Prva zelena mini-obveznica u Srbiji za Sun, Energy & More

Srpska kompanija Sun, Energy & More, koja se bavi instalacijom solarnih panela, emitovala je zelenu mini-obveznicu u vrednosti od milijardu dinara (oko 10 miliona dolara), što je prvi takav finansijski instrument izdat na domaćem tržištu, saopštila je UniCredit Bank Srbija, koja je bila aranžer i investitor emisije.

 

 

Kompanija Sun, Energy & More, koja je deo kompanije MT Komex, novac prikupljena emisijom ovih obveznica, kako je saopšteno, iskoristiće za realizaciju postojećih i novih solarnih projekata, kao i za unapređenje tehnologija koje koristi. Ukupni instalirani kapacitet tih projekata iznosi 24 megavata, dok se godišnja proizvodnja električne energije procenjuje na 38.716 megavat-sati.

Kompanija Sun, Energy & More osnovana je u aprilu 2025. godine i u potpunom je vlasništvu domaćeg preduzetnika Miloša Kostića, prema podacima PKS Partnera. Prema podacima PKS Partnera, Kostić je vlasnik i više od 10 povezanih kompanija. Kako navodi portal Nira Press, suvlasnik kompanije koja je izgradila najveću solarnu elektranu u Srbiji.

"Kapacitet elektrane u Kladovu je dva megavata, što znači da može strujom da snabdeva 400 kuća godišnje. Njegove kompanije su projektovale i izgradile solarnu elektranu za robnu kuću IKEA u Beogradu, a nedavno su počeli sa prodajom i ugradnjom punjača za električne automobile", navodi se.

Mini-obveznice kao alternativa kreditima

Inače, mini-obveznice su u poslednje vreme postale interesantan instrument finansiranja određenih poslovnih aktivnosti. Ministarstvo finansija radi na usklađivanju zakona sa standardima Evropske unije, što predstavlja završni korak u tom procesu. Uporedo se unapređuje i rad Centralnog registra hartija od vrednosti.

Mini-obveznice predstavljaju dugoročne korporativne obveznice koje emituju preduzeća sa stabilnim poslovanjem, a koje traže alternativu tradicionalnim kreditima. Hartije u načelu nude veću prilagodljivost u otplati, često ne zahtevajući čvrste kolaterale i uključujući grejs period i otplatu glavnice na kraju roka, što kompanijama omogućava da lakše finansiraju investicije koje tek treba da generišu prihode.

Podsetimo, letos su u nepuna tri meseca sprovedena barem četiri izdanja mini-obveznica, finansijskog instrumenta namenjenog malim i srednjim preduzećima (MSP) - otuda i prefiks "mini" za ovaj tip korporativnih obveznica. Poslednji u tom talasu bio je novosadski Promont Group (u svrhu finansiranja daljeg razvoja hotelskog kompleksa Fruške terme), a kako je Bloomberg Adria već pisala, njemu su prethodile obveznice Planet Bikea, Diopte i Zlatiborca.

Šta su zelene korporativne obveznice

Tržište zelenih korporativnih obveznica u Srbiji još je u povoju. Beograd od 2021. jasno pokazuje nameru da koristi međunarodna tržišta kapitala kako bi finansirao zelenu tranziciju, kada je emitovao zelene obveznice kojima je prikupljeno milijardu i po dolara za finansiranje održivog razvoja i projekata kojima se podstiče društvena odgovornost. 

Vlada Srbije je 2021. usvojila Okvirni dokument za izdavanje zelenih obveznica, koji se odnosi na državne emisije zelenih obveznica, a kojim se obavezala da podnosi izveštaje godišnje investitorima i javnosti o alokaciji sredstava na prihvatljive zelene troškove, kao i u uticaju na životnu sredinu. Kako je predviđeno, izveštaji se podnose dok god postoje preostale zelene obveznice, do potpune raspodele prihoda, a dostupni su na sajtu Uprave za javni dug. 

DepositPhotos

Elixir prvi primer korporativne obveznice

Na domaćem tržištu kapitala, do danas je samo jedna kompanija emitovala zelene obveznice na Beogradskoj berzi. U martu 2025. godine, Elixir Group, proizvođač veštačkog đubriva iz Šapca, postao je prva kompanija koja je emitovala zelene korporativne obveznice. Međutim, Elixir Group više nije usamljen primer. 

Elixir Group je u martu izdao 341.700 obveznica u ukupnoj vrednosti od 4.100.400.000 dinara. Obveznice su kuponske, sa fiksnom godišnjom kamatnom stopom od šest odsto, kuponi će se isplaćivati jednom godišnje, a od njihovog izdavanja još uvek nije prošlo ni godinu dana, pa je rano za posmatranje rezultata. Inače, Elixir je jedan od šest proizvođača fosforne kiseline u Evropi. Reč je, zapravo, o poslovnom sistemu koji obuhvata tri ključne oblasti delovanja: hemijsku diviziju, diviziju za razvoj industrijskih usluga i Eco Energy diviziju.

Kako je uređeno izdavanje zelenih obveznica u Srbiji, a kako u EU

Emisije korporativnih obveznica mogu da doprinesu daljoj efikasnosti poslovanja i rastu preduzeća, jer se kroz njih obezbeđuje dodatni izvor finansiranja. Međutim, kada su u pitanju zelene obveznice, kompanije moraju da unapred planiraju trošenje sredstava, kao i da dokažu investitorima da planiraju da ih ulože u održive projekte. 

Kompanije koje žele da emituju zelene obveznice moraju prvo da pribave saglasnost Komisije za hartije od vrednosti. Takođe, kompanija koja izdaje obveznice mora u prospektu da navede ko je nezavisni kontrolor, koji proverava da li se kompanija drži uslova koje je obećala da će ispoštovati. 

Što se najstarijeg kontinenta tiče, Evropska unija je pre šest godina uspostavila jasniji okvir za određivanje toga šta se može smatrati održivom investicijom, usvajanjem takozvane regulative o održivom finansiranju (EU 2020/852). Ovim propisom definisani su ekološki kriterijumi koje određene ekonomske aktivnosti moraju da ispune kako bi se kvalifikovale kao zelene, odnosno održive.

Naime, da bi se neka aktivnost svrstala u kategoriju održivih, potrebno je da doprinosi najmanje jednom od šest ključnih ciljeva:

• ublažavanju klimatskih promena,

• prilagođavanju klimatskim promenama,

• održivom upravljanju vodnim i morskim resursima,

• prelasku na cirkularnu ekonomiju,

• smanjenju i kontroli zagađenja ili

• zaštiti biodiverziteta i ekosistema.

​Istovremeno, takva aktivnost ne sme da nanese značajnu štetu nijednom od preostalih ciljeva.

Na toj osnovi EU je 2023. godine uvela i Standard za zelene obveznice (EU Green Bond Standard – EUGBS), koji omogućava izdavaocima da svoje emisije označe kao evropske zelene obveznice. Ovim standardom predviđa se da sredstva prikupljena emisijom moraju biti usmerena isključivo u projekte koji su u skladu sa taksonomijom EU, poput projekata iz oblasti obnovljivih izvora energije ili izgradnje energetski efikasnih objekata. Takođe, izdavaoci imaju obavezu da redovno objavljuju izveštaje o upotrebi sredstava i da angažuju nezavisne spoljne verifikatore.

Iako kupovina korporativnih zelenih obveznica, kako u EU tako i u Srbiji, u velikoj meri počiva na poverenju investitora, cilj evropskog regulatornog okvira bio je da uvede jasne mehanizme nadzora nad ovim instrumentom, kako za države, tako i za kompanije. Time se nastoji obezbediti transparentno korišćenje prikupljenih sredstava i smanjiti rizik od takozvanog greenwashinga.