stari trgovci i svaki cent im je bitan. Potražnja za vinom u Kini je ogromna i već imamo nove upite", naglašava Nastić.
Depositphotos
Na pitanje Bloomberg Adrije koliko srpski vinari mogu da plasiraju vina na dalekoistočnom tržištu, naš sagovornik kaže da iz godine u godinu u Srbiji ima sve više i više proizvođača vina.
"Svakako kada bude više mogućnosti za izvoz, više će se ulagati u podizanje novih vinograda. Potražnja uvek vuče proizvodnju. Konkretno, naša kompanija je prošle godine izvezla 160.000 boca, a kada bismo imali sporazum, duplirali bismo kapacitete", dodaje Nastić.
S druge strane Dragoljub Vukadinović, predsednik Metalac grupe, kaže da sporazum između male i velike zemlje teško može da ide u korist manjeg partnera.
Loše se piše srpskoj privredi ako budu ukunute carine na uvoz
"Ne može ceo svet da parira Kini, a kamoli Srbija. Kineski proizvodi su duplo jeftiniji i srpske kompanije koje su orijentisane na domaće tržište biće u problemu. Ne mislim na Metalac, jer mi 75 odsto proizvodnje izvozimo u Evropu i Ameriku. Domaći prozvodi neće moći cenovno da pariraju kineskim. Ako budu potpuno ukinute carine na uvoz kineske robe, mislim da se lose piše za privredu Srbije. Evropske zemlje vraćaju neki vid zaštite jer su pooštrile kriterijume kvaliteta proizvoda koji mogu ući na njihovo tržište", kaže Vukadinović.
Naš sagovornik kaže da nije na njemu da govori koje privredne grane treba zaštititi, ali to bi trebalo da zna Privredna komora Srbije. Na pitanje da li je neko razgovarao sa privrednicima, budući da je ministar trgovine Tomislav Momirović otputovao u Kinu na pregovore o ovom sporazumu, odgovorio je odrično.
Bloomberg Adria
"Nije me zvao nijedan ministar, niti me je bilo ko pitao šta mislim o sporazumu. Ne bih znao da kažem ko je ministar privrede jer se ne pojavljuje među privrednicima i nema nikvog dijaloga između privrede i donosioca odluka. Ministar trgovine jeste nedavno bio u Gornjem Milanovcu, ali nije bilo reči o sporazumu o slobodnoj trgovini sa Kinom", kaže Vukadinović.
Kineska vlada smatra da su sporazumi o slobodnoj trgovini nova platforma za dalje otvaranje prema svetu i ubrzanje domaćih reformi, efikasan pristup integraciji u globalnu ekonomiju i jačanje ekonomske saradnje sa drugim ekonomijama. Kina ima 24 sporazuma o slobodnoj trgovini u izradi, među kojima je 16 potpisano i već na snazi. Prve dve evropske zemlje koje su zaključile sporazum o slobodnoj trgovini sa Kinom su Island i Švajcarska. Sporazum sa obe zemlje stupio je na snagu 1. jula 2014. godine.
.webp){kind=icon}
