Carine će biti ukinute na 90 odsto srpskih proizovoda koje ćemo izvoziti u Kinu. To su standardi Svetske trgovinske organizacije kada se potpisiju trgovinski sporazumi. Potrudićemo se da ove godine potpišemo sporazum o slobodnoj trgovini sa Kinom i da sledeće godine otvorimo prostor srpskim kompanijama za novi vid poslovanja u toj zemlji, kaže Tomislav Momirović, ministar spoljne i unutrašnje trgovine u intervjuu za Bloomberg Adriju.
- Koje proizvode možemo da ponudimo Kini, osim jabuka, zamrznutog voća, pšenice i kukuruza (koji mogu da istrpe troškove transporta na Daleki istok)?
Imamo šansu da ponudimo sve vrste proizvoda. Evropski proizvodi u Kini imaju dobru reputaciju. Naše kompanije tek treba da shvate kakva mogućnost im se otvara. Srbija ima moćnu prehrambenu industriju i vinarstvo koje značajno raste poslednjih godina. Tu leži naša šansa. Ovo nije priča koja će doneti koratkoročne rezultate. Pravi rezultati će doći za četiri ili pet godina kao što je bilo u slučaju sa Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju.
Opširnije
Formalno počeli pregovori o trgovinskom sporazumu sa Kinom
Pre deset godina izvoz u NR Kinu bio je šest miliona dolara, a prošle godine iznosio je 1,3 milijarde dolara.
12.04.2023
Slobodna trgovina sa Kinom doprinosi smanjenju robnog deficita
Sporazum o slobodnoj trgovini sa Kinom povećaće obim robne razmene između dve zemlje.
11.04.2023
SAD i Tajvan započinju formalne pregovore o trgovinskoj inicijativi
SAD su prošle godine bile treći najveći trgovinski partner Tajvana
18.08.2022
Srbija duplirala višak u izvozu usluga, IKT perjanica
Ukupan robni deficit u prvom kvartalu 2023. iznosi 2,1 milijardu evra, što je smanjenje od 31 odsto u odnosu na 2022.
11.05.2023
Spoljni deficit Srbije dodatno porastao zbog inflacije
Spoljnotrgovinski deficit Srbije skočio je za 72,9 odsto na 7.354,8 miliona evra od januara do avgusta ove godine u poređenju sa istim periodom prošle godine, kada je bio 4.249,2 miliona evra
30.09.2022
Jedno je sigurno, mi ne možemo da konkurišemo u masovnoj proizvodnji Kini i ne treba da se orijentišemo na to. Moramo da se orijentišemo ka sofisticiranim visokokvalitetnim prozovodima, koje oni inače kupuju u Evropi. Nameti za izvoz vina u Kinu trenutno su oko 48 odsto. Carina je oko 30 odsto, ostalo su drugi nameti. Ali ako se ukine samo carina, to znači da će ta naša vina u odnosu na bilo koja druga vina u Kini biti 30 odsto jeftinija.
- Da li ste sastajali sa našim privrednicima i kakvo je njihovo mišljenje po pitanju ovog sporazuma?
Na tome tek treba da radimo. Naši privrednici treba da shvate, kao što je bio slučaj kada smo potpisivali SSP, perspektiva privrede nije u zaštiti i ograničavanju konkurencije. Mi imamo moćnu prehrambenu industriju, kao evropska zemlja imamo prepoznatljivost u Kini. Naši privrednici tek moraju da se orijentišu na ovu priliku. Otvaramo neverovatnu šansu koja ne može da se poredi ni sa čim u prošlosti. Ovo će zahtevati dodatne investicije i dodatno istraživanje tržišta, koje će rezultirati neverovatnim izvozom. Sa ovim sporazumom nebo je granica. Očekujemo da sledeće godine naš izvoz u Kinu premaši dve milijarde evra. Prošle godine je iznosi 1,3 milijarde evra. Mi otvaramo za kineske kompanije tržište za blizu sedam miliona stanovnika, oni otvaraju tržište od blizu 1,5 milijardi stanovnika.
- Ali mi imamo deficit u robnoj razmeni sa Kinom od 3,6 milijarde evra. Da li će neki proizvodi biti zaštićeni i izuzeti iz ovog sporazuma, kako bi se zaštitila srpska industrija ili, na primer, proizvodnja igračaka koja ne može da se takmiči sa konkurencijom iz Kine?
Sve zemlje sveta imaju deficit u razmeni sa Kinom. Svakako da ćemo voditi računa o osetljivim granama, ali u modernom svetu i 21. veku morate da pobedite na otvorenom tržištu. Malo je preuranjeno i nije fer da sada iznosim koji su proizvodi prioritet da ih zaštitimo. To je deo pregovora. Ne bih želeo da licitiram u ovom tenutku.
- Budući da je srpska ekonomija daleko manja nego kineska, postoji strah da će taj sporazum negativno da se odrazi na domaće proizvođače koji svoju robu prodaju isključivo u Srbiji?
Angažovali smo najbolje svetske kompanije da nam pomognu u procesu pregovaranja. Nismo prišli tome stihijski i neodgovorno. Naprotiv. Angažovali smo domaće i međunarodne konsultante jer želimo da zaista duboko sagledamo sve potencijale i izazove ovakvog sporazuma. Industrija se i danas suočava sa konkurencijom. Ne mogu carine da budu ključne za opstanak neke industrijske grane. Kao zemlja moramo našu prizvodnju da modeliramo tako da bude konkurentina u odnosu na druge. Ako ćemo da se takmičimo sa Kinom u masovnoj prozvodnji, mi nemamo šanse. Ne samo sa njom već ni sa jednom od azijskih država.
Ceo intervju pročitajte u narednim danima na Bloomberg Adriji.