Nekoliko minuta na Njujorškoj berzi vredi kao cela godina na Beogradskoj

Posle drastičnog pada prometa prošle godine, Beogradska berza će 2024. zaključiti jakim rastom koji već sada premašuje 50 odsto, ali će taj skok i ovoga puta dominantno voditi obveznice, a ne akcije listiranih kompanija. Mada je tržište deonica već godinama dosta plitko, određenih pomeranja na listama gubitnika i dobitnika na domaćoj berzi ipak ima.

Prema podacima sa sajta same berze, trenutno se akcije 260 preduzeća kotiraju na tom tržištu. U okviru regulisanog tržišta, akcije su u od januara do novembra tekuće godine ostvarile promet od gotovo tri milijarde dinara (preko 25 miliona evra), dok je promet obveznica premašio vrednost od 30 milijardi dinara (skoro 260 miliona evra).

Godišnji promet Beogradske berze može da stane u četiri minuta Njujorške

Količina novca koji se obrne na domaćem tržištu kapitala i dalje je na dosta niskom nivou, čak i u poređenju sa nekim okolnim zemljama. Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Dejan Šoškić je rekao da Zagrebačka berza ima praktično dvostruko veći promet od Beogradske, a da su one u Bukureštu i Varšavi još više odmakle. 

"Njujorška berza beleži 18,9 milijardi dolara dnevno ili, da prevedemo, za četiri minuta ima godišnji promet koji se ostvari na Beogradskoj berzi", uporedio je Šoškić tokom obraćanja na prošlonedeljnom naučnom skupu u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti.

Podsetio je da su domaći akteri sa tranzicijom dvehiljaditih godina pristupili tržištu hartija od vrednosti kao jednom od elemenata standardnog miljea koji bi trebalo da postoji u tržišnim privredama, smatrajući da će se stvari spontano odvijati i da će to tržište zauzeti svoje odgovarajuće mesto.

Depositphotos

"U zakon smo stavili obaveznost trgovanja hartijama od vrednosti - posebno za preduzeća koja su bila u postupcima privatizacije, određeni su regulatori i supervizori, osnovane finansijske institucije, krenulo se i u edukaciju kadrova - brokeri, dileri, investicioni savetnici. Međutim, tržište hartija od vrednosti ostalo je sasvim nerazvijeno", podsetio je, dodavši da je i država učinila napor da obveznice koje je emitovala stavi na berzu, što inače nije standard u svetu - po pravilu se državnim obveznicama trguje vanberzanski.

Šoškić je istakao da je sredinom dvehiljaditih promet bio nešto veći, ali da se tržište razvijalo više da bi se preuzela kontrola nad kompanijama, odnosno da bi se ispoštovali zakonski propisi koji su upućivali na promet hartija na tržištu. "I kada se taj proces koncentracije završio, prometi su pali." 

Razvoj tržišta bez jakih institucija nije moguć, poručio je profesor, pozvavši se na dve skoro objavljene studije koje takođe ukazuju na to - jednu je objavila Svetska banka, a drugu Banka za međunarodna poravnanja (engl. Bank for International Settlements - BIS).

"One apostrofiraju slične stvari kao ključne za razvoj tržišta hartija od vrednosti: makroekonomsku stabilnost, za koju bismo mogli reći da ju je Srbija manje-više ostvarila, kao i određeni stepen razvoja finansijskog sektora i autonomnost tržišta u smislu odsustva državnog uticaja, za šta takođe mislim da možemo reći da postoji relativno solidan rezultat u našoj zemlji", rekao je on.

Međutim, sporna je treća stavka - nju Svetska banka definiše kao robustni pravni institucionalni okvir, a BIS kao vladavinu prava, efikasni pravni i sudski sistem radi zaštite investitora, te nezavisnost i efikasnost regulatora. Suštinski se misli na istu stvar.

"Snaga institucija na nekoliko mesta je neuporedivo važnija za razvoj tržišta hartija od vrednosti nego klasičnog bankarstva i regulator i supervizor moraju biti nezavisni, kompetentni, efikasni u odlučivanju. Organizator tržišta takođe", naglasio je Šoškić.

Air Serbia spremna za berzu? "Najbolji potez naših zvaničnika i regulatora bio bi da iznesemo onu društvenu vrednost koju posedujemo u vidu najkvalitetnijih i najvećih preduzeća - velikih sistema poput Elektromreže Srbije, Elektroprivrede Srbije, Air Serbije, Puteva Srbije i Pošte Srbije - iznesemo na berzu u vidu manjinskog vlasništva, a da država zadrži većinski paket. To bi pospešilo trgovanje, likvidnost, dubinu i zainteresovanost građana da se uključe u berzansku aktivnost", rekao je portfolio menadžer Ilirika Investmentsa Aleksandar Zavišić. Na pitanje da li je realno da javna preduzeća zaista uskoro izađu na Beogradsku berzu, Zavišić je rekao da "možda u slučaju Air Serbije jeste". "Tu imamo pozitivna iskustva, preduzeće je iz perioda neprofitabilnosti ušlo u zaista ambiciozne i veoma dobre rezultate u poslednje dve godine." Gostujući na Bloomberg Adria TV, osvrnuo se i na privatne kompanije, kazavši da je više razloga za njihovo suzdržavanje od plasiranja na berzi, uključujući "apokaliptična iskustva od pre 15 godina povodom Svetske finansijske krize", "visoke troškove listiranja" i "rigorozne uslove listinga na organizovanom tržištu kapitala".

Tu postoji, kako kaže, još jedan segment koji se često zapostavlja kod institucionalnog razvoja, a reč je o takozvanim samoregulatornim telima, koja bi trebalo da predstavljaju asocijacije profesionalaca koji su uključeni u procese i investiraju u hartije od vrednosti, kao što su računovođe, revizori, brokeri... "Tu je jako važno da postoji visok nivo profesionalne svesti da je ne samo kompetentnost nego i kredibilnost u postupanju vrlo važna za očuvanje renomea profesije, ali i za normalno funkcionisanje sistema."

S tim u vezi, osim edukacije potrebno je licenciranje i mogućnost povlačenja izdatih licenci za sve one koji se ogreše o pravila profesije, naveo je.

"Sticajem okolnosti dosta sam kontaktirao s ljudima iz prakse i nisam bio potpuno iznenađen kad su mi rekli da su doskora postojale računovođe koje, kad dođu kod direktora preduzeća, pitaju kakav profit žele ove godine, i da revizori često - što je slučaj i u svetu - štite svoj budući posao time što neće davati bitne zamerke za nalaze koje su ustanovili uzimajući uzorak finansijskih izveštaja i proveravajući ga s realnim stanjem stvari", napomenuo je profesor.

Kojim se akcijama najviše trguje ove godine

Deonice kojima se najviše trgovalo od januara do novembra ove godine bile su one kompanije NIS a.d., Novi Sad, koje su zabeležile promet od preko 600 miliona dinara. Prošli mesec završile su cenom od 791 dinar, što je pad od početka godine od 2,59 odsto. Preduzeće čije deonice važe za jedne od najkvalitetnijih našlo se proteklih dana u centru pažnje zbog izdavanja korporativnih obveznica koje bi takođe mogle da se nađu na Beogradskoj berzi, mada je pitanje koliko bi se njima trgovalo.

Među vodećih pet su i Messer Tehnogas a.d., Beograd; Dunav osiguranje a.d., Beograd; Aerodrom "Nikola Tesla" a.d., Beograd i Jugoprevoz Kruševac a.d., Kruševac.

Messer Tehnogas je postigao najveći skok cene akcija u grupi - ona je više nego udvostručena na 34.697 dinara na kraju novembra. Reč je o podružnici nemačkog proizvođača industrijskih i medicinskih gasova Messer SE & Co. KGaA, koji je u dva navrata ove godine pokušao otkup deonica u cilju da potpuno preuzme tu jedinicu, usled čega je i došlo do podizanja cene akcija.

"Nije iznenađujuće što je NIS najtrgovaniji pošto je ostao jedna od retko relativno likvidnih hartija, baš kao i Dunav i Aerodrom - tačnije boljeg izbora u trenutnom skupu domaćih hartija nema. Jugoprevoz se tu našao sticajem okolnosti zbog preuzimanja. Isto važi i za Tehnogas", rekao je analitičar Ipopema Securitiesa Vladan Pavlović.

Nije loše prošao ni Dunav, čije su hartije od vrednosti ojačale za preko 40 odsto. Podsetimo, najveća domaća osiguravajuća kuća saopštila je da se njen konsolidovani neto dobitak u prvoj polovini 2024. udvostručio u odnosu na isti period prošle godine. Aerodrom "Nikola Tesla", akcionarsko društvo u većinskom vlasništvu Republike Srbije koje nadgleda koncesiju nad aerodromom u Beogradu, postiglo je nešto niži promet od Dunava (oko 260 miliona dinara), ali dosta manji rast cene deonica (nešto ispod 16 odsto).

Depositphotos

Jedino je akcionarsko društvo za saobraćaj, opravku i održavanje motornih vozila Jugoprevoz Kruševac zabeležio pad vrednosti akcija - i to za oko 23 odsto - na 7.000 dinara. Prema podacima Centralnog registra depo i kliring hartija od vrednosti, najveći akcionari preduzeća su Knez Petrol d.o.o. Banja Luka, Žitopromet-Mlinpek doo i sam Jugoprevoz ad, dok ostali akcionari imaju jednocifrene udele u vlasništvu. U prvom polugođu firma je ostvarila neto dobitak od preko 17,4 miliona dinara.

Najveći dobitnici i gubitnici

Presek stanja na kraju novembra govori da su u tekućoj godini najveće dobitke ostvarile akcije firmi: Putevi a.d., Požega; Goša FOM a.d., Smederevska Palanka; Putevi a.d., Užice; pomenuti Messer Tehnogas a.d., Beograd i AMS Osiguranje a.d., Beograd. 

S druge strane, vodećih pet gubitnika u datom periodu su: Lasta a.d., Beograd; Dinara a.d., Beograd; Tigar a.d., Pirot; opet Jugoprevoz Kruševac a.d., Kruševac i Ribarsko gazdinstvo a.d., Beograd.

Posmatrano samo na osnovu ovih brojeva - dvocifrenih padova i čak trocifrenih skokova cena akcija - moglo bi se pomisliti da je došlo do tektonskih promena na tržištu. Međutim, sem Messer Tehnogasa i Jugoprevoza Kruševac, o kojima je već bilo reči, "ostala imena su toliko nelikvidna i netransparentna i mislim da ih ne vredi komentarisati", ocenio je Pavlović. "Recimo, AMS je imao skok uz samo 136 trgovanih akcija i nakon toga nula prometa."

S ove dve liste verovatno najveću pažnju javnosti dobija prevoznik Lasta, zbog njenog procesa privatizacije, budući da je bilo dosta spekulacija o tome u čije bi ruke ona mogla otići, a u jednom trenutku se kao potencijalni kupac najavljivala i ruska kompanija Sinara Transport Machines. Trenutno najveći akcionari - oni s dvocifrenim udelima - u društvu su Akcionarski fond ad Beograd (nešto manje od 30 odsto), Erste Banka ad Novi Sad (skoro 17 odsto) i Republika Srbija (gotovo 14 odsto).

Firma sa 2.015 zaposlenih iz godine u godinu beleži neto gubitke koji se mere stotinama miliona dinara - lane je taj broj premašio pola milijarde dinara, što je bio pad u odnosu na 2022, kada je firma zamalo zabeležila milijardu dinara u minusu. Početkom 2024. Grad Beograd je objavio da je prodao sve svoje akcije Laste - njih preko 260.000, a dosad su u ovoj godini deonice te firme zabeležile promet na Beogradskoj berzi u 60 dana.