"Globalne finansijske krize kojima svedočimo poslednjih deset godina naučile su nas jednu ključnu lekciju - šta god se dogodilo, uspeli smo da se prilagodimo. To se dogodilo i tokom pandemije koju je pratila visoka inflacija", istakao je glavni analitičar Bloomberg Adrije Andrej Knez na međunarodnoj konferenciji "Od kriznog menadžmenta do novog optimizma" koja se održava na Bledu, u organizaciji Bloomberg Adrije i Poslovne škole IEDC.
Ipak, tržište očekuje da će američka privreda skliznuti u recesiju. "Događa se nešto slično kao pre nekoliko decenija. Tržišta već neko vreme predviđaju da će američka privreda u sledećih 12 meseci skliznuti u recesiju", upozorio je Knez.
U sledećoj deceniji, prema njegovim rečima, ključna će biti tri pokazatelja: inflacija, investicije i potrošnja domaćinstava. "Inflacija će se smanjivati, ali polako. Cilj od dva odsto inflacije nećemo postići pre 2025. godine. Monetarna politika traži novo normalno stanje u kojem će se kamatne stope stabilizovati na višim nivoima nego pre pandemije", uveren je naš glavni analitičar.
Evropska centralna banka (ECB) dodatno će pooštriti monetarnu politiku, ali drugačije nego dosad. Knez očekuje da će u junu uslediti još jedno povećanje ključne kamatne stope za 25 baznih poena. ECB će pokušati, koliko god je to moguće, da istisne višak likvidnosti iz evrozone. "Vraćamo se normalnijem načinu poslovanja finansijskog sistema, s manje viška likvidnosti i višim kamatama", rekao je.
Ulaganje kao globalni pokretač rasta
Ulaganja će odlučivati o svetskom privrednom rastu. Iako će biti izazova, kompanije će ih izdržati. Knez je istakao da je Slovenija jedan od najuspešnijih potrošača evropskih sredstava u poslednjoj deceniji među zemljama srednje Evrope, dok je Hrvatska manje uspešna i ispod evropskog proseka.
"Istorija nas uči da se efikasnost apsorpcije evropskih fondova obično popravlja nakon prvih osam godina članstva u Uniji, pa smo sada na tački gde bi se Hrvatska mogla poboljšati za oko 20 odsto", procenio je. Ujedno je istakao da se Hrvatska, gledano po strukturi ulaganja, mnogo više od ostalih zemalja fokusira na ulaganja u nekretnine. "To će morati da se promeni u investicije u opremu i drugu imovinu koja učestvuje u stvaranju bruto društvenog proizvoda", smatra Knez.
Treći važan element vredan praćenja biće potrošnja domaćinstava, koja je u prošlosti često bila vrlo nestabilna, ali ovoga puta ima jake temelje.
Zaposleni su puno svesniji stanja na tržištu rada i nedostatka radne snage pa to iskorišćavaju, što se odražava i na nominalni rast plata koji je u poslednjih 12 meseci gotovo na nivou inflacije. "To znači da u budućnosti možemo očekivati puno stabilnije tržište rada. Nešto slično već možemo videti u Sjedinjenim Američkim Državama", rekao je Knez.
Takođe je važno da domaćinstva više štede i ulažu u depozite. U isto vreme, banke su poslednjih godina uživale u dobroj dobiti, pružajući određenu sigurnost za turbulentnija vremena. Zato će i u budućnosti biti spremne da podrže novi investicioni ciklus, smatra Knez.
.webp){kind=icon}
