U zemlji povrtarstva, povrće gura inflaciju

Narodna banka Srbije u majskom izveštaju navodi da su inflaciji u prvom tromesečju najviše doprinele cene povrća, koje su, zbog smanjene ponude nakon prošlogodišnje suše u Srbiji i većem delu Evrope, porasle više nego što je sezonski uobičajeno za ovaj period godine. NBS očekuje da će međugodišnja inflacija od drugog tromesečja imati opadajuću putanju, uz izraženiji pad u drugoj polovini ove godine, tako da će se krajem godine naći na gotovo dvostruko nižem nivou nego u martu.

Posao NBS nije da kontroliše cene hrane, ali budući da rast cena hrane najviše utiče na inflaciju, srpska centralna banka u majskom izveštaju o inflaciji je objasnila dinamiku cena hrane u proizvodnji i potrošnji u Srbiji.

Pod uticajem globalnih faktora, zastoja u lancima snabdevanja, porasta troškova transporta i ambalaže, energenata i đubriva u protekle dve godine rasle su cene proizvođača poljoprivrednih i industrijsko-prehrambenih proizvoda na domaćem tržištu. U pitanju su cene po kojima individualni poljoprivrednici, poljoprivredne zadruge i prerađivačka prehrambena industrija prodaju svoje proizvode ovlašćenim otkupljivačima i distributerima u višim fazama prehrambenog lanca vrednosti.

Depositphotos

 

Međugodišnje posmatrano, cene proizvođača hrane u poljoprivredi znatno su rasle od aprila 2021, delom pod uticajem niske baze iz istog perioda 2020, kada su zbog protivpandemijskih ograničenja privremeno snižene, a delom zbog višestrukog poskupljenja osnovnih inputa u proizvodnom procesu. S obzirom na to da se osnovni inputi preko poljoprivrednih proizvoda kao intermedijarnih ugrađuju i u prehrambene proizvode u industriji, cene ovih proizvoda sledile su sličnu međugodišnju dinamiku u protekle dve godine.

One su ubrzale rast nakon intenziviranja energetske krize s kraja 2021. i dodatno po izbijanju ukrajinske krize s početka 2022, koji se od početka 2023. stabilizovao na oko 20 odsto međugodišnje, dok se rast ovih cena u potrošnji kretao oko 25 odsto. 

 

Na osnovu podataka RZS, uočava se da su primarni inputi u poljoprivrednoj proizvodnji (osnovi repromaterijal, semena, mineralna đubriva, mašine, održavanje) u proseku činili oko 31 odsto ukupnih troškova, hemikalije i drugi hemijski proizvodi oko 21 odsto, dok su troškovi nabavke derivata nafte, električne energije, gasa i drugih energenata učestvovali sa oko 14 odsto, navodi NBS.

Depositphotos

 

Dve trećine troškova uvezeno

Dakle, oko dve trećine troškova u proizvodnji poljoprivrednih proizvoda odnosilo se na nabavku sirovina, hemikalija i energenata, čije su cene na svetskom tržištu enormno porasle u prethodne dve i po godine. Pod pretpostavkom da su navedeni proizvodni inputi na tržištu Srbije imali slična učešća u strukturi troškova i u 2021. i 2022. kao u periodu za koji su dostupni podaci, može se zaključiti da je rast troškova proizvodnje, a time i cena proizvođača hrane u poljoprivredi i prehrambenoj industriji Srbije u protekle dve godine bio dominantno opredeljen porastom svetskih cena inputa.

Ipak, važno je naglasiti da se popuštanje globalnih troškovnih pritisaka u proizvodnji krajem 2022. odrazilo i na niže cene inputa u domaćoj poljoprivrednoj proizvodnji, o čemu svedoči znatno usporavanje međugodišnjeg rasta cena mineralnih đubriva i semena, a u manjoj meri i cena repromaterijala i energenata.

"Premda između cena poljoprivrednih proizvoda na svetskom tržištu, cena hrane u poljoprivrednoj i industrijskoj proizvodnji na domaćem tržištu i cena hrane u finalnoj potrošnji postoji jaka pozitivna korelacija, efekti tih uzročno-posledičnih veza ispoljavaju se sa određenim vremenskim pomakom, zbog kompleksnosti prehrambenog lanca vrednosti i ugovornih odnosa između većeg broja učesnika. Tome doprinosi i ekonomski i psihološki fenomen „rigidnosti cena naniže”, po kojem se cene u proizvodnji i prodaji sporo menjaju uprkos (u manjoj ili većoj meri) izmenjenim okolnostima u kojima su prvobitno korigovane naviše”, upozoravaju iz NBS.

Kada je reč o potrošačkim cenama hrane na domaćem tržištu, one su tokom posmatranog perioda posledično pratile rast cena inputa u proizvodnji i transportu hrane sa svetskog tržišta, kao i rast domaćih proizvođačkih cena, jer je tražnja za hranom, po pravilu, manje cenovno elastična od drugih kategorija potrošačke korpe.

Maloprodajne cene povrća i voća (svežeg i prerađenog), kao najvolatilnijih kategorija hrane, koje u potrošačkoj korpi učestvuju sa 6,5 odsto, u proseku su povećane za 18,4 odsto međugodišnje u 2022, a u prva tri meseca 2023. za 28,1 odsto međugodišnje, na šta se, pored visokih troškova proizvodnje, odrazila i prošlogodišnja suša, koja je zahvatila naš region tokom letnjih meseci i znatno smanjila ponudu ovih proizvoda.

I potrošačke cene industrijsko-prehrambenih proizvoda, koji u strukturi potrošačke korpe učestvuju sa skoro 25 odsto, beležile su znatan međugodišnji rast tokom 2022, koji se povećavao iz meseca u mesec, što je nastavljeno i početkom 2023, tako da je u martu iznosio 24,7 odsto međugodišnje.

Najmanje poskupela bezalkoholna pića

Posmatrano po grupama industrijsko-prehrambenih proizvoda, najveći međugodišnji rast zabeležile su maloprodajne cene jaja i mleka i mlečnih prerađevina, koji je intenziviran od oktobra sa ukidanjem administrativnih ograničenja cena, ali se u poslednja dva meseca primećuje usporavanje njihove stope rasta. Najnižu međugodišnju stopu rasta od početka 2023. zabeležile su cene bezalkoholnih pića (13,2 odsto u martu), šećera i konditorskih proizvoda (oko 16 odsto u martu), dok se rast cena mesa i mesnih prerađevina, ulja i masti, kao i hleba i proizvoda od hleba, tokom prvog kvartala 2023. kretao od 19 odsto do 25 odsto međugodišnje.

Zajednički doprinos cena industrijsko-prehrambenih proizvoda i cena povrća i voća međugodišnjioj inflaciji višestruko je uvećan od avgusta 2021, kada je započet rast međugodišnje inflacije u Srbiji (sa 1,6 p. p. u avgustu 2021. na 8,2 p. p. u martu 2023). 

Drugim rečima, u ovom periodu međugodšinji rast cena hrane praktično je opredeljivao između 38 odsto i 50 odsto rasta svih potrošačkih cena u Srbiji  U istom periodu, cene hrane u zoni evra određivale su između 11 odsto i 41 odsto ukupne inflacije, pri čemu u strukturi obračuna inflacije cene hrane i bezalkoholnih pića u Srbiji učestvuju sa 31,4 odsto, a u zoni evra skoro upola niže (oko 16 odsto). 

Od septembra 2022. do februara 2023. međugodišnji rast cena prerađene hrane bio je brži od rasta cena neprerađene hrane, da bi u martu cene neprerađene hrane zabeležile veći rast, uglavnom zbog poskupljenja povrća.

"Ostvareni rast potrošačkih cena hrane verovatno bi bio i veći da država krajem 2021. i početkom 2022. nije preduzimala privremena administrativna ograničenja cena energenata i osnovnih životnih namirnica (hleba, šećera, brašna, suncokretovog ulja, svinjskog mesa i mleka), kako bi sprečila intenzivnije prelivanje povišenih svetskih cena energije i primarnih poljoprivrednih proizvoda na domaće cene, a preko inflacionih očekivanja i na cene ostalih proizvoda i usluga", navode iz NBS.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar