Početak 2025. pripao je Evropi, leto Wall Streetu, a šta donosi kraj godine

Ovogodišnje stanje američkih i evropskih tržišta akcija jasno pokazuje sve veći uticaj geopolitike na finansijska tržišta. Ona je, posebno u SAD, već uporediva s uticajem monetarne politike, to jest određivanja kamatnih stopa, glavnog instrumenta za uticaj na privredu, a posledično i na tržišta. Zapravo, monetarna politika postaje sve više reaktivna, a ne proaktivna, što američki predsednik Donald Trump i želi u ostvarivanju svoje agende America First.

Tako su američki berzanski indeksi u prvoj polovini 2025. beležili skromne rezultate, dok su ih evropska tržišta nadmašivala. Prema podacima Bloomberga, nakon pola godine osam od deset najprofitabilnijih svetskih berzi bilo je iz Evrope. Na vrhu je dominirao nemački indeks DAX s rastom iznad 30 odsto (u dolarima), a uz njega i manja tržišta Slovenije, Poljske, Grčke i Mađarske. Panevropski indeks Stoxx 600 je u junu nadmašio američki S&P 500 za rekordnih 18 postotnih bodova.

Potom je usledio letnji preokret. S&P 500 je od kraja juna do sredine avgusta porastao 4,1 odsto, Nasdaq Composite 7,1 odsto, a DAX je u istom periodu izgubio zamah i porastao tek 1,6 odsto. Euro Stoxx 600 je porastao 2,25 odsto, a francuski CAC 40 3,2 odsto.

Među razlozima za to su letnje smirivanje carinskih napetosti i trgovinski sporazum SAD i EU, koji je krajem jula pogodio evropske izvoznike. Volatilnost na Wall Streetu je snažno porasla u aprilu zbog Trumpove pretnje carinama, ali se kasnije smirila jer su se ulagači navikli na njegove pretnje, koje bi kasnije uglavnom povlačio. Čak se i "indeks straha" VIX jedva pomakao. Nastao je i akronim TACO (engl. Trump always chickens out), koji ilustruje uverenje da se Trump uvek predomisli oko carina.

U praksi to znači da Trump carine vidi kao ekonomski, ali i pregovarački alat za postizanje šireg cilja. U fiskalnoj politici to je instrument za punjenje budžeta i pokrivanje deficita, a u geopolitici i geoekonomiji postaje sredstvo prisile (engl. economic coercion).

 

 

Kraj izuzetnosti Wall Streeta?

"Američke akcije, posebno tehnološke, bile su na ulasku u godinu prilično skupe, dok je Evropa bila jeftinija, s finansijski stabilnijim kompanijama i zdravim bilansima", sažima razlike između tržišta Tomaž Arih, iz Sava Infonda. "Niska očekivanja omogućila su prostor za iznenađenje - kad su makroekonomski podaci počeli da se popravljaju, a kompanije da ostvaruju solidne rezultate, ulagači su brzo preusmerili pažnju na evropska tržišta", dodaje.

Čini se da svi čekaju "veliki prasak" kad će se ostvariti crne prognoze ekonomista za američku privredu. Još od aprilske liberalizacije trgovine, kad je Trump počeo da uvodi povišene carine na uvoz robe, prognoziraju rast inflacije, pa čak i recesiju. "Trgovinski rat SAD donosi gubitak konkurentnosti, inflaciju, makar jednokratnu i ne nužno trajnu, ali definitivno ne rešava trgovinski deficit, a još manje budžet", prognozirao je u aprilu za Bloomberg Adriju ekonomista Črt Kostevc. Taj se scenario zasad u većoj meri nije ostvario.

"Nakon dugog perioda verovanja u američku izuzetnost (engl. exceptionalism), ona je sada, zbog politike i retorike predsednika Trumpa, dovedena u pitanje", kaže Tei Ternovec iz Generali Investmentsa.

"Trump je svojim politikama uzdrmao vodeću ulogu SAD na Zapadu, američki pravni sistem i valjanost međunarodnih ugovora, status američkog dolara kao utočišta, te održivost američkog državnog duga usled rastućih budžetskih deficita", nabraja Ternovec posledice Trumpove ekonomije.

 

 

Imperija uzvraća udarac

Međutim, makroekonomski aksiom o rastu cena zbog carina i rastu duga zbog iracionalne državne potrošnje, te gubitku poverenja u dolar i američku hegemoniju, nikako da se ostvari. Američki indeksi u avgustu beleže snažan povratak i nove rekorde. S&P 500 je od aprilskog dna porastao 29,4 odsto, a Dow Jones 19,26 odsto, čime je u petak postavio svoj prvi rekord nakon decembra.

Indeks banke Citigroup, koji prati odnos povećanja i smanjenja procena dobiti po akciji američkih kompanija, na najvišem je nivou od decembra 2021. Optimistične su i same prognoze kompanija za iduće tromesečje. Indikator koji upoređuje te prognoze s očekivanjima tržišta popeo se na drugi najviši nivo u gotovo četiri godine, pokazuju podaci Bloomberga. Rast predvode akcije zdravstvenog sektora i tehnološki giganti.

Geopolitika i carine su se preko leta preobrazile iz rizika u faktor stabilnosti i postale motor rasta. Proizvođači čipova Nvidia i AMD, neposredno pre isteka avgustovskog roka za produženje moratorijuma na američke carine na kinesku robu, ponovno su osigurali pristup tom lukrativnom tržištu.

"U poslednjoj fiskalnoj godini Nvidia je u Kini ostvarila 17 milijardi dolara prihoda, što je 13 odsto ukupnih prihoda. Dogovor iznova otvara ključno tržište za kompaniju", rekao je Domen Kregar, iz brokerske kuće Ilirika.

Ponovni pristup kineskom tržištu će podstaći prihode Nvidije, AMD-a, Synopsisa i Cadencea u narednim kvartalima, smatra Matej Mazi iz podružnice NLB Skladi. "To dodatno jača poverenje ulagača u tehnološke kompanije", ocenjuje.

I to uprkos činjenici da Nvidia i AMD moraju da plate 15 odsto nameta na prihode iz Kine, koji idu u američki budžet.

 

'Poreske olakšice se same isplate'

Reč je o dosad najodvažnijem pokušaju direktne monetizacije geopolitike.

"Američki ministar finansija Scott Bessent više puta je rekao da su geopolitički interesi SAD ujedno privredni interesi SAD i obrnuto", objašnjava uzročno-posledičnu vezu između geopolitike i privrede Terry Haines, osnivač i analitičar agencije Pangaea Policy. Tržišta, stoga, očekuju da će biti postignut - kakav god - dogovor, kako u slučaju ukrajinskog rata, tako i u znatno važnijem trgovinskom hladnom ratu između Kine i SAD.

Prvi deo rešenja ove jednačine je ispunjen dopuštanjem izvoza američkih čipova u Kinu. Međutim, Kina zasad ne pokazuje da će američki čin dobre volje uzvratiti dopuštanjem izvoza retkih minerala. Tako geopolitika do kraja godine može ponovo uzdrmati poverenje u izuzetnost američkih tržišta.

Poteškoće se mogu javiti i kod posledica fiskalne politike. Ministar Bessent očekuje da će se isplatiti opklada prema kojoj negativne posledice jačanja državne potrošnje, deficita i carina poništavaju niži porezi za pravna lica. Ipak, kritičari upozoravaju na staru frazu da se "poreske olakšice same isplate".

"U vreme Trumpa 1.0 bilo je lakše osigurati rast na račun poreskih olakšica jer smo imali niže kamatne stope, manji deficit, manji dug. Sada imate više kamatne stope, veći deficit, veći dug", rekao je za Bloomberg Trumpov ministar finansija iz prvog mandata Steven Mnuchin. I nije čudo da Trump snažno pritiska Powella "koji uvek kasni" - da spusti kamatne stope.

 

Evropu pokreću banke i odbrana

Ekspanzivna fiskalna politika pokreće i evropske berzanske indekse. "Nemačka je ukinula kočnicu duga i najavila opsežne infrastrukturne i energetske podsticaje. Zbog relativno malog javnog duga ima mnogo manevarskog prostora, što ide naruku celom bloku", kaže Arih.

Ako je državna potrošnja zajednički imenitelj, tehnološki sektor i odbrana su dva različita pokretača rasta tržišta kapitala s obe strane Atlantika. Za svaku američku Nvidiju u Evropi se nađe Rheinmetall. Od početka godine akcije nemačkog odbrambenog diva skočile su za 164,4 odsto, što znači godišnji rast od gotovo 192 odsto.

Akcije evropskog odbrambenog sektora jačaju pod uticajem međunarodnog okruženja obeleženog ratovima i geopolitičkim napetostima, a najpre sukobom u Ukrajini, koji je Nemačku i Evropu podstakao na jačanje vojnih kapaciteta. Ali povećani državni izdaci u Evropi, za razliku od SAD, mahom su usko usmereni na odbrambeni sektor, koji je nakon nedavnih obaveza članica NATO-a ponovo došao u centar pažnje ulagača.

"Uprkos ovogodišnjem rastu, evropske akcije i dalje su cenovno privlačne. Još uvek se trguje uz popust od oko 30 odsto, u poređenju s američkim akcijama", procenjuje Arih na osnovu berzanskih podataka. Kaže da to znači kako tržište još nije potpuno iscrpljeno. Međutim, upozorava na širu makroekonomsku sliku bloka koja ima više faktora.

"Ako se privredni oporavak nastavi, inflacija ostane pod kontrolom, a monetarna politika bude podsticajna - možemo videti nastavak pozitivnog trenda."

Drugi katalizator evropskog rasta je snažan bankarski sektor. Akcije banaka u evrozoni u 2025. su poskupele za 46 odsto, dok su akcije američkih banaka u proseku ojačale za samo 16 odsto, navodi Reuters. Referentni indeks evropskih banaka Stoxx 600 je prošlog meseca dobio sedam odsto, čime se ovogodišnji rast popeo na gotovo 40 odsto.

 

Skeptici u pogledu rasta evropskih tržišta, osim nepovoljnog carinskog sporazuma sa SAD koji su krajem jula u Škotskoj potpisali predsednica Evropske komisije Ursula von der Leyen i Trump, a koji opštu carinsku stopu za evropsku robu povećava na 15 odsto, upozoravaju i na snažan evro. U prvoj polovini godine evro je u odnosu na dolar ojačao čak 14 odsto, iako se dolar nakon trgovinskog dogovora SAD i EU samo blago učvrstio.

"Neki smatraju da jačanje evra sprečava rast dobiti evropskih preduzeća", napisala je u kolumni za Financial Times glavni strateg za evropska tržišta u JP Morganu Karen Ward. "Međutim, privredni oporavak u Evropi će verovatno biti posledica domaćih faktora poput rasta potrošnje domaćinstava, koja raste jer niže kamatne stope smanjuju još uvek visoke stope štednje."

Osim toga, banke će biti ključni faktor profitabilnosti regiona jer raspolažu s mnogo kapitala koji mogu da plasiraju po povoljnijim kamatnim stopama, dodala je Ward u prilog evropskim tržištima.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar