Broj IT-jevaca u Srbiji bi mogao da se duplira brže nego što se misli

Broj stručnjaka u oblasti informacionih i komunikacionih tehnologija (IKT) u Srbiji mogao bi da se udvostruči za nepune tri godine. Očekuje se da će veliki doprinos tome dati priliv ruskih IT-jevaca koji je ove godine pokrenut ratom u Ukrajini.

"Tržište jako brzo raste", rekao je Marko Vučetić sa platforme za oglase za posao u IT industriji HelloWorld, dodavši da naša zemlja trenutno ima između 70 i 90 hiljada stručnjaka u tom sektoru, a da se procenjuje da ćemo ih do 2025. imati 120.000. "Ali zbog sukoba Ukrajine i Rusije, veliki broj IT stručnjaka dolazi u Beograd, Novi Sad i druge gradove, tako da pomenutih 120.000 vrlo lako može da skoči na neki veći broj, možda 140 ili čak 150 hiljada."

Prema njegovim rečima, osim što dolazak prvenstveno Rusa, ali i Ukrajinaca u Srbiju sa sobom donosi prilike za nove saradnje, razmenu znanja i praksi, takođe dovodi do nekih negativnih posledica, gde je najupečatljivi primer skok cena nekretnina, o kom se već duže vreme govori. "Mislim da država već sprema neke stvari za kompanije i kandidate koji su došli. Treba videti da li su oni nama i koliko značajni, a ja mislim da jesu", poručio je Vučetić na konferenciji u organizaciji Business Talks Networka, održanoj u Naučno-tehnološkom parku Novi Sad.

Kako je naveo, u Srbiji se na mesečnom nivou otvori otprilike između 200 i 300 IT kompanija.

Govoreći o situaciji na tržištu rada, Đorđe Vukotić iz Jobertyja, još jedne platforme koja povezuje poslodavce i kandidate u IT sektoru, i Nedeljko Radojičić iz agencije za regrutovanje kadrova u gejmingu i IT industriju BPS World naveli su da su evidentne promene u zahtevima kandidata različitog senioriteta. Primetno je da junior developeri (što doskora nije bio slučaj) često jure za višim platama i olako menjaju firme u kojima rade, iako se u tom periodu karijere više preporučuje fokusiranje na učenje, nove prakse i programe i kvalitetne projekte.

Depositphotos

 

Seniori, s druge strane, imaju drugačije motive za pronalazak novog posla - dobra zarada u ovoj kategoriji radnika se podrazumeva, te novac u tom pogledu ne igra mnogo. Oni, prema mišljenjima govornika, u većoj meri teže boljem balansiranju između privatnog i poslovnog života. To u praksi znači da će od poslodavca tražiti više od, recimo, plaćene članarine za teretanu ili posluženja hrane koje ih čeka na radnom mestu. "Njima nije toliko bitno da li firma ima stoni tenis, bilijar, bazen, ceđenu marakuju...", rekao je Vukotić. Radije će zahtevati da im kompanija obezbedi parking mesto ili rad od kuće, pa čak i pomogne pri podizanju kredita za stan, kupovine automobila i slično.

Uz to, na našem tržištu rada polako počinje da se kao benefit nudi ESOP (engl. Employee Stock Ownership Plan) - davanje određenog udela u kompaniji samim zaposlenima ili makar delu zaposlenog osoblja. "Mi ćemo to uvesti u zakonskim okvirima u kojima je to moguće za naše zaposlene", najavio je Vukotić.

Po svemu sudeći, na srpskom tržištu vlada grabež za kvalitetnim IT-jevcima, koji su često zasuti poslovnim ponudama sa raznih strana. "Predviđam čak da će se vrlo brzo doći u situaciju gde će kandidati plaćati svoje zastupnike da im u moru ponuda ispregovaraju najbolju", kazao je Radojičić.

Depositphotos

 

Ono što je takođe istaknuto tokom diskusije jeste da su "project", a sve više i "product" menadžeri izuzetno tražene pozicije trenutno i da se očekuje da će se taj trend samo dodatno pojačati u narednom periodu. "Najveći problem je što mi u obrazovnom sistemu nemamo fakultet koji školuje taj kadar. Nešto najpribližnije tome kod nas je jedan program na Fakultetu organizacionih nauka. Obrazovni sistem uopšte ne može toliko brzo da prati promene na tržištu rada", zaključio je Vučetić.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar