Posle smanjenja Feda, zemljotres na finansijskim tržištima

Nakon jučerašnjeg smanjenja kamata Federalnih rezervi (Fed), akcije, bitcoin i zlato su pojeftinili, a vrednosti državnih obveznica i indeksa straha su skočili. Šta se događa? 

Juče uveče američka centralna banka snizila je ključne kamatne stope po treći put, za 25 baznih poena. Tu nije bilo iznenađenja, Fed je zapravo učinio ono što su tržišta očekivala. Ipak, investitori su odlučili da pobegnu od rizičnih ulaganja. Razlog?

 

Prvi čovek Feda Jerome Powell je u svom govoru, a potom i u odgovorima na konferenciji za novinare, nagovestio da će centralna banka verovatno odložiti dalje smanjenje kamatnih stopa u 2025, čak i ako inflacija ostane iznad dva odsto. Upravo je to dovelo do reakcije na tržištu. Tržište sledeće godine očekuje dva do tri sniženja. "Mislim da je to malo preterana reakcija", komentarisao je za Bloomberg Mark Luschini iz Janney Montgomery Scotta. Naime, smatra da je sve bilo očekivano i da to što je tržište sada šokirano najavom samo jednog reza kamata u 2025. deluje (jednostavno) preterano.  

Već smo pisali o tome da je rez očekivan, ali smo ujedno i najavili da će retorika prvog čoveka biti važnija od samog smanjenja. I to je očigledno razočaralo ulagače koji su iz rizičnih investicija pohrlili u sigurnije. Da vidimo reakciju tržišta.

 

Berzanski indeksi pali, akcije ionako preskupe

Vrednost američkog indeksa S&P 500 juče je na kraju trgovanja bila za tri odsto niža. Ovo je najgori dan na takozvanom Fedovom danu od marta 2020, kada je Fed uveo hitne rezove kao odgovor na pandemiju. Indeks S&P 500 ove je godine dobio na vrednosti čak 22 odsto.

 

"Deonice su skupe - naročito one tehnoloških kompanija - pa ih ljudi brzo prodaju i ostvaruju zaradu pre praznika. Odluka o kamatnoj stopi bila je samo katalizator koji je podstakao ljude da učine ono što bi ionako učinili - prodali ranije i završili kao pobednici na kraju uspešne godine na berzi", rekao je za Bloomberg Jamie Cox iz Harris Financial Groupa.

Ostali indeksi takođe su podelili sudbinu S&P 500. Na primer, indeks Russell 2000, koji uključuje 2000 deonica s nižom tržišnom kapitalizacijom, juče je pao za 4,4 odsto, što je najveći pad od juna 2022. Tehnološki indeks Nasdaq takođe je juče zatvorio trgovanje padom od 3,5 odsto, ali se ove godine ipak može pohvaliti povratom od gotovo 30 odsto.

Prinosi od obveznica rastu

S druge strane, prinosi od američkih obveznica su porasli nakon objavljenih vesti Feda i postigli najveći skok od 2013. "Najzanimljivija je reakcija na tržištu obveznica", kazao je Steve Sosnick, glavni strateg u Interactive Brokersu, za Bloomberg juče nakon Fedove odluke. "Ne znam zašto bi trgovci hartijama od vrednosti sa fiksnim prihodom bili iznenađeni višim prinosima za devet do 12 baznih poena, osim ako nisu bili jako uplašeni mogućnošću dodatnih rezova." U vreme pisanja ovog teksta, prinos na desetogodišnje američke obveznice iznosi nešto više od 4,5 odsto. 

Pala je i cena zlata

Juče je takođe pojeftinilo zlato, i to za dva odsto, spustivši se ispod 2.600 dolara za troj uncu. U vreme pisanja, međutim, plemeniti metal se donekle oporavio i ponovo se prodaje po ceni od nešto više od 2.600 dolara za uncu od 31,1 grama.  

Zlato se nadmeće s ulaganjima s fiksnim prihodom, a ako je Fed rešio da pauzira od agresivnog smanjenja stopa, onda se može očekivati ​​da će trgovci povući profit sa stola, komentarisao je za Bloomberg Bart Melek iz TD Securitiesa.

Zlato se inače smatra zaštitnim sredstvom u nesigurnim vremenima, a ako krene recesijsko raspoloženje ili poraste strah, ulagači će sigurno utočište potražiti u zlatu. "Ovo je dobra vest za zlato", mišljenja je Will Rhind iz GraniteShares Advisorsa, koji upravlja berzanskim fondom koji se oslanja na zlato.

 

Bitcoin ispod 100.000, Powell je odbacio mogućnost deviznih rezervi u bitcoinu

Na objave Feda reagovalo je i kripto-tržište. Bitcoin je nakratko pao ispod 100.000 dolara, dok se njime u trenutku pisanja ovog teksta trguje po ceni nešto višoj od 100.000 dolara. Očigledno je Fedov oprezan pristup za dalje smanjenje stope naštetio špekulativnim ulaganjima. Pad su zabeležili i altkoini poput ethera i solane.

Poslednjih meseci su kripto-investitori poverovali i u najavu Donalda Trumpa da će Sjedinjene Američke Države (SAD) kupiti bitcoin kao deviznu nacionalnu rezervu. Juče je Powell odgovorio: "Znate da nam nije dopušteno da posedujemo bitcoine. Pravila su jasna što se tiče toga šta možemo da posedujemo. Fed ne namerava da menja zakon. Kongres mora da razmisli o tome."

 

Strah raste?

U svakom slučaju, Powellova retorika očigledno nije umirila ulagače. "Pogledajte VIX indeks straha. Taj skok znači: 'Treba mi zaštita sada!'", odgovorio je Sosnick.

Strah je preplavio tržište. To se ogleda u Cboe Volatility Indexu ili kako ga mi zovemo VIX indeksu straha, koji je skočio na 28, najviše od šoka u avgustu kada je Banka Japana iznenadila podizanjem kamata, a trgovci požurili da zatvore pozicije. To je ipak još daleko od stvarnog straha koji smo videli 2008. i u godini kovida 2020, kada je VIX bio na najvišem nivou, iznad 80. 

Bajka će se nastaviti

Da li je to samo mala korekcija i hoće li biti još rasta nakon što se glave ohlade, vreme će pokazati. Međutim, analitičari i trgovci očekuju nastavak bajke u 2025. godini i na berzi i na kripto-tržištu. "Tržišta će nastaviti svoj zamah rasta u 2025", rekli su nam analitičari, dodavši da nema razloga da ne bude tako.

 

Ali volatilnost će biti veća. Likvidnosti još ima dovoljno i tržišta su zasad jaka, kratko odgovara analitičar Tilen Šarlah. Ekonomski podaci su ohrabrujući, tržište rada je čvrsto, inflacija ostaje tvrdoglava i zapravo je malo porasla, navodi sagovornik. Kripto-tržište upravo ulazi u drugu fazu rasta, kada se likvidnost seli s bitcoina na altkoine, od kojih većina nije ni dosegla svoje prethodne vrhunce. Šarlah zasad ne očekuje promene na tržištima kapitala i smatra da je sve samo nastavak onoga što smo videli dosad.

"Za Trumpa je uspešnost tržišta kapitala mera uspeha u vođenju države, pa je malo verovatno da će donositi odluke koje bi znatno destabilizovale tržišta ili privredni rast", kaže Barbara Gačnik, menadžer imovine u Sava Infondu.

Šta je s rizicima? Geopolitika, problemi u auto-industriji, u Nemačkoj... "U takvom okruženju, osim mogućih geopolitičkih šokova ili pucanja prenaduvanog tržišta - pri čemu najveći rizik u ovom trenutku predstavlja tržište komercijalnih nekretnina u SAD, gde bi posledice mogle biti sistemske - ne treba očekivati ​​veće minuse na berzama", smatra Lojze Kozole iz Ilirike. Likvidnost ostaje visoka, kamatne stope padaju, američke firme dobro posluju, zaposlenost je visoka u Evropi i SAD, što podstiče potrošnju, a fiskalne politike ostaju aktivne. Osim toga, tehnološki napredak postupno povećava produktivnost, što dodatno podupire stabilnost privrede, ali i rast, dodaje Kozole.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar