Trump i Putin imaju različitu viziju uspeha samita na Aljasci

Donald Trump i Vladimir Putin će vrlo različito meriti uspeh na svom samitu na Aljasci, iako oba lidera već gledaju ka drugom sastanku. Predsednik SAD vidi bilo kakvo primirje u Ukrajini kao ključni cilj razgovora. Za ruskog lidera, samo pojavljivanje sa Trumpom na američkom tlu, bez ikakvog ustupka u vezi sa ratom, već je pobeda.

To su suprotstavljeni ulozi dok se oba lidera upućuju u Enkoridž na prvi susret od 2018. godine u Helsinkiju. Ova neravnoteža ukazuje na rizike i prilike za Trumpa, koji se dugo predstavljao kao jedini koji može da okonča rat. Putin ima malo podsticaja da zaustavi borbe dok ruska vojska polako ostvaruje dobitke u Ukrajini, ali ne može sebi da priušti da otuđi predsednika sa kojim je dugo negovao odnose.

Invazijom na Ukrajinu 2022. godine, Putin je započeo najveći rat u Evropi u poslednjih 80 godina i postao međunarodni parija. Samit sa Trumpom pomaže mu da postepeno slomi izolaciju koju su SAD i njihovi saveznici iz Grupe sedam pokušali da mu nametnu zbog njegove agresije.

Još simbolički značajnija je odluka da se susret održi u vojnoj bazi Joint Base Elmendort-Richardson u Americi. Po tom kriterijumu, Putin je već postigao pobedu samim pojavljivanjem.

Sastanak takođe označava odbacivanje pristupa bivšeg predsednika Joea Bidena o tome da "nema dogovora bez Ukrajine". Ova mantra je u prošlosti obezbedila da da predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski uvek ima mesto za pregovaračkim stolom. Dok je Trump ove nedelje pokušao da uveri Zelenskog da je njegov sastanak sa jedan na jedan sa Putinom ključan za okončanje sukoba. 

 

"Rusija želi da nastavi da sledi svoje ciljeve, a to su da drastično oslabi Ukrajinu i suštinski potkopa njenu nezavisnost i suverenitet", kaže Richard Haass, bivši visoki zvaničnik Stejt departmenta, u intervjuu. "Dakle, Rusija pregovore ne vidi kao alternativu tome, već kao sredstvo da se taj cilj ostvari", dodaje.

Bela kuća pokušava da smanji rizik da se sastanak protumači kao propast, a Trump ga je opisao kao "uvodni sastanak", što je potvrdila i portparolka Bele kuće Karoline Leavitt, koja je samit nazvala "vežbom slušanja za predsednika".

Trump već planira novi samit, na kojem bi učestvovao i predsednik Ukrajine, a možda i evropski lideri, a za taj samit predviđa da će biti "produktivniji od prvog". Kremlj, očekujući taj potez, poziva Trumpa da sledeći put on dođe u Rusiju.

To je daleko od Trumpovih predizbornih hvalisanja da može da okonča rat u roku od jednog dana od stupanja na funkciju. U maju je državni sekretar Marco Rubio rekao da je "više nego jasno" da je proboj moguć samo uz učešće Trumpa i Putina.

Bloomberg Mercury

Nova postavka daje Trumpu prostor da manevriše tokom samog sastanka, prema rečima ljudi upućenih u stvar, koji su tražili anonimnost zbog poverljivosti. To će mu omogućiti da odluke donosi u trenutku, oslanjajući se na svoje instinkte, što je u skladu sa njegovom sklonošću ka ličnoj diplomatiji umesto tradicionalnih birokratskih procesa.

U optimističnom scenariju, dvojica lidera mogli bi da napuste Aljasku sa sporazumom o obustavi borbi, makar privremeno ili delimično, na primer, dogovorom da se pauziraju ruski vazdušni napadi.

Trump bi mogao da podrži Putinov predlog da se Rusiji zadrži teritorija koju su njegove snage zauzele. Ili bi mogli da izađu bez ikakvog dogovora, što je Trump rado prihvatio kada je 2019. napustio pregovore sa liderom Severne Koreje Kim Jong Unom.

Putin želi da produbi razlike između SAD i Evrope i traži olakšanje sankcija koje su ograničile privredni rast Rusije.

 

Spisak učesnika odražava značaj koji obe strane pridaju sastanku. Trumpu će se pridružiti potpredsednik JD Vance, Rubio i sekretar trezora Scott Bessent. JD Vance je igrao ključnu ulogu u razgovorima između SAD i Rusije.

Putin dovodi svog dugogodišnjeg ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova, kao i ministre odbrane i finansija. To sugeriše da Rusija želi da razgovara o mogućem povećanju ekonomske saradnje, a ta ideja se Trumpu dopada.

Očekuje se da će dvojica predsednika prvo razgovarati nasamo, pre ručka sa predstavnicima delegacija. Zatim je planirana zajednička konferencija za novinare.

Najava podseća na ozloglašenu konferenciju za medije u Helsinkiju, kada je Trump javno stao na Putinovu stranu, odbacujući procene američkih obaveštajnih službi da se Rusija mešala u predsedničke izbore 2016. godine. Trump će želeti da izbegne takvo poređenje.

Uoči samita, on je u razgovoru sa evropskim liderima uveravao da neće pregovarati o novim granicama za Ukrajinu i da će gurati ideju direktnih sastanaka Putina i Zelenskog, prema rečima dobro obaveštenih izvora. Takođe je pokazao spremnost da podrži bezbednosne garancije za Ukrajinu.