Može li se u Srbiji živeti od dividende?

Poreski tretman i relativno visok prinos čini srpsko tržište kapitala dobrom investicionom prilikom za one koji bi da žive od dividendi.

Međutim, pitanje je da li je uz nisku likvidnost domaćeg tržišta i nerazvijenu akcionarsku kulturu moguće na ovaj način dugoročno živeti od pasivnih prihoda, kažu analitičari srpskog tržišta kapitala.

Primera radi, prema ovogodišnjim cenama, trebalo je da potrošite oko 230.000 evra kako biste od dividendi mogli da prihodujete prosečnu platu na mesečnom nivou.

Zbog pomenutog manjka likvidnosti, pitanje je da li biste i mogli da bez problema nakupite dovoljno akcija za ovakve pasivne prihode.

Niska investiciona kultura

"Dividendni prinosi su u Srbiji na prilično zavidnom nivou. Međutim, radi se o svega nekoliko kompanija koje su zvezde naše sužene berze koja se i dalje sužava", kaže portfolio menadžer u Ilirika Investmentsu Aleksandar Zavišić.

Odluka da se ulaže u takve kompanije u Srbiji naročito ima smisla jer je poreska stopa na dividende 15 odsto, što je prilično ispod otprilike 25 odsto u Evropi ili 30 odsto u SAD.

"Tu je naša komparativna prednost. Nažalost, likvidnost i sićušnost tržišta su glavne prepreke za ulazak većih investitora", dodaje Zavišić u odgovorima na pitanja Bloomberg Adrije poslatim mejlom.

Prema proračunu Bloomberg Adrije, dividendni prinosi u Srbiji ove godine su atraktivni otprilike na nivou dinarske štednje, uz to što štednja ima povoljniji poreski tretman.

Lični arhiv / Aleksandar Zavišić

Ako biste želeli da napravite izbalansiran portfolio akcija domaćih kompanija koje bi vam donosile mesečne prihode od 100.000 dinara, trebalo bi vam oko 231.000 evra. U ovu korpu ulazile bi sve kompanije iz korpe Belex15 koje isplaćuju dividendu, plus Philip Morris koji nije u sastavu tog indeksa, ali je poznat po stabilnoj dividendnoj politici.

Poređenja radi, isti prinos bi vam donela štednja u banci pri ulaganju oko 220.000 evra, ako posmatramo prosečno oročenje dinarske štednje (na novopoložene depozite). S druge strane, ni štednja u banci ni ulaganje kod nas nisu na nivou razvijenih evropskih zemalja.

"Pitanje je koliko ulagača u Srbiji uopšte planira da postanu akcionari. Kod nas reč investitor za većinu ljudi označava nekoga čije ime stoji na tabli gradilišta nekakvog stambeno-poslovnog objekta", kaže Zavišić, ali dodaje da se situacija polako menja.

Pre se klade na rast nego na dividendu

Period niskih kamatnih stopa u vremenu za nama pogodovao je rastu akcija mlađih kompanija koje investitori nazivaju "growth" deonicama. Ovakve kompanije retko isplaćuju dividende, a profite često ulažu u svoj dalji razvoj.

Među dividendnim kompanijama koje su već prešle ovaj put češće se ulaže u strana proverena imena.

Veliki deo investitora prepoznaje dividendu kao tradicionalnu komponentu dugoročnog ulaganja i aktivno se raspituje za nju. Mnoga istraživanja govore da (istinski) dividendne kompanije dugoročno donose veći (ukupni) prinos na ulaganja od brzorastućih (growth) kompanija, kaže Zavišić.

"U našoj investicionoj kući, veliki broj investitora se opredeljuje da pronalazi tzv. dividendne 'teškaše', tj. one sa visokim postotkom raspodele (visoke) dobiti akcionarima. Međutim, ukupno gledano, oni su još uvek u manjini", kaže Zavišić.

U poslednjih dvadesetak godina, niske kamatne stope su više išle naruku brzorastućim kompanijama (koje uglavnom ne isplaćuju dividendu) jer njihov brzi rast vrši brzi povraćaj na uložena sredstva.  Takvo kolektivno sećanje i uverenje donekle je istislo dividendne kompanije iz prvog plana, dodaje.

Dividendna zamka

Problem o kom se ne priča dovoljno jeste i to što relativno stabilna dividendna politika u neku ruku i obavezuje. Iako kompanije svakako nisu u obavezi da deo profita dele sa akcionarima, odluka da se odstupi od isplate dividende često ume da dovede do pada cene akcija.

To investitori nazivaju dividendnom zamkom (engl. dividend trap).

"Odluka da budete (i ostanete) dividendna kompanija predstavlja dvosekli mač, pogotovo u okruženju visokih kamatnih stopa. Odluka da se uspori sa dividendom i ona smanji, može osetno da obori cenu akcije. Mnoge od ovih kompanija su iskusile osetan pad cene akcije pa se ne može reći da je iskustvo investitora bilo sjajno iako su imali solidnu dividendu. Osetan pad cene akcija je ipak učinio svoje. Zato je pronalazak i odabir kvalitetnih kompanija prvorazredan investicioni zadatak", kaže Zavišić.

 

 

Uprkos niskoj likvidnosti i problemima koji prate Beogradsku berzu, domaći dividendni teškaši nisu upali u spomenutu zamku.

"Ova godina je praktično na izmaku a dividendna situacija se polovinom godine raščišćava. Tu nema većih iznenađenja što je uglavnom dobra strana - za dividendne kompanije i njihove akcionare", kaže Zavišić.

Situacija ove godine

Naftna industrija Srbije (NIS), u skladu sa svojom praksom iz prethodnih godina, kroz dividendu je sa akcionarima podelila četvrtinu svoje neto dobiti iz prethodne godine.

Proizvodno-montažno preduzeće Jedinstvo iz Sevojna će ove godine deoničarima podeliti za skoro 60 odsto veću dividendu od prošle godine, iako profit kompanije nije rastao istom brzinom.

 

 

Valjaonica aluminijuma Impol Seval u 2023. zabeležila je pad profita od 88 odsto, ali će njena dividenda biti gotovo ista kao i u prethodnoj godini, potvrđeno je na skupštini akcionara.

Proizvođač i distributer tehničkih i medicinskih gasova Messer Tehnogas na skupštini akcionara je usvojio raniji predlog dividende, pa će kompanija tako sa deoničarima podeliti 600 dinara po akciji bruto.

Proizvođač posuđa Metalac a. d. iz Gornjeg Milanovca i ove godine će akcionarima isplatiti dividendu od po 90 dinara po deonici.

 

 

Dunav osiguranje je u 2023. profit uvećalo za 50 odsto na 1,9 milijardi dinara (16,5 miliona evra), a akcionarima je od toga u vidu dividende otišlo 784,4 miliona dinara, odnosno 51,64 dinara po akciji.

Niška duvanska industrija Philip Morris Operations nastavila je sa svojom dividendnom politikom pa će sa akcionarima ponovo podeliti celokupni profit iz prošle godine.