Srbija će u ponedeljak ili utorak zatražiti izuzeće za NIS od američkih sankcija

Srbija još nije rešila pitanje Naftne industrije Srbije, a rafinerija u Pančevu ima zaliha nafte do novembra. Lukoilu, koji je treći snabdevač gorivom u Srbiji, uskoro slede sankcije. Ipak, po pitanju snabdevanja ruskim gasom, Srbija bi mogla da bude mirna posle susreta Donalda Trumpa i Viktora Orbana u Beloj kući i izuzeća Budimpešte iz zabrane uvoza energenata iz Moskve, jer se preko srpske teritorije ruski gas doprema do Mađarske.

Srbija će u ponedeljak ili utorak, zajedno sa Rusima, zatražiti izuzeće od američkih sankcija za Naftnu industriju Srbije, koja je pod sankcijama od 9. oktobra. To je najavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić u subotu uveče, rekavši da će zajednički poslati pismo američkoj Kancelariji za kontrolu strane imovine (OFAC) sa molbom da NIS bude izuzet od sankcija mesec ili dva, jer je počelo rešavanje pitanja menadžmenta, a u narednom periodu će se rešavati i pitanje vlasništva.

On je rekao da rafinerija u Pančevu ima rezerve nafte najkasnije do 24. novembra. Rafinerija u Pančevu, godišnjeg kapaciteta do 4,8 miliona tona, snabdeva oko 80 odsto tržišta u Srbiji.

OFAC je 10. januara uveo sankcije protiv dve velike ruske naftne kompanije – Surgutneftgasa i Gazpromnjefta. Istog dana, kompanija Gazpromnjeft, koja je u tom trenutku bila vlasnik 50 odsto akcija NIS-a, dobila je rok od 45 dana da izađe iz vlasništva nad NIS-om.

 

 

U danu kada je Amerika prvi put zapretila sankcijama, Gazpromneft je smanjio vlasnički udeo sa 50 na 44,85 odsto, što je protumačeno kao pokušaj da se formalno ispoštuje zahtev OFAC-a. Međutim, iako je udeo Gazpromnefta u NIS-u pao ispod 50 odsto, to nije otklonilo pretnju sankcijama.

Nakon osam odlaganja sankcija, u septembru je došlo do još jedne promene u vlasničkoj strukturi, akcionarsko društvo Intelligence, u vlasništvu Gazproma, preuzelo je 11,3 odsto akcija u NIS-u, odnosno celokupan udeo koji je držao matični koncern Gazprom. Time je lista tri najveća akcionara srpske naftne kompanije izmenjena. Rusija je navodno predložila Americi suvlasništvo u NIS-u, kao i to da kompanija počne da nabavlja američku naftu, ali rešenje još nije pronađeno.

Lukoilu 21. novembra sleduju sankcije

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je gostujući na RTS-u da će Lukoilu, koji u Srbiji ima 54 benzinske pumpe, Sjedinjene Američke Države uvesti sankcije 21. novembra, pošto je propao pokušaj prodaje Gunvoru. On je podsetio da je u Bugarskoj Lukoilova rafinerija dobila prinudnog upravnika, odnosno donet je zakon kojim se rafinerija na Crnom moru stavlja pod državnu kontrolu, dok Srbija po tom pitanju još nije preduzela ništa.

Šta za Srbiju znači izuzeće Mađarske od sankcija Rusiji

Vučić je rekao da je to što su SAD odobrile izuzeće Mađarske od sankcija na uvoz nafte i gasa iz Rusije dodatna sigurnost za Srbiju, kao i da to znači da ćemo morati da transferišemo gas preko Srbije do Mađarske i da Amerikanci neće dozvoliti zastoj.

Posle susreta Viktora Orbana i Donalda Trumpa u petak u Beloj kući, Mađarskoj je odobreno potpuno izuzeće od sankcija na ruski gas koji dobija gasovodom Turski tok i na naftu iz gasovoda "Družba".

Trump je dozvolio Mađarskoj da nastavi da uvozi rusku naftu i gas bez podvrgavanja sankcijama koje je Trumpova administracija uvela na ruske energente.

Bloomberg

 

Mađarska je i pod velikim pritiskom Evropske unije da okonča svoju zavisnost od goriva iz Rusije, pošto je većina članica EU već znatno smanjila ili obustavila uvoz ruske nafte i gasa, u sklopu mera kojima se Moskvi uskraćuju prihodi za finansiranje rata protiv Ukrajine.

Prema odluci Evropskog saveta od 20. oktobra, sve zemlje članice Evropske unije obavezale su se da do kraja 2027. godine okončaju uvoz ruskog prirodnog gasa. Odluka praktično znači zatvaranje glavnog ulaza za ruski gas prema Srbiji i Bosni i Hercegovini, dok Bugarska već od 1. januara sledeće godine ukida kratkoročne ugovore sa Rusijom.

Gasovod Turski tok je projekat ruskog Gazproma i turskog Botaša, koji bi trebalo da obezbedi stabilno snabdevanje gasom Turske, južne i jugoistočne Evrope. On je nastao posle propasti projekta Južni tok, koji je bio deo obećanja ruske strane prilikom preuzimanja NIS-a.

 

 

Prvi krak Turskog toka prolazi kroz Tursku, dok drugi krak ide ka Bugarskoj, Srbiji i Mađarskoj. Srbija i Bugarska taj deo gasovoda nazivaju Balkanski tok. Srbija je izgradila magistralni gasovod dužine 403 kilometra, od bugarske do mađarske granice, odnosno od Zaječara do Horgoša, kojim se doprema gas iz Turskog, odnosno Balkanskog toka.

Gasni aranžman Beograda i Moskve je pod znakom pitanja, istekao je u septembru, a zasad je produžen samo do Nove godine, u svetlu neizvesnosti u vezi sa sudbinom Naftne industrije Srbije. Iako je prethodno najavljivano da će dve zemlje zaključiti novi sporazum o gasu na period od 10 godina, to se zasad nije obistinilo.

U svetlu dogovora Orbana i Trumpa, Vučić je rekao da je odluka da se izgradi naftovod sa Mađarskom bila dobra ideja i da je tih 108 kilometara za Srbiju veoma važno, jer bi se nafta dopremala do Novog Sada, a odatle do rafinerije u Pančevu.

"Bilo nam je važno da krenemo u izgradnju naftovoda sa Mađarskom. To ćemo u narednih dan i po završiti. Time smo sebi omogućili da lakše i drugačije kupujemo naftu", rekao je Vučić.