Srbija je 2024. zaključila inflacijom od 4,3 odsto, pokazali su poslednji zvanični podaci, što je 0,2 procenta poena daleko od gornje granice cilja centralne banke i u rangu sa najvišim vrednostima koje trenutno beleže evropske države. Mada je analizom državne akcije "Najbolja cena" zaključeno da je ona imala efekta, treba reći da se inflacija prošle godine jedino u junu spustila ispod četiri odsto, a Narodna banka Srbije (NBS) zadržala je predostrožan stav prema kamatama u zemlji.
Posle akcije "Bolja cena" iz 2023, "Najbolja cena" jesenas je obuhvatila 86 vrsti proizvoda, što je zapravo podrazumevalo oko 700 artikala u 2.500 prodavnica, a trajala je dva meseca (od 1. septembra do 31. oktobra).
Kada su predstavljane javnosti, kao cilj prvobitne mere navodilo se suzbijanje rasta potrošačkih cena (što je, kako se kasnije ispostavilo, i postignuto), a kao cilj druge akcije - poboljšanje standarda građana. Procene Ministarstva unutrašnje i spoljne trgovine i NBS bile su da bi prošlogodišnja akcija trebalo da učestvuje u obaranju inflacije za 0,3 procentna poena.
Opširnije
Srbija među vodećim evropskim zemljama po rastu BDP-a, ali i potrošačkih cena
Srbija je prošle godine bila jedna od najbrže rastućih privreda u Evropi, ali i jedna od zemalja sa najvišom inflacijom na kontinentu.
13.01.2025
NBS četvrti put zadržala kamate, dok se cene drže blizu gornje granice
Narodna banka Srbije zadržala je referentnu kamatnu stopu na 5,75 odsto, u skladu s očekivanjima stručnjaka.
10.01.2025
Hrvatska po rastu cena na vrhu evrozone
Od avgusta je inflacija u Hrvatskoj porasla s tri odsto na 4,5, što je najviša stopa među državama članicama evrozone.
07.01.2025
Srbiji se smeši najbrži rast - šta donosi 2025. za BDP regiona
U 2025. analitički tim Bloomberg Adrije očekuje nastavak tendencije rasta u Adria regionu, sa stabilnim rastom potrošnje, infrastrukturnim investicijama i boljom eksternom tražnjom.
16.12.2024
Antiinflaciona korpa u okviru "Najbolje cene" obuhvatila je određene vrste brašna, jaja, mleka i mlečnih proizvoda, krompira, ulja, higijenskih preparata i drugih potrepština.
Koliko je 'Najbolja cena' usporila rast inflacije
I pre početka akcije (period januar - avgust 2024), ova antiinflaciona korpa proizvoda je imala sporiji prosečan rast cena (3,3 odsto) u odnosu na sve ostale robe i usluge (5,2 odsto), sa učešćem u prosečnoj godišnjoj stopi rasta inflacije tog perioda od 10,5 odsto, navodi se u analizi Gorana Katića, objavljenoj u januarskom izdanju Makroekonomske analize i trendovi (MAT).
Depositphotos
"Međutim, izabrani proizvodi antiinflacione korpe su u periodu akcije 'Najbolja cena' (septembar - oktobar 2024) ostvarili i više nego dvostruko sporiji prosečan godišnji rast cena (2,2 odsto) u odnosu na prosečan rast cena svih ostalih proizvoda i usluga (4,8 odsto), rezultirajući padom učešća u prosečnoj godišnjoj stopi rasta ukupnih potrošačkih cena na 8,1 odsto. Vrednost poželjnog smanjenja učešća u ukupnoj godišnjoj stopi inflacije (u periodu septembar - oktobar 2024) upravo ukazuje na usporavajući efekat rasta cena antiinflacione korpe na stopu ukupne inflacije u odnosu na period pre akcije, i pored značajno izraženih ograničavajućih baznih efekata iz 2023", dodaje autor.
On ukazuje na to da je kretanje inflacije u periodu januar - oktobar bilo pod snažnim uticajem baznog efekta iz istog perioda 2023, sem u junu (najviše bila uslovlјena padom cene povrća) i neznatno u septembru (uslovljena padom cene goriva i ogreva), u kojima je nadjačana promena baznog efekta iz juna i septembra 2023, usporavajući međugodišnju inflaciju u tim mesecima 2024.
"Učešće baznog efekta u formiranju međugodišnje stope rasta ukupne inflacije imalo je najviše vrednosti u prva tri meseca 2024 (sa prosečnom vrednošću od 84 odsto) dok je u junu izračunata najniža vrednost (58 odsto)", procenjuje se u analizi.
Katić kao važnu napominje činjenicu da je u septembru i oktobru 2023. godine - što je bio period akcije "Bolјa cena" - već došlo do najbržeg pada međugodišnje inflacije u odnosu na prethodni mesec (septembra u odnosu na avgust i oktobra u odnosu na septembar), a što je onda kreiralo nižu bazu za merenje inflacije u 2024, pa samim tim i izazov za inflatorno usporavanje u tim mesecima.
Ako se situacija iz septembra i oktobra 2024. uporedi s avgustom iste godine, vidi se da su cene targetiranih proizvoda porasle za 0,5 odsto, a cene svih ostalih potrošačkih roba i usluga koje nisu obuhvaćane akcijom za 0,8 odsto. "To znači da su cene AI korpe u periodu akcije imale sporiji rast od svih ostalih proizvoda i usluga u potrošačkim cenama za 1,6 puta."
Preciznije, u septembru kao prvom mesecu akcije, cene proizvoda obuhvaćenih akcijom u odnosu na avgust zabeležile su neznatan desezoniran rast - od 0,08 odsto, a u oktobru u odnosu na septembar cene su desezonirano porasle za 0,3 odsto.
"Generalno, analiza je pokazala da je u periodu akcije 'Najbolјa cena' zadatak antiinflacione korpe postignut, usporavanjem mesečnog rasta cena izabranih proizvoda, pa posledično i njihovog uticaja na rast ukupnih potrošačkih cena", napominje autor.
Ipak, dodaje da od pomenutih 86 kategorija proizvoda, 19 proizvoda (22,1 odsto ukupne korpe) proizvoda uopšte nije predmet redovnog mesečnog merenja cena od strane Republičkog zavoda za statistiku (RZS), što predstavlјa potencijalnu nepotpunost efekata uticaja na inflaciju.
Ono što jeste deo redovnog merenja RZS je promet u trgovini na malo, a zanimljivo je da je, prema njihovoj statistici, realni rast prometa u maloprodaji u septembru i oktobru pao na najniži nivo dotad u 2024. godini - tokom oba meseca iznosio je po 3,4 odsto, da bi u novembru dodatno oslabio na 1,4 odsto. Podaci za decembar još nisu javno dostupni.
"Treba imati u vidu je učešće antiflacione korpe u strukturi ukupnih potrošačkih cena svega 16,5 odsto i da je desezonirana mesečna inflacija u 2024. u poređenju sa mesecima 2023. mnogo sporije usporavala", naglašava Katić.
Bloomberg
U zaključku on predlaže da se u sličnim akcijama u budućnosti selektuju i proizvodi sa većim učešćem u ukupnom indeksu potrošačkih cena (mereno većim izdacima prosečnog domaćinstva), kako bi i efekti supstitucije tih dobara imali veći uticaj na potrošačke cene.
Šta je potrošačima doneo kraj 2024.
Godišnja inflacija je u decembru ostala na novembarskih 4,3 odsto, što je među najvišim rezultatima u Evropi. Naime, prve procene govore da je na području evrozone "šampion" susedna Hrvatska sa 4,5 odsto, a iza nje slede Belgija (4,4 odsto) i Estonija (4,1 odsto).
Mesečna inflacija u Srbiji u poslednjem mesecu je iznosila 0,1 odsto, pokazao je izveštaj RZS-a od ponedeljka. "U 2024. godini, u poređenju sa 2023, potrošačke cene su u proseku povećane za 4,6 odsto", saopštio je taj zavod.
Posmatrano po glavnim grupama proizvoda i usluga klasifikovanih prema nameni potrošnje, u decembru, u odnosu na novembar, rast cena je zabeležen u grupama: oprema za stan i tekuće održavanje (jedan odsto), u grupama odeća i obuća i restorani i hoteli (za po 0,8 odsto), transport (0,4 odsto), stanovanje, voda, električna energija, gas i ostala goriva (0,3 odsto), u grupama alkoholna pića i duvan i zdravlje (za po 0,2 odsto) i u grupi rekreacija i kultura (0,1 odsto).
Pad cena je zabeležen u grupi hrana i bezalkoholna pića (-0,3 odsto).
"Cene ostalih proizvoda i usluga nisu se bitnije menjale", poručili su iz RZS-a.
Podsetimo, prošle nedelje NBS je četvrti put zadržala referentnu kamatnu stopu na 5,75 odsto. Izvršni odbor centralne banke je na sastanku u petak odlučio da ostavi istim i kamatnu stopu na depozitne olakšice (4,5 odsto) i na kreditne olakšice (sedam odsto).
"Saopštenje posle sastanka bilo je slično prethodnom, ali je lista rizika od povećanja inflacije postala duža, a povećana neizvesnost u pogledu uticaja geopolitičke situacije verovatno je glavni razlog zašto su kamatne stope danas ostale nepromenjene. Odbor je istakao rizik koji proizilazi iz prekida transporta gasa iz Rusije u Evropsku uniju preko Ukrajine", uočio je ekonomista za centralnu i istočnu Evropu u Ipopema Securities S.A. Marcin Sulewski.
Potez Ukrajine stavio je u nezavidan položaj nekoliko evropskih zemalja, međutim zvaničnici su ranije poručili da snabdevanje Srbije nije ugroženo, budući da se država snabdeva preko Balkanskog toka, koji je deo gasovoda Turski tok.
Bloomberg
Sulewski smatra da postoji šansa da se ciklus smanjenja stopa nastavi u prvom kvartalu 2025 - ali sa ne više od jednog smanjenja za 25 baznih poena - napominjući da postoji rizik da do toga uopšte i ne dođe u prva tri meseca godine.
"Vidim rizik da bi početkom 2025. indeks potrošačkih cena mogao da poraste iznad gornje granice centralne banke u rasponu tolerancije od 1,5 do 4,5 odsto i to će opravdati oprezan pristup odbora. Štaviše, nije verovatno da će se geopolitički rizici uskoro povući i to bi moglo da podstakne određivače kamatnih stopa da odlože sledeće smanjenje stopa za drugi kvartal 2025", kazao je Sulewski za Bloomberg Adriju nakon objave odluke NBS o daljem kretanju kamatnih stopa.
Iz centralne banke su tom prilikom rekli da bi u narednom periodu inflacija trebalo da nastavi da se kreće u granicama cilja (3±1,5 odsto), čemu će pre svega doprineti i dalje restriktivni monetarni uslovi i niža uvozna inflacija. "Očekuje se da će i bazna inflacija usporiti u narednom periodu i postepeno se približiti ukupnoj inflaciji."
.webp){kind=icon}
