Bankarske dividende: kakva je NLB u poređenju s konkurentima

U zlatnom dobu za banke, smeju se i akcionari. Očekuje se da će evropske banke u ovoj godini isplatiti skoro 80 ​​milijardi evra dividendi, a otkup sopstvenih akcija biće blizu 120 milijardi evra, što je rekordna vrednost, prema proceni koju su krajem februara dali analitičari Bank of America. 

Visoku dividendu najavio je i odbor Nove Ljubljanske banke (NLB), koja će biti isplaćena u dva dela. Kakav će biti njen prinos od dividendi u odnosu na konkurente?

'Pomoć' ECB

NLB grupa je prošle godine ostvarila više od 550 miliona evra neto dobiti, što je za 23 odsto više nego godinu ranije. Za dividende će izdvojiti 40 odsto prošlogodišnje dobiti, ukupno 220 miliona evra dividende, što znači povećanje od 100 odsto u odnosu na isplatu dividendi 2023. Prva tranša isplate u iznosu od 5,5 evra bruto po akciji je već uplaćena, druga tranša će biti izglasana na generalnoj skupštini u drugoj polovini godine.

NLB je i u prvom kvartalu ove godine poslovala bolje nego prošle godine, ali su rekordni profiti banaka uglavnom rezultat pooštrene monetarne politike Evropske centralne banke (ECB). Nakon godina niskih, pa čak i negativnih kamatnih stopa, banke su ubrale ogroman profit od jaza između kamatnih stopa koje naplaćuju poveriocima i kamate koju primaju za deponovanje novca kod ECB.
 

NLB neznatno premašuje ovaj prosek, jer njen 12-mesečni prinos od dividendi iznosi 8,4 odsto. To bi bilo i više uz rekordnu dividendu, ali je vrednost akcija ove godine od početka godine skočila za više od 50 odsto. U ponedeljak je dostigao novi rekord od 131,5 evra, pošto investitori očekuju da će NLB uspeti da preuzme većinski udeo u austrijskoj banci Addiko Bank.

Po prinosu od dividendi, NLB se poredi sa italijanskom Intesa Sanpaola, iako je ova druga po tržišnoj kapitalizaciji 30 puta veća od NLB i stoga je Bloomberg ne svrstava među direktne konkurente najveće banke po tržišnoj kapitalizaciji u Sloveniji. Dividendni prinos Intese Sanpaolo za poslednjih 12 meseci iznosi 8,3 odsto

Poljska banka sa dvocifrenim zaostalim 12-mesečnim prinosom od dividende

Ovo nisu najveći prinosi od dividendi koje banke ostvaruju u našem poređenju. Naime, tražili smo od Bloomberga da pronađe glavne konkurente NLB-a i uporedili poljsku banku Citi Handlowy Warszawie, rumunsku BRD Group Societe Generale, poljsku Alior banku, najveću gruzijsku bankarsku grupaciju TBC Bank Group, mađarsku OTP banku, hrvatsku Zagrebačku banku, Santander Polska i austrijsku Erste bank i BKS bank.

Poljski Citi Handlowy Warszawie ostvario je najveći 12-mesečni prinos od dividendi, odnosno 11,8 odsto. Tržišna kapitalizacija je nešto ispod tri milijarde evra, ali je ove godine porasla samo 5,7 odsto. Preračunato u evre, investitorima je dato 2,6 evra bruto dividende po akciji, a većina analitičara koji dele svoje preporuke na Bloombergu preporučuje kupovinu.

Istovremeno, odnos između cene akcije i dobiti kompanije po akciji je takođe relativno nizak, odnosno 5,9. Ako je ovaj odnos visok, veća je verovatnoća da je vrednost akcije precenjena. Poređenja radi, odnos P/E za NLB je trenutno 4,6.

Rumunska BRD grupa prati Societe Generale po prinosu od dividende u proteklih 12 meseci, i ona iznosi 9,9 odsto. Po veličini, rumunska banka je potpuno uporediva sa poljskom, a vrednost akcija je od početka godine porasla za skoro trećinu. P/E odnos banke je nešto viši na 9,1, a većina analitičara Bloomberga preporučuje zadržavanje akcija.

NLB je na trećem mestu, ali uprkos ovogodišnjem povećanju vrednosti akcija za više od 50 odsto, prema analitičarima koji daju preporuke Bloombergu, akcije i dalje imaju potencijal rasta od 22 odsto. Svih sedam preporučuje kupovinu.

OTP banka i BKS banka donose najniže prinose na dividende, tri, odnosno dva odsto. Prva je jedna od većih evropskih banaka, jer je tržišna kapitalizacija 12,7 milijardi evra, dok je BKS znatno manja sa tržišnom kapitalizacijom od 771 milion evra.

U OTP-u analitičari preporučuju kupovinu i procenjuju da akcije imaju potencijalni prinos od skoro 20 odsto. Od početka godine vrednost akcija je porasla za više od 16 odsto.

Kakvi su izgledi za evropski bankarski sektor

Iako su banke generalno u dobroj poziciji, i dalje će se suočavati sa mnogim problemima, kaže članica Nadzornog odbora ECB Kerstin af Jochnick. "Potencijalni rizici za poslovanje banaka su se promenili poslednjih godina zbog promena u makroekonomskom okruženju, geopolitičkih preokreta i izazova u vezi sa zelenom i digitalnom tranzicijom. Očekujemo da će tako biti i u budućnosti", rekla je Jochnick na evropskoj finansijskoj konferenciji. Istovremeno, kako je nedavno istakla ECB, trendovi ekonomskog rasta ostaju opadajući.

Prema njenim rečima, u budućnosti treba očekivati delimično pogoršanje kvaliteta aktive banaka u uslovima umerenog privrednog rasta, dok su kamate i dalje visoke. "Zajedno sa smanjenjem kamatnih marži, manjim obimom kredita i većim troškovima finansiranja, to će se negativno odraziti na profitabilnost banaka zbog većih rezervisanja", ocenjuje Johnik.

Procene evropskih banaka su poboljšane poslednjih meseci, ali uprkos rastućoj profitabilnosti poslednjih godina, odnos cene i knjigovodstvene vrednosti ostaje ispod jedan. „Procene često ostaju ispod onih sličnih međunarodnih banaka u jurisdikcijama koje nisu članice EU“, ističe Jochnick. Kako objašnjava, investitori su zabrinuti zbog sposobnosti banaka da održe pouzdanu profitabilnost na duži rok.