IPO na srpski način - razvija se novi vid investiranja

U zemlji u kojoj je tradicionalno tržište kapitala i dalje u fazi povoja i berza godinama ne uspeva da privuče ni domaće ni svetske investitore u značajnijom meri, sve veći broj ljudi koji raspolažu viškom novca krči neistražene puteve ka prilikama za investiranje koje su u razvijenijem okruženju sasvim uobičajene.

Tako je iznikao novi model ulaganja u Srbiji, koji funkcioniše po principu SPV-ja (engl. special purpose vehicle - posebna namenska kompanija). Reč je o udruživanju većeg broja manjih investitora u novo pravno lice koje služi samo jednoj svrsi - ulaganju u drugu organizaciju. Ovaj model u svetu postoji već decenijama, ali u Srbiji nema svoju posebnu zakonsku formu i prilagođene procedure, što u praksi znači podvrgavanje svojevrsnom testu izdržljivosti kroz složene procese i višenedeljno prikupljanje dokumentacije.

Društvo za investiranje Senzal Capital nedavno je na ovaj način organizovalo treću emisiju ulaganja, ovoga puta u beogradski startap MostApp, osnovan 2021. kao aplikacija koja povezuje pružaoce usluga za domaćinstvo (poput vodoinstalaterskih, električarskih, usluga montiranja i peglanja) sa klijentima. U firmu su uložili članovi njihovog kluba Senzal Alumni.

"Ko kaže da u Srbiji nema IPO? Prošle nedelje, desio se IPO MostApp!", napisao je vlasnik i izvršni direktor Senzal Capitala Rade Rakočević u skoroj objavi na LinkedInu, referišući na to da Beogradska berza već godinama nije zabeležila nijednu inicijalnu javnu ponudu (engl. initial public offering - IPO), a da je opisani način investiranja nešto slično tome, iako ne podrazumeva zaista listiranje akcija firme na berzi.

U razgovoru za Bloomberg Adriju Rakočević objašnjava da je Senzal Alumni zajednica investitora koji su pohađali kurs njegove kompanije o upravljanju ličnim bogatstvom i investiranju, a u poslednje tri godine kroz to je prošlo preko 700 ljudi. "Ideja je bila da ljudi dobiju osnovna znanja o tome kako da upravljaju svojim bogatstvom i biraju između različitih investicija - jednostavno da budu finansijski pismeni i grade svoje bogatstvo van standardnog ulaganja u nekretnine. U okviru toga organizujemo seriju predavanja, konferencija i drugih sadržaja."

Kako dodaje, cilj je da se ljudima - koji su već to odslušali, imaju neka predznanja i počeli su da investiraju - ponude dodatne investicije, mimo investiranja na berzama ili u kriptovalute, nego da mogu da ulažu i u startapove.

"Do sada smo organizovali više tih manjih emisija, koje smo nazvali IPO - što one faktički i jesu, gde se skupio veći broj pojedinačnih investitora", kaže sagovornik.

Prva investicija bila je u startap kompaniju ZenHire, a druga u Better & Better. "ZenHire je startap koji bih ja nazvao srpskim, mada veliki deo posla rade na Filipinima, a Better & Better je faktički američki startap sa srpskim osnivačima. MostApp je sada treći, čisto domaći startap i ujedno naš najveći poduhvat do sada."

U MostApp je investiralo desetak većih investitora u ovoj rundi, dok je, poređenja radi, u Better & Better uložilo preko 20 investitora, ali su iznosi bili manji, navodi Rakočević.

Administrativne prepreke

On napominje da ovakva praksa investiranja nije podržana nekim specifičnim zakonskim rešenjima.

"Praktično, zainteresovani investitori osnivaju društvo sa ograničenom odgovornošću, postaju njegovi suvlasnici i onda to višečlano društvo investira u kompaniju. Ovo je dosta komplikovan proces, od registracije u Agenciji za privredne registre do posla u banci. Dok je sam period odlučivanja o investiranju i propratnih analiza bio gotov za dve nedelje, administrativna realizacija je trajala više od dva meseca jer zakon nije predvideo neku formu poput SPV-ja, a to je faktički SPV", kaže on.

Depositphotos

Osnivač i direktor MostApp-a, inače nekadašnji košarkaš Partizana, Rade Zagorac, potvrđuje da je papirologija bila obimna i da bi stvari trebalo pojednostaviti. "Jako je komplikovano, zahteva fizičko prisustvo svih ljudi po nekoliko puta, čekaju se potvrde, odobrenja... Tako da mi ovu formu nazivamo SPV, mada je ona suštinski daleko od pravnog okvira SPV-ja, baš iz tih razloga. A to može negativno da utiče na samu želju ili mogućnost investitora da uloži novac u vaš projekat."

Kako Zagorac pojašnjava, ta namenska firma sada je postala suvlasnik Most Applicationa (kompanije koja stoji iza pomenute aplikacije) i zasad nije u planu isplaćivanje dividende, budući da Most još nije profitabilan. "Ali ideja je da se, kada Most dostigne određen nivo profitabilnosti, redovno isplaćuje dividenda svim suvlasnicima u Mostu", kaže on, dodajući da bi, nakon rasta njihovog poslovanja, potencijalno krajnja ambicija za investitore bila prodaja stečenog vlasništva nekom većem investitoru koji bi akvizirao Most.

Rakočević napominje da je njihova ideja da se za svaki projekat ulaganja osniva novi SPV, sa novom strukturom vlasnika, "što rađa nove probleme zbog povezanih lica i muka s bankom". "Jednostavnije bi, naravno, bilo kada bi postojao samo jedan osnivač SPV-ja, ali naša ideja jeste demokratizacija investiranja i smatram da bi bilo jako korisno ako bi se regulativa oblikovala na taj način da predviđa mogućnost osnivanja preduzeća koja nemaju nijednu drugu delatnost osim investiranja u drugu kompaniju."

Oskudan izbor za male investitore u Srbiji

On naglašava da u zemlji postoji samo jedan startap VC (engl. venture capital - rizični kapital) fond u koji mogu da investiraju fizička lica. "To je Omorika Ventures, ostali ne pružaju priliku manjim investitorima. Nama je ideja da se prag investiranja spusti za još jedan korak ispod toga što ima Omorika, da budemo još demokratičniji i da ljudi mogu da investiraju po svega par hiljada evra u neki startap i tako ga podrže."

Sem njih i Omorike, on ne vidi uopšte da je ikome drugome u domaćoj poslovnoj zajednici u fokusu segment investiranja nižih iznosa fizičkih lica u manje razvijena poslovanja.

"Ako govorimo o malim i srednjim preduzećima, o startapovima - oni imaju problem da dođu do kapitala, a s druge strane imamo ljude koji imaju višak novca i ne žele više da ulažu u nekretnine ili nemaju neko poverenje, ali imaju mogućnost da ulože neke manje sume. Želimo da učestvujemo u tome da ovakve kompanije dobiju vetar u leđa, jer one po pravilu ne mogu da dobiju kredite ili su oni pod nepovoljnim uslovima, a ovde - širenjem vlasničke strukture i uvođenjem manjih partnera - postaju ozbiljnije i odgovornije, dobijaju dodatni kapital, ali i ambasadore koji ih promovišu i stoga mogu da rastu mnogo brže", navodi Rakočević.

Depositphotos

U tom kontekstu Zagorac ističe da je on u potpunosti sam finansirao Most skoro tri godine, a ideja za njegovo pokretanje potekla je u periodu pandemije, na osnovu njegove naklonosti prema preduzetništvu, kao i dotadašnjeg ličnog iskustva sa pružaocima majstorskih usluga, a sve sa željom da aplikacija doprinese transparentnosti u toj oblasti i pruži podršku klijentima.

Potreba za investicijom stvorila se pola godine otkako su zvanično počeli sa radom, jer je reč o vrsti aplikacije koja predstavlja novinu na ovdašnjem tržištu i zahteva dosta marketinških aktivnosti i različitih promocija. "S tim u vezi, oko 80 odsto ove investicione runde će biti opredeljeno za te svrhe, a ostatak za tekuće troškove i ojačanje razvojnog tima", kaže osnivač.

Uz to, Zagorac nagoveštava da bi u perspektivi moglo doći do još jedne, slične runde investiranja sredinom sledeće godine, ali da to zavisi od više faktora, uključujući ishod njihove prijave za program akceleratora Katapult. Verovatno da bi onda taj novac uložili u širenje dostupnosti usluga u drugim gradovima (aplikacija trenutno omogućava usluge samo na teritoriji Beograda) i unapređenje softvera.

Na pitanje kakvo je raspoloženje domaće privrede prema ovakvim ili sličnim vidovima prikupljanja kapitala, osnivač Mosta ocenjuje da su ljudi generalno i dalje stidljivi kada je u pitanju traženje novca za svoje firme, dok sa druge strane ulagači u najvećem broju slučajeva uopšte nisu ni svesni da mogu da ulože u takve projekte. "Ali vidim da postoji interesovanje i da će toga sve više biti u budućnosti", zaključuje.