Pregled berzi - geopolitika na radaru, kako su to ispratile akcije

Indeksi Wall Streeta su se prošlog vikenda spustili sa rekordnih vrednosti, jer su neki makroekonomski podaci pokazali različita očekivanja o tome kako američki potrošači gledaju na privredu. Investitori su pažljivo pratili i susret Donalda Trumpa i Vladimira Putina uživo.

"Iako ne možemo da predvidimo ishod samita na Aljasci, obraćamo pažnju na moguće poremećaje, jer prema našem mišljenju trgovinsko okruženje i dalje ostaje veoma osetljivo na rizike", objasnio je Dan Wantrobski iz kompanije Janney Montgomery Scott.

Početkom nedelje SAD i Kina su se, pre isteka roka za postizanje trgovinskog dogovora, usaglasile o novom 90-dnevnom produžetku spora koji se tiče ekonomskih odnosa dve najveće svetske privrede i istovremeno geopolitičkih rivala. Ipak, Gordijev trgovinski čvor, koji snažno utiče na kretanja globalnih finansijskih tržišta, ostaje nerešen. Azijske akcije su porasle, a japanske su dostigle rekordne nivoe.

 

Peking je na maksimalističke zahteve Vašingtona odgovorio ograničenjima na izvoz retkih zemalja, čiji je lanac snabdevanja u devedeset odsto slučajeva u njegovim rukama, a Amerikanci ih koriste za proizvodnju čipova. S druge strane, Kini su potrebni napredni čipovi proizvođača Nvidia i AMD za razvoj tehnologije veštačke inteligencije, od koje zavise dalji privredni rast i time legitimitet partijske vlasti. Tržišta i investitori sve to nemo posmatraju i računaju na racionalni dogovor "čipovi za retke minerale". Nvidia i AMD su od predsednika isposlovali dozvolu za nastavak izvoza serija manje snažnih čipova u zamenu za 15-odstotnu dažbinu na prodaju na kineskom tržištu. To je "porez" koji će se, prema najavama Bele kuće, slivati u američki budžet.

Nedelja na berzama: Wall Street je prethodnu nedelju završio u plusu. Indeks S&P 500 porastao je za 0,94 odsto, Nasdaq za 0,76 odsto, a Dow Jones za 1,72 odsto.

Indeks Stoxx Europe 600 ojačao je 0,98 odsto, nemački DAX 0,63 odsto, francuski CAC 40 za 2,05 odsto, a FTSE 100 za 0,47 odsto.

 

U Aziji je u centru pažnje bio japanski Nikkei 225, koji je na početku nedelje dostigao rekord. Nedelju je završio sa rastom od 5,07 odsto. Kineski CSI 300 porastao je 2,24 odsto, dok je hongkonški Hang Seng ojačao 1,30 odsto.

Mešani makroekonomski podaci iz SAD

Indeks potrošačkih cena u SAD je u julu na mesečnom nivou porastao za 0,2 odsto, što je bilo u skladu sa očekivanjima analitičara. U junu je rast bio takođe 0,2 odsto. Na godišnjem nivou ostao je nepromenjen na 2,7 odsto, pokazuju danas objavljeni podaci. Bazna inflacija, koja ne uključuje nestabilne troškove hrane i energije, porasla je mesečno za 0,3 odsto, a godišnje ubrzala na 3,1 odsto, što je više od procena analitičara.

Podaci o inflaciji biće osnova za važan godišnji govor predsednika američkih Federalnih rezervi Jeroma Powella na okupljanju centralnih bankara u Džekson Holu. Pre odluke FOMC o monetarnoj politici sredinom septembra, biće objavljeni još jedan indeks potrošačkih cena i izveštaj o zaposlenosti.

Više zvaničnih podataka iz SAD pokazuje da se inflacija ponovo ubrzava zbog trgovinskog rata. Inflacija na veliko je u julu porasla najviše u poslednje tri godine, što ukazuje da kompanije prebacuju veće uvozne troškove, povezane sa carinama, na tržište. Istovremeno, u poslednjoj nedelji smanjen je broj zahteva za naknade za nezaposlene, što može značiti da poslodavci nisu skloni otpuštanjima, piše Bloomberg.

Indeks proizvođačkih cena (PPI) u SAD je u julu u odnosu na prethodni mesec skočio za 0,9 odsto, što je najveći rast od juna 2022, kada je potrošačka inflacija bila na vrhuncu, pokazuje izveštaj američkog Biroa za statistiku rada objavljen u četvrtak.

"Iako su kompanije dosad preuzele većinu povećanja troškova carina, marže se zbog skupljeg uvoznog proizvoda sve više smanjuju", naveo je Ben Ayers, viši ekonomista u Nationwide, i dodao: "U narednim mesecima očekujemo jači prenos carina na potrošačke cene, a inflacija će u drugoj polovini 2025. verovatno blago porasti."

Scott Bessent (Bloomberg)

Bessent: Kamatne stope bi morale biti niže za 150 do 175 baznih poena

Američki ministar finansija Scott Bessent izjavio je da su kamatne stope američkih Federalnih rezervi "previše restriktivne" i da bi verovatno trebalo da budu niže za 150 do 175 baznih poena. U intervjuu za Bloomberg rekao je da bi Fed u narednim mesecima mogao da započne seriju smanjenja kamata, najpre za pola procentnog poena u septembru.

"Vrlo je verovatno smanjenje kamata za 50 baznih poena u septembru, a potom bi mogla da usledi čitava serija smanjenja", najavio je Bessent.

Šta pratimo ove nedelje

Ponedeljak, 18. avgust

• Eurostat objavljuje podatke o trgovinskom bilansu.

• U Švajcarskoj izlaze podaci o industrijskoj proizvodnji.

Utorak, 19. avgust

• U SAD izlaze podaci o građevinskim dozvolama.

Sreda, 20. avgust

• U Japanu izlaze podaci o trgovinskom bilansu.

• U Ujedinjenom Kraljevstvu izlaze podaci o inflaciji.

• Eurostat objavljuje podatke o inflaciji.

Četvrtak, 21. avgust

• O prihodima izveštava Walmart.

• U Džekson Holu u Vajomingu održava se simpozijum centralnih banaka.

• U evrozoni, SAD i Ujedinjenom Kraljevstvu biće objavljeni podaci o proizvodnom PMI.

Petak, 22. avgust

• U Nemačkoj izlaze podaci o BDP-u.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar