Petodnevni bojkot trgovinskih lanaca - da li će potrošači naterati trgovce da snize cene

Potrošači u Srbiji, nakon jednodnevnog bojkota trgovinskih lanaca Delhaize, DIS, Univerexpot, Mercator i Lidl, pozvani su na novi bojkot tih pet trgovinskih lanaca na pet dana, od ponedeljka 10. februara do petka 14. februara, zbog visokih cena hrane. 

Cilj bojkota je, kako navodi Udruženje potrošača Efektiva, čiji su poziv na bojkot podržali i udruženja potrošača Prosperitet iz Novog Sada i Republička unija potrošača iz Beograda, da se trgovci nateraju da snize cene.  

Iako su tokom vikenda pojedini trgovinski lanci drastično snizili cene i ponudili velik broj proizvoda na akciji, udruženja potrošača smatraju da je to samo pokušaj da se odobrovolje kupci i spreči dalji pritisak na smanjenje cena, koje bi, kako navode, trebalo da bude trajno.

Oni najavljuju da će zajedno s potrošačima, ako ni posle petodnevnog bojkota trgovci ne preduzmu konkretne i trajne reakcije u cilju sniženja cena, doneti odluku o bojkotu pojedinačnih trgovaca na duže.

Potrošače savetuju da ne kupuju hranu za tri dana u trgovinskim lancima, da bi ih onda narednih pet dana bojkotovali, već da nađu alternativu.

 

Kako da se preživi bez supermarketa 

“Mala radnja, pijaca, direktan proizvođač. Neka je i ista cena, kupi kod njih, nemoj kod ovih koje bojkotujemo. Na kraju, imaš i ove koje ne bojkotujemo. Kupi bilo gde, samo nemoj kod ovih pet. Može pet dana bez sokova, slatkiša, grickalica i suvog vrata. I to im smanjuje prihod”, savetuju i navode da targetiraju pet najvećih trgovaca, s idejom da oni spuste cene, pa će i svi drugi za njima.

“Bojkot potrošačima treba da promeni navike, malo po malo, pa će onda i trgovci promeniti navike i odustati od visokih cena. Ovo je potrošačka bitka”, poručuju oni.

Savić: Svi treba da se uključe u bojkot

Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, koji je u petak, 31. januara, podelio je na svom Instagram profilu poziv na bojkot pet trgovinskih lanaca, kaže u razgovoru za Bloomberg Adriju da u bojkot treba da se uključe svi građani, onoliko koliko mogu.

 „Bojkot ima smisla. Njime želimo da na jedan uljudan način pružimo otpor trgovcima i visokim cenama. Da li ćemo postići onaj efekat koji većina ljudi očekuje, ne znam, ali uvek treba ići u takvu vrstu akcije, koja ako ne odmah, onda će sigurno kroz neko vreme dati dobre rezultate“, objašnjava Savić.

Kako kaže, do prošlog petka u Srbiji smo imali jednu asimetričnu situaciju - s jedne strane dobro organizovane trgovce, a s druge strane građane kao pojedince.

"Mislim da zato treba da se odazovemo svakom pozivu udruženja potrošača i da praktično kroz bojkot nateramo trgovce da razmisle i o interesu potrošača, a ne samo svom profitu", objašnjava on. 

Depositphotos

Ako ne ide milom, ide bojkotom

„Ako smo neorganizovani, to trgovci koriste. Naučili smo nešto iz bojkota poslednjeg dana januara i očekujem da će naredni, koja počinje u ponedeljak, biti još mnogo bolji.“

Komentarišući rezultate prvog bojkota pet trgovinskih lanaca u Srbiji, kada je prema podacima Poreske uprave, broj izdatih računa, u odnosu na petak, 17. januar, smanjen za 21,5 odsto, a vrednost prometa za 37 odsto (promet je u bojkotovanim trgovinskim lancima bio je manji za 4,5 miliona evra), Savić kaže da je očigledno da je prva akcija uspela.

„Mislim da su u akciji najviše učestvovali ljudi čiji je životni standard jako nizak i penzioneri.“

Savić smatra da trgovinski lanci imaju znatno više marže nego u zemljama iz kojih dolaze i da to što su cene istih proizvoda u inostranstvu znatno niže govori samo o tome da u inostranstvu država funkcioniše.

Depositphotos

Bruto marže u Srbiji za šest odsto veće nego u Evropi

Prema analizi analitičara Bloomberg Adrije, prosečna bruto marža četiri najveća trgovca u Srbiji bila je 26,9 odsto u 2023. godini. Po visini bruto marže, Srbija i Slovenija stoje rame uz rame i prednjače u odnosu na Hrvatsku i Bosnu i Hercegovinu.

Za razliku od Adria regiona, gde prosečne bruto marže maloprodavaca tokom 2023. godine ni u jednoj državi nisu bile  manje od 23,9 odsto, evropski maloprodavci te godine radili su s prosečnom brutom maržom od 20,5 odsto.

 

 

“Profitabilnost u Adria regionu veća je nego u prosečnim i medijalnim vrednostima evropskih maloprodavaca. Prema zvaničnim podacima, zaključak je da su promene u troškovima nabavke robe prenete na krajnjeg kupca. Nedostupnost detalja ne dozvoljava detaljniji uvid u uzrok promene, to jest da li je posledica promene cene i/ili količine prodate robe”, navodi se u analizi.

 

Hrana u Srbiji za pet godina poskupela za 61 odsto

Građani u Srbiji već godinama nose teret visokih cena na svojim leđima. Od decembra 2019. do decembra 2024. hrana u Srbiji je poskupela za 61 odsto, dok je ukupna inflacija u istom periodu rasla sporije, oko 41 odsto.

Analiza Eurostata, koja je objavljena u junu prošle godine, pokazuje pak da su cene hrane i bezalkoholnih pića u Srbiji zaključno sa 2023. godinom bile na oko 96 odsto proseka EU, pri čemu 18, od 37 zemalja koje su obuhvaćene analizom, ima viši nivo cena hrane od Srbije.

 

 

Bojkot trgovačkih lanaca počeo je u Hrvatskoj 24. januara, i za samo nedelju dana pretvorio se u akciju koja se proširila po celom regionu. 

U Crnoj Gori i Hrvatskoj bojkot su podržali i premijeri i brojni političari. U Srbiji se od zvaničnika povodom bojkota još uvek niko nije oglasio. Bloomberg Adria je dva puta slala pitanja na adresu Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija (30. januara i 7. februara), međutim, do objavljivanja ovog teksta nisu odgovorili da li, poput kolega iz regiona, nameravaju da daju podršku potrošačima. 

 

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar