Najnoviji inflacijski trendovi u 2023. pokazali su nastavak pada inflacije koji je započeo u poslednjem kvartalu prošle godine (osim u Srbiji, gde je vrhunac inflacije došao tek u martu).
Analitički tim Bloomberg Adrije u svojoj analizi ističe da je najveći uticaj na smanjivanje cenovnih pritisaka imao globalni pad cena energenata i sirovina. S druge strane, cene hrane i bezalkoholnih pića i dalje su visoke (iako i one na globalnom nivou pokazuju trend pada). "Dalji pritisak na rast cena, uz već spomenutu prehrambenu komponentu, dolaziće zbog snažne potražnje koja je uslovljena rastom plata i stabilnim tržištem rada", smatra naš analitički tim.
Celu analizu možete preuzeti OVDE.
Podaci u regionu
U Srbiji je harmonizovani indeks potrošačkih cena, ili takozvana HICP inflacija (indeks koristimo radi lakšeg poređenja kretanja cena u regionu), u aprilu 2023. konačno pao ispod 15 odsto, na 14,8 odsto na međugodišnjem nivou (u prvom kvartalu 2023. iznosio je 15,4 odsto).
Inflacija je i dalje visoka najviše zbog rasta cena hrane (24,6 odsto, s tim da polovina međugodišnje stope rasta otpada na rast cena mlečnih proizvoda i mesa).
Nakon jedanaest meseci dvocifrenih stopa inflacije, inflacija potrošačkih cena (HICP) u Hrvatskoj je u aprilu 2023. pokazala jasan znak usporavanja na nivo od 8,9 odsto na međugodišnjem nivou, sa stope od 11,6 odsto u prvom kvartalu ove godine. Energetska komponenta u hrvatskom HICP za april pala je za 2,6 odsto na međugodišnjem nivou, što je prvi takav pad još od početka 2021.
Inflacija u Sloveniji je u aprilu 2023. pala na 9,2 odsto na međugodišnjem nivou (9,9 odsto u prvom kvartalu 2023.), tj. na najniži nivo od prošlogodišnjeg maja (8,7 odsto). Najviše zbog sporijeg rasta cena hrane i bezalkoholnih pića (16,2 odsto u poređenju sa 19,6 odsto na godišnjem nivou razini u martu 2023), a i cene su generalno stagnirale na mesečnom nivou.
U Bosni i Hercegovini je godišnja stopa inflacije usporila na 10,3 odsto u martu 2023, s 12,9 odsto u februaru 2023. Trend usporavanja takođe je vidljiv u poređenju prvi kvartal 2023 (12,4 odsto međugodišnje) u odnosu na četvrti kvartal 2022. (16,1 odsto).
Trend usporavanja inflacije vidljiv je i u Severnoj Makedoniji. Od 19,4 odsto na međugodišnjem nivou u oktobru 2022, stopa inflacije u aprilu 2023. usporila na 12 odsto (15,1 odsto u prvom kvartalu 2023.). Trend pada prati i inflacija cena hrane i pića (14,2 odsto na godišnjem nivou u aprilu 2023), koje su u velikoj meri i vodile silazni trend glavne stope.
Usluge bi mogle još rasti
Inflacija usluga značajan je deo bazne inflacije. Cena usluga raste s određenim zakašnjenjem, ali je zato postojanija, naročito kada cene dobara podstiču rast ukupne stope, kao u 2022. Uporedimo li rast cena roba i usluga, od kraja 2019. možemo videti da su cene roba više rasle, ali u Sloveniji i Hrvatskoj usluge se uspešno prilagođavaju, posebno tokom 2023. godine.
"Drugde u regionu vidimo dalji prostor za povećanje cena usluga, koje bi ipak trebalo da bude blaže zbog osetljivosti segmenta usluga na potražnju. Kako Srbija, Bosna i Hercegovina i Severna Makedonija ostvaruju niže plate, potrošači su skloniji da odustanu od nekih usluga kada im inflacija nagrize prihode. Iako se uslužne kompanije moraju prilagoditi višim troškovima, prenos tih troškova na krajnje kupce će biti slabiji u kratkom roku upravo zbog percepcije pada potražnje", pojašnjava BBA analitički tim.
S obzirom na to da su stope inflacije već dosegle vrhunac u svim zemljama u regionu, analitičari prognoziraju dalje usporavanje ukupne stope, iako bi zbog prelivanja rasta cena na segment usluga moglo doći do nešto dužeg zadržavanja cene na višim nivoima.
Osim toga, sve zemlje trebalo bi da imaju koristi od visokih baznih učinaka iz 2022. godine. Potražnja bi uskoro trebalo da oslabi, odražavajući restriktivne monetarne politike i percepciju privrednog usporavanja. Cene na svetskim tržištima (naročito robnog segmenta) stabilizuju se na nižim nivoima, smanjujući uticaj uvozne inflacije na domaće cene.
"Globalne cene energenata značajno su pale, što sugeriše da su njihovi nivoi iz 2022. bili plod geopolitike i da su neodrživi. Sličan pad cena vidimo i u globalnim cenama hrane, pri čemu je FAO indeks izgubio oko 20 posto na godišnjem nivou u aprilu 2023. To bi trebalo da se preslika i na region, s tim da određeni rizici mogu doći zbog domaće poljoprivrede (visoke cene ulaznih troškova i nedostatak radne snage) i nepovoljnih vremenskih uslova. U slučaju da poljoprivredna sezona podbaci, cenovni pritisci bi se mogli ponovno pojaviti", upozoravaju BBA analitičari.
Monetarno stezanje
Sredina 2023. ključna je za monetarne politike jer se stope inflacije polako smiruju, iako su još uvek povišene, a kamatne stope značajno su porasle.
Naši analitičari vide par ključnih faktora koji će se odraziti na monetarnu politiku Adria regiona. Očekuju još jedno dizanje kamatnih stopa ECB od 25 baznih poena u junu ako inflacija nastavi da pada. Ističu da će kvantitativno stezanje potpomoći restriktivnu monetarnu politiku. Stopa šestomesečnog euribora kreće prema nivou od 3,75 odsto, a BBA analitički tim je na tom nivou vidi do kraja prvog kvartala 2024.
Prema njihovim predviđanjima, Narodna banka Severne Makedonije povećaće kamatnu stopu za dodatnih 25 baznih poena, na nivo od šest odsto u mesecima koji dolaze. "Stopa inflacije je u trendu pada od oktobra 2022, što smanjuje pritisak na centralnu banku da deluje agresivnije. Očekujemo rezultate zaoštravanja monetarne politike koji će nastaviti da se manifestuje u dolazećim mesecima, osiguravajući stabilan trend pada stope inflacije", ističu naši analitičari.
Što se Narodne banke Srbije (NBS) tiče, smatraju da će njena referentna stopa od šest odsto ostati i dalje na tom nivou. "Inflacija je dosegla vrhunac u martu 2023, a očekujemo da ćemo videti veći uticaj odluka o monetarnoj politici u sledećim mesecima. Iako trenutno stopu smatramo dovoljnom, a opet ne previše restriktivnom, moguć je scenario njenog daljeg rasta, u zavisnosti od okolnosti", zaključuju.