.webp){kind=icon}
Buđenje tržišta kapitala u Adria regionu ići će sporije nego što bi domaći investitori voleli, mada prvi koraci obećavaju, zaključak je regionalnih regulatora tržišta kapitala.
Prema navodima panelista konferencije "Montenegro Financial Markets", koja se bavi razvojem tržišta kapitala u regionu, nadležne institucije iz regiona imaju slične pristupe, ali je manjak likvidnosti ipak kamen o vratu svih tržišta iz regiona.
"Nažalost smo na početku i sledi nam dug put, ali smo uradili mnogo stvari koje će nam pomoći na tom putu", rekao je Željko Drinčić, predsednik Komisije za tržište kapitala Crne Gore, koja je i organizovala konferenciju u Podgorici.
Opširnije
Otkup sopstvenih akcija nije u modi na Beogradskoj berzi
Kompanija čijim se akcijama trguje na berzi najčešće kupuje sopstvene akcije kako bi ih kasnije poništila ili pretvorila u deonice bez glasačkih prava i prava na dividendu.
18.09.2024
Može li se u Srbiji živeti od dividende?
Poreski tretman i relativno visok prinos čini srpsko tržište kapitala dobrom investicionom prilikom za one koji bi da žive od dividendi.
09.09.2024
Beogradska berza dobila novog direktora
Prema njegovom profilu na LinkedInu, Ostojić je trenutno zaposlen kao viši poslovni konsultant u Ministarstvu finansija.
21.08.2024
Bloomberg Adria
On dodaje da likvidnost tržišta trenutno "gotovo da ne postoji, i značajno bi je podigla ili nova listiranja, 'retail' obveznice, ili reforma penzionog sistema, a prevashodno finansijske edukacije".
Marko Janković, predsednik Komisije za hartije od vrednosti Srbije, dodao je da Srbija mora intenzivno da radi i na uvećanju tražnje, ali i ponude u pogledu tržišta kapitala. "Za nas ne igra ulogu pitanje o tome da li je starije kokoška ili jaje. Mi moramo da uvećavamo i ponudu i tražnju. Čeka nas jako intenzivnih 12 meseci", rekao je Janković.
On je dodao da bi ulagači u Srbiji mogli da se nadaju novim investicionim instrumentima, i na Beogradskoj berzi, ali i van nje. U sklopu toga, Janković je najavio i emisiju korporativnih obveznica do kraja godine, kao i listiranje prvog ETF-a u Srbiji do sredine naredne godine.
Marko Jaknović / Bloomberg Adria
Iz Ministarstva finansija, u čijoj se nadležnosti nalaze tržišta kapitala, na pitanja Bloomberg Adrije na ovu temu nisu odgovarali mesecima.
"Belex je imao dobre rezultate, to stoji, ali tu ima još mnogo da se radi", rekao je Janković, pozivajući se na nisku likvidnost na berzi.
Niska likvidnost, s druge strane, muči i ceo region, a ne samo Srbiju ili Crnu Goru.
Jurica Jednačak / Bloomberg Adria
"Podržavam svako listiranje, i državnih i privatnih kompanija. Imali smo mnogo rasprava o listiranju javnih preduzeća. Glavni cilj nam je depolitizacija i veća profesionalnost tih procesa, i razvijanje korporativnog upravljanja", rekao je Jurica Jednačak, član odbora Hrvatske agencije za nadzor finansijskih usluga (HANFA).
Vasko Pejkov / Bloomberg Adria
Vasko Pejkov, interni komesar Komisije za hartije od vrednosti Severne Makedonije, dodaje da je posao države, a ne regulatora, da privoli kompanije da izađu na berzu.
"To nije posao nas, regulatora, mi pravimo pravni okvir. Naposletku, to je pitanje političke volje u svakoj državi", dodao je Pejkov.
Besplatno se često vidi kao bezvredno
Države u ovom regionu su imale praksu da dele besplatne deonice državnih preduzeća prilikom privatizacija ili drugih promena vlasničke strukture.
Drinčić smatra da to ne unapređuje akcionarsku kulturu, već joj čak i šteti.
"Najveća greška je nešto građanima dati besplatno, jer onda ljudima do toga nije stalo", rekao je zvaničnik.
Željko Drinčić / Bloomberg Adria
On predlaže da država ponudi određeni procenat u kapitalu velikih državnih firmi (koje su uspešne i uslovno rečeno ih možemo nazvati „blue chip“ kompanijama) neinstitucionalnim investitorima.
"Uspeh bi donelo samo kada bi to oni morali da plate, a ne da im se daje besplatno, jer nama treba veći 'free float', a ne samo puki veći broj akcionara na papiru", dodao je.
On navodi da postoji prostor da se i neka društva sa ograničenom odgovornošću, koja su veća od akcionarskih društava, privole na berzu, što bi dodatno podiglo likvidnost.
Narodne obveznice i njihov potencijal
Iako Srbija nije najavljivala emisije državnih obveznica koje bi bile namenjene prvenstveno građanima, Severna Makedonija i Hrvatska imale su dobre rezultate sa sličnim ponudama, a Crna Gora planira da takve hartije ponudi do kraja godine.
Analitičari Bloomberg Adrije ocenjuju da ovakvi potezi mogu da uvećaju broj potencijalnih investitora, naročito ako se radi na njihovoj finansijskoj pismenosti.
Mihael Blažeković / Bloomberg Adria
"Retail investitori će doprineti razvoju tržišta kapitala jer je otvoren velik broj investicionih računa", rekao je Mihael Blažeković, viši analitičar Bloomberg Adrije. On dodaje da je Hrvatska u regionu najdalje stigla sa ovim emisijama, i 8,1 odsto njenog duga je u "narodnim" obveznicama. Cilj je da se ovaj udeo podigne na 10 odsto. Mađarska, koja je još naprednija na ovom polju, ima čak 22,5 odsto duga kod svojih građana kroz "retail" obveznice.
Osim toga, tržište može da se razvija i na druge načine, a tu spadaju i ESG obveznice, kao i obveznice u netipičnim valutama, kaže analitičar, pominjući slovenačke obveznice denominovane u japanskim jenima (koje su emitovane) i kineskim juanima (koje su u planu).
"To bi moglo da otvori vrata za države iz Adria regiona da uđu na azijska tržišta i tako diverzifikuju portfelje", kaže Blažeković.
