Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski i njegovi evropski saveznici odlaze u Vašington u ponedeljak, zabrinuti na šta se Donald Trump obavezao na svom samitu sa Vladimirom Putinom i u strahu da će Bela kuća terati Kijev na neprihvatljive ustupke.
Trump će ugostiti Zelenskog i nekoliko evropskih lidera kako bi izložio uslove mogućeg mirovnog sporazuma o kojem je razgovarao sa Putinom na prošlonedeljnom samitu na Aljasci. Očekuje da će Amerika najviše biti zainteresovana da razgovara o teritorijalnim ustupcima, a da će Kijev tražiti bezbednosne garancije, kažu dobro obavešteni izvori.
Neizvesnost lebdi nad saveznicima, koji nemaju mnogo prostora da odbace Trumpov predlog, ali su istovremeno skeptični da Putin zaista želi mir. Još jedan izazov je sam Trump, koji želi brz mirovni sporazum, ali nije ponudio konkretan predlog kako bi to moglo da se sprovede.
Trump je tokom vikenda rekao da je otvoren za učešće Amerike u garancijama bezbednosti Ukrajine, rekli su ljudi upoznati sa situacijom. Svi su tražili anonimnost kako bi razgovarali o privatnim konsultacijama. Takođe je rekao saveznicima da želi brzo da postigne dogovor i da će naterati Ukrajinu da pristane na njega, sa ciljem da se u roku od nedelju dana održi sastanak Putin–Zelenski. Mnogi Evropljani taj vremenski okvir smatraju previše agresivnim, s obzirom na to koliko pitanja ostaje nerešeno.
Ljudi su rekli da je Trump otkrio delove svojih razgovora sa Putinom tokom poziva sa saveznicima, ali bez mnogo detalja. Visoke evropske diplomate privatno su izrazile frustraciju ishodom, primećujući da se čini da je Putin najviše profitirao na samitu.
Zelenski "može da okonča rat sa Rusijom gotovo odmah, ako želi, ili može da nastavi da se bori", rekao je Trump u objavi na mreži Truth Social. Nagovestio je da se poluostrvo Krim neće vratiti i da Ukrajini neće biti dozvoljeno da se pridruži NATO-u, bez daljih objašnjenja.
Lideri su takođe razmatrali činjenicu da je i sam Trumpov tim pokušao da umanji očekivanja za brzo rešenje. "Još smo daleko", rekao je državni sekretar Marco Rubio, koji je učestvovao na samitu, za Fox News u nedelju. "Nismo na ivici mirovnog sporazuma. Nismo blizu toga. Ali mislim da je postignut napredak."
Trump je tokom vikenda igrao golf i izbegavao dodatna pojašnjenja o svom sastanku sa ruskim predsednikom. U objavama na Truth Socialu rekao je da mediji "ne govore istinu kada je reč o meni". "Ne postoji ništa što mogu da kažem ili uradim, a da oni o tome pošteno izveštavaju", rekao je. "Sjajan sastanak na Aljasci zbog Bidenovog glupog rata, koji nikada nije ni trebalo da se dogodi!!!"
Rubio je u mnogim televizijskim intervjuima rekao da će se na sastanku u ponedeljak pre svega razgovarati o bezbednosnim garancijama za Ukrajinu. Takođe je rekao da Amerika nema mnogo da izgubi ako pregovori propadnu, kao i da nastavak rata ne bi mnogo uticao na svakodnevni život Amerikanaca, nagoveštavajući da bi Trump mogao biti spreman da se potpuno distancira od sukoba.
Ulog nikada nije bio veći. Rusija nastavlja da sporo, ali stabilno napreduje na istoku Ukrajine, a Evropi bi moglo biti teško da nadomesti prazninu u naoružanju i municiji sada kada je Trump smanjio američku podršku.
Putin traži od Ukrajine da prepusti pet regiona na istoku
Trump je takođe rekao da Putin želi da Ukrajina prepusti celu istočnu oblast Donbas, koja obuhvata Donjeck i Lugansk, obnavljajući ranije zahteve, preneo je ranije Bloomberg. To bi Rusiji donelo pobedu koju nije mogla da ostvari vojnim putem još od početka sukoba 2014, u oblasti gde Ukrajina i dalje ima snažno utvrđene odbrane.
Rusija bi takođe zaustavila napredovanje svojih zahteva na delove ukrajinskih oblasti Zaporožje i Herson koje trenutno ne kontroliše, čime bi se linije fronta efektivno zamrzle na trenutnim pozicijama. Kremlj bi potencijalno mogao i da povuče trupe iz severoistočnih oblasti Ukrajine blizu ruske granice, gde njegove snage kontrolišu samo male džepove teritorije.
To otvara mogućnost da će "razmena teritorija" o kojoj je Trump nagoveštavao u sklopu eventualnog dogovora biti neravnomerna u Putinovu korist, dajući mu kontrolu nad oblastima izvan onoga što je već zauzeo, dok bi Ukrajina dobila tek skromne teritorijalne ustupke koje je ionako imala.
"Ako smo danas slabi prema Rusiji, pripremamo sukobe sutrašnjice, a oni će pogoditi Ukrajince", rekao je francuski predsednik Emmanuel Macron, koji će biti među liderima koji će se pridružiti Zelenskom u Vašingtonu. "Hajde da se ne zavaravamo, oni mogu pogoditi i nas, u trenutku kada naša zemlja i dalje redovno trpi sajber-napade."
Institute for the Study of War and AEI’s Critical Threats Project
Trumpov specijalni izaslanik Steve Witkoff, koji je takođe bio na samitu u petak, rekao je za CNN-ovu emisiju State of the Union u nedelju da su "došli do dogovora da Amerika i druge nacije mogu efektivno ponuditi Ukrajini jezik sličan članu 5".
To je referenca na klauzulu o međusobnoj odbrani NATO-a koja obavezuje države članice da reaguju ako bilo koja od njih bude napadnuta. Italijanska premijerka Giorgia Meloni iznela je sličan predlog u martu, iako Witkoff nije precizirao kakva bi tačno bezbednosna garancija mogla biti ponuđena Ukrajini. Amerika je odbacila mogućnost članstva Ukrajine u NATO-u.
Nešto slično članu 5 bilo bi značajno, ali bi zahtevalo američko učešće, kaže John Herbst, bivši američki ambasador u Ukrajini, a sada viši direktor Evroazijskog centra Atlantskog saveta. "Evropskim trupama će biti potrebna obaveštajna i logistička podrška Amerike", dodao je.
- U pisanju pomogli Daryna Krasnolutska, Eric Martin i Phil Serafino.
.webp){kind=icon}
Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...