Narodna banka Srbije (NBS) zadržala je referentnu kamatnu stopu na 5,75 odsto, četvrti mesec zaredom, što je bilo u skladu sa očekivanjima stručnjaka. Potez dolazi u periodu kada inflacija u zemlji nastavlja da se kreće u granicama cilja, ali je i dalje bliža gornjoj granici.
Izvršni odbor centralne banke je na sastanku u petak odlučio da ostavi istim i kamatnu stopu na depozitne olakšice (4,5 odsto) i na kreditne olakšice (sedam odsto).
Prilikom donošenja ovakve odluke, odbor je istakao da je referentna kamatna stopa od juna 2024. godine smanjena za ukupno 75 baznih poena i da se efekti dosadašnjeg ublažavanja monetarne politike mogu očekivati i u narednom periodu.
Opširnije
Ograničenje kamata NBS ide naruku prihodima banaka u Srbiji
Odluka NBS da ograniči kamatne stope deluje povoljno na prihode banka, ocenjuje analitičarka Bloomberg Adrije Marina Petrov Savić.
09.01.2025
Posle smanjenja Feda, zemljotres na finansijskim tržištima
Sinoć je Fed smanjio kamatne stope i berze su ušle u korekciju. Zašto?
19.12.2024
ECB nastavila s rezovima, kamate ponovo smanjene za 0,25 odsto
Evropska centralna banka (ECB) u četvrtak je po četvrti put ove godine smanjila kamatne stope, a cene zaduživanja biće niže za 25 baznih poena.
12.12.2024
Prema anketi koju je Bloomberg sproveo od 31. decembra do 8. januara (u kojoj je učestvovalo 16 analitičara), srednja vrednost očekivane ključne stope posle januarskog sastanka NBS bila je 5,75 odsto. Poznavaoci predviđaju da bi u februaru centralna banka mogla da snizi troškove zaduživanja za 25 baznih poena na 5,5 odsto, a da potom u martu zadrži tu vrednost.
Izvršni odbor NBS je u petak naglasio da je neophodno nastaviti sa sprovođenjem oprezne monetarne politike imajući u vidu neizvesnost u međunarodnom okruženju, pre svega usled izraženih geopolitičkih tenzija i fragmentacije svetskog tržišta. Ovakva kretanja bi, kako kažu, mogla da utiču na svetsko makroekonomsko okruženje, trgovinske tokove i lance snabdevanja, sa posledicama na inflaciju i ekonomsku aktivnost, a time i na monetarne politike centralnih banaka.
Prate se kretanja na tržištu energenata
Opreznost monetarne politike je potrebna i s obzirom na to da nepredvidivost makroekonomskih dešavanja u međunarodnom okruženju može uticati na svetske cene energenata i drugih primarnih proizvoda, ističe se u saopštenju NBS.
Bloomberg
"Iako se svetska cena sirove nafte stabilizovala od sredine oktobra, zahvaljujući pre svega očekivanoj slaboj tražnji za naftom iz Kine i dobroj snabdevenosti svetskog tržišta, neizvesnost u pogledu njenog kretanja u narednom periodu i dalje je prisutna. Neizvesnost je prisutna i u pogledu kretanja svetske cene gasa, s obzirom na to da je Ukrajina zabranila protok gasa preko njene teritorije iz Rusije ka Evropskoj uniji, nakon isteka prethodnog sporazuma", kažu bankari.
Potez Ukrajine stavio je u nezavidan položaj nekoliko evropskih zemalja, međutim zvaničnici uveravaju da snabdevanje Srbije nije ugroženo, budući da se država snabdeva preko Balkanskog toka, koji je deo gasovoda Turski tok.
"Rekordne cene koje su pojedine prehrambene sirovine dostigle na svetskim berzama zbog suše u zemljama koje su vodeći proizvođači (kakaoa zbog suše u Zapadnoj Africi i kafe zbog suše u Brazilu) takođe izazivaju zabrinutost u pogledu svetskih cena hrane, kao i smanjena ponuda poljoprivrednih proizvoda na domaćem tržištu usled suše tokom letnjih meseci", ističe srpska centralna banka.
Inflacija na graničnim nivoima
Prema poslednjim potvrđenim zvaničnim podacima za novembar 2024, godišnja inflacija u Srbiji je 4,3 odsto. Ona je u maju vraćena u granice cilja (3±1,5 odsto), gde je i ostala. Iz NBS su u petak ocenili da je to zahvaljujući efektima njihovih monetarnih mera, nižoj uvoznoj inflaciji, smanjenju inflacionih očekivanja i postepenom iščezavanju efekata eksternih šokova.
U poređenju sa oktobrom, rast potrošačkih cena se ohladi i na godišnjem (sa 4,5 na 4,3 odsto) i na mesečnom nivou (sa 0,6 na 0,3 odsto).
"Opadajuća putanja inflacije u 2024. godini postignuta je pre svega nižim cenama energenata i usporavanjem prehrambene inflacije, ali i smanjenjem bazne inflacije. Ipak, slično kao u zemljama regiona, bazna inflacija je trenutno viša i postojanija od ukupne inflacije i kreće se nešto iznad pet odsto", navodi se u saopštenju centralne banke od petka.
U narednom periodu inflacija bi trebalo da nastavi da se kreće u granicama cilja, ocenjuju oni, čemu će pre svega doprineti i dalje restriktivni monetarni uslovi i niža uvozna inflacija. "Očekuje se da će i bazna inflacija usporiti u narednom periodu i postepeno se približiti ukupnoj inflaciji."
Kako je NBS saopštila krajem decembra, srednjoročna inflaciona očekivanja finansijskog sektora takođe su usidrena unutar ciljanog koridora duže vreme, a u toku 2024. godine i očekivanja za godinu dana unapred bila su unutar granica. "Usidrenost inflacionih očekivanja govori o poverenju tržišnih subjekata u mere monetarne politike i o kredibilitetu NBS."
U poslednjem izdanju "Kvartalnog monitora" (bilten Ekonomskog fakulteta u Beogradu) ukazuju na to da je inflacija u drugoj polovini prošle godine prestala da usporava i da za relativno visoku inflaciju u Srbiju u 2024. nisu odgovorni spoljni, već domaći činioci.
"Srbija će u ovoj godini biti među četiri-pet zemalja sa najvišom inflacijom u Evropi, na šta je uticao snažan rast domaće tražnje (zarade, penzije, krediti), ali i troškovni pritisci koji dolaze usled rasta zarada i povećanja administrativno kontrolisanih cena (komunalne usluge), dok su jačanje dinara i pad cena energenata uticali na usporavanje inflacije", ocenjuju sa Ekonomskog fakulteta.
Analitičari očekuju da će inflacija i početkom ove godine ostati u višim nivoima ciljnog koridora. Iz NBS navode da je, prema proceni Republičkog zavoda za statistiku (RZS), inflacija u finišu 2024. ostala na novembarskih 4,3 odsto, ali ostaje da se vidi da li će to potvrditi zvaničan izveštaj RZS o kretanju potrošačkih cena za decembar, koji će biti objavljen u ponedeljak, 13. januara.
Rast srpske privrede
Depositphotos
Odlučujući o monetarnoj politici, izvršni odbor NBS je imao u vidu da je smanjenje inflacije u Srbiji ostvareno uz pozitivna kretanja pokazatelja u realnom sektoru. "Prema proceni RZS, realni rast bruto domaćeg proizvoda je u 2024. godini iznosio 3,9 odsto. Time je bruto domaći proizvod za preko 18 odsto bio veći u odnosu na pretpandemijski nivo."
Prema njihovom mišljenju, privredni rast u prethodnoj godini rezultat je rasta aktivnosti u industriji, građevinarstvu i uslužnim sektorima. U okviru industrije ističe se rast prerađivačke industrije od 4,4 odsto, koji je ostvaren uprkos niskoj eksternoj tražnji, pre svega iz zone evra.
"U skladu s kretanjima u realnom sektoru, nastavljena su povoljna kretanja na tržištu rada, gde se beleži dalji rast zaposlenosti, smanjenje nezaposlenosti i realni rast zarada od 9,2 odsto u 2024, čime je očuvana kupovna moć stanovništva", poručuju iz domaće centralne banke.
Dodaju da rekordan priliv stranih direktnih investicija od preko pet milijardi evra u 2024, kao i visoki kapitalni izdaci države podržavaju povoljne izglede za rast privredne aktivnosti u narednom periodu.
"Podršku domaćim privatnim ulaganjima daju i povoljniji uslovi finansiranja zahvaljujući ublažavanju monetarne politike NBS i Evropske centralne banke (ECB) i po tom osnovu ubrzanje kreditne aktivnosti na osam odsto međugodišnje u novembru. Povoljniji uslovi finansiranja rezultat su i niže premije rizika zemlje usled povećanja kreditnog rejtinga Srbije na nivo investicionog ranga od strane rejting agencije Standard&Poor's, što će se odraziti na dalji rast raspoloživog dohotka za investicije i potrošnju, a time i na privredni rast", kaže se u objavi NBS.
S druge strane, oporavak tražnje vodećih trgovinskih partnera Srbije još je spor, s tim da se postepeno ubrzanje očekuje u narednom periodu, što će, zajedno sa realizacijom investicija planiranih programom "Skok u budućnost - Srbija Expo 2027" i ostalih infrastrukturnih projekata, doprineti ubrzanju rasta ekonomske aktivnosti na raspon od četiri do pet odsto u ovoj i naredne dve godine, zaključuju u NBS.
Naredna sednica Izvršnog odbora na kojoj će se razmatrati nova projekcija inflacije i ekonomske aktivnosti i doneti odluka o referentnoj kamatnoj stopi održaće se 13. februara.
Rez kamata će se možda odložiti za drugi kvartal
Bloomberg Adria
"Saopštenje posle sastanka bilo je slično prethodnom, ali je lista rizika od povećanja inflacije postala duža, a povećana neizvesnost u pogledu uticaja geopolitičke situacije verovatno je glavni razlog zašto su kamatne stope danas ostale nepromenjene. Odbor je istakao rizik koji proizilazi iz prekida transporta gasa iz Rusije u EU preko Ukrajine", uočio je ekonomista za centralnu i istočnu Evropu u Ipopema Securities S.A. Marcin Sulewski.
On smatra da postoji šansa da se ciklus smanjenja stopa nastavi u prvom kvartalu 2025 - ali sa ne više od jednog smanjenja za 25 baznih poena - napominjući da postoji rizik da do toga uopšte i ne dođe u prva tri meseca godine.
"Vidim rizik da bi početkom 2025. indeks potrošačkih cena mogao da poraste iznad gornje granice centralne banke u rasponu tolerancije od 1,5 do 4,5 odsto i to će opravdati oprezan pristup odbora. Štaviše, nije verovatno da će se geopolitički rizici uskoro povući i to bi moglo da podstakne određivače kamatnih stopa da odlože sledeće smanjenje stopa za drugi kvartal 2025", kazao je Sulewski za Bloomberg Adriju.
(Dopunjeno kroz tekst.)
.webp){kind=icon}