.webp){kind=icon}
Srbija početkom ove godine beleži preokret u trgovinskoj razmeni sa svetom, koji se ogleda u smanjenju robnog deficita i povećanju suficita u razmeni usluga za 40 odsto u odnosu na prva dva meseca prethodne godine.
Ukupan robni deficit u prvom kvartalu 2023. godine iznosi 2,1 milijardu evra, što je smanjenje od 31 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, zahvaljujući izvozu energenata. Na znatno smanjenje robnog deficita u prvom kvartalu uticalo je nekoliko faktora.
Nikola Ranković, analitičar Centra za strateške analize Privredne komore Srbije, za Bloomberg Adriju objašnjava da je uzrok veći izvoz električne energije, električnih mašina i metalnih ruda, čija je prodaja na svetskom tržištu značajno povećana.
Opširnije
Trgovinski deficit Srbije sa svetom niži za 30 odsto
Deficit u spoljnoj trgovini Srbije sa ostatkom sveta nastavio je da se smanjuje.
28.04.2023
Formalno počeli pregovori o trgovinskom sporazumu sa Kinom
Pre deset godina izvoz u NR Kinu bio je šest miliona dolara, a prošle godine iznosio je 1,3 milijarde dolara.
12.04.2023
Slobodna trgovina sa Kinom doprinosi smanjenju robnog deficita
Sporazum o slobodnoj trgovini sa Kinom povećaće obim robne razmene između dve zemlje.
11.04.2023
Broj IT-jevaca u Srbiji bi mogao da se duplira brže nego što se misli
Broj IKT stručnjaka u Srbiji mogao bi da se udvostruči za nepune tri godine, a očekuje se da će veliki doprinos tome dati priliv ruskih IT-jevaca.
13.10.2022
"S druge strane, ono što je u ovom trenutku svakako imalo veći uticaj na smanjenje robnog deficita je manji uvoz energenata, gde se posebno izdvajaju električna energija, nafta i prirodni gas. Zahvaljujući padu cena energenata na svetskom tržištu robni deficit je tokom prvom kvartala 2023. godine smanjen", kaže Ranković.
Autori najnovijeg izdanja biltena MAT navode da je u celoj 2022. godini uvoz (38,6 milijardi evra) povećan za 34,8 odsto, a izvoz (27,3 milijarde) za 26,3 odsto. U januaru je došlo do određenog iznenađenja. Zadržana je relativno niska međugodišnja stopa rasta uvoza od 12,9 odsto, ali je porasla stopa rasta izvoza na 21,2 odsto. Ukupna vrednost razmene je u januaru bila pet milijardi evra (izvoz 2,1, a uvoz 2,8 milijardi evra). U februaru je vrednost razmene dostilga 6,4 milijarde evra, a u martu 6,2 milijarde evra, s tim što je pokrivenost uvoza izvozom podignuta sa 69 odsto decembru do 80 odsto u martu.
"Ako se dinamika izvoza prati po nameni, videće se da je najbrže rastao izvoz energije, da je zadržan stabilan rast izvoza kapitalnih proizvoda, ali se poslednjih meseci rast izvoza intermedijarnih proizvoda, koji je bio najbrži u prvoj polovini prošle godine, u martu ove godine našao na opadajućem trendu", navode autori MAT-a.
Na ovaj zaokret su uticale i cene, nakon ekstremnog porasta cena energenata u prošloj godini, od početka ove godine one su počele da se normalizuju. Prema podacima za prva dva meseca ove godine cene mineralnih goriva, maziva i srodnih proizvoda pale su za 27 odsto.
"Inače, kod uvoza su od početka ove godine svi trendovi u laganom opadanju na nivou prošlogodišnjeg proseka. Zaustavljen je jedino pad trenda uvoza energije, ali na nivou koji je za 10 odsto ispod proseka prošle godine", zaključeno je u ovoj analizi.
Rast usluga nastavljen i ove godine
Prema podacima Narodne banke Srbije, za prva dva meseca 2023. godine (još nisu objavljeni podaci za prva tri meseca) izvoz usluga je povećan za 39 odsto u odnosu na isti period prethodne godine i iznosi 1,9 milijardi evra. Ostvareni suficit u razmeni usluga u istom periodu je dostigao 617 miliona evra, što znači da se višak duplirao u odnosu na isti period prethodne godine.
Ranković primećuje da ukupan trgovinski bilans, odnosno suficit usluga nastavlja trend rasta započet pre nekoliko godina u kojem dominiraju usluge informacionih tehnologija i one imaju najveći uticaj na ukupan godišnji rezultat.
"Svakako da je određeni pozitivan efekat na ovu vrstu usluga imao i priliv ruskih stručnjaka iz ove oblasti, ali to ipak nije presudni faktor. Takođe, veliki doprinos na ukupan suficit ostvaruju i poslovne usluge, dok je uticaj ostalih vrsta usluga znatno manji. Iako su se na primer transportne i turističke usluge oporavile od pandemije korona virusa, njihov uticaj na suficit je jako mali, s obzirom na to da se njihovom realizacijom beleže i veliki rashodi zbog uvoza", kaže Ranković.
Pokretači izvoza usluga u prva dva meseca su IKT usluge (500 miliona evra), poslovne usluge (480 miliona evra), turističke (352 miliona evra) i transportne usluge (348 miliona evra). U ovom periodu usluge su najviše plasirane na tržište Evropske unije (46 odsto od ukupnog izvoza usluga), zatim u SAD (12 odsto), Veliku Britaniju (8,5 odsto), Švajcarsku (6,6 odsto) i Rusku Federaciju (šest odsto).
Izvoz srpskog IKT sektora u 2022. godini iznosio je 2,7 milijardi evra, što znači da je porastao za 45 odsto u odnosu na 2021. godinu, a suficit je iznosio dve milijarde evra i porastao je za 48,8 odsto u odnosu na 2021.
