Srbija broji sitno do svog prvog berzanskog fonda

Uspavano srpsko tržište kapitala ulazi u novu razvojnu fazu, a Komisija za hartije od vrednosti najavljuje više inovacija koje bi, prema rečima predsednika tog regulatornog tela Marka Jankovića, trebalo da dodatno osnaže domaću fondovsku industriju i omoguće veće uključivanje građana i kompanija u investicione tokove.

O prvom fondu kojim bi se trgovalo na Beogradskoj berzi (engl. exchange-traded fund - ETF) priča se već neko vreme, a sudeći prema trenutnoj dinamici na tom polju, on bi ovdašnjim investitorima mogao da bude dostupan kroz nekoliko meseci.

"Ja se iskreno nadam da ćemo do kraja godine imati prvi ETF. Da li će to biti baš tada ili u prvim mesecima 2026, suštinski i nije toliko bitno, mnogo je važnije da fond naiđe na adekvatnu reakciju investitora. Trenutno smo u razgovorima sa nekoliko interesenata za kreiranje prvog takvog fonda - reč je o već postojećim društvima za upravljanje investicionom fondovima", rekao je Janković u izjavi za Bloomberg Adriju.

Prema njegovim rečima, postoje različite ideje o strukturi fonda. "Neki pre svega ciljaju na akcije sa 'prime listinga' Beogradske berze, neki drugi na obveznice - možda kombinaciju državnih i korporativnih... Ne bi me iznenadilo da bude i drugih finansijskih instrumenata u osnovi ETF-a."

Napori da se pokrenu domaći berzanski fondovi stižu nakon što se deo investitora u regionu već upoznao s njima u svojim matičnim državama (u Hrvatskoj su, primera radi, oni nedavno postali popularni), a razvijenije zapadne privrede nude pregršt ovakvih proizvoda. Kako je Bloomberg pre par nedelja preneo, u Sjedinjenim Američkim Državama (SAD) trenutno ima više ETF-ova (4.300) nego pojedinačnih akcija (4.200). 

U SAD više ETF-ova nego akcija: broj listiranih kompanija (bela) u poređenju s brojem listiranih ETF-ova (plava); Izvor: Morningstar

To dovodi do zasićenja tržišta, a kod ulagača stvara paralizu od previše opcija, pa sve više ljudi umesto samostalnog odlučivanja traži pomoć finansijskih savetnika.

Pripremaju se novi nekretninski fondovi

Istovremeno, Komisija uklanja prepreke za osnivanje prvih REIT-a (engl. real estate investment trust - trust za upravljanje nekretninama) i REIF-a (engl. real estate investment fund - fond za ulaganja u nekretnine), imajući u vidu tradicionalnu naklonjenost srpskih investitora tržištu nepokretnosti. Među najnovijim potezima u tom smeru bilo je donošenje Pravilnika o izmenama i dopunama Pravilnika o alternativnim investicionim fondovima, čime se omogućava da ti fondovi ulažu u nepokretnosti.

"Jednostavno, videli smo da imamo praktične probleme i počeli da radimo na njima. Drugim rečima, nismo želeli da dođemo u situaciju da kreiramo investicioni proizvod, a nemamo jasne procese koje svi treba da prate. Pričamo o stvarima u pogledu vrednovanja imovine - kojom procedurom će se ono raditi, kako će se usaglašavati vrednost imovine, kako će kastodi banka prihvatati te informacije...", pojasnio je Janković, dodavši da se pokazalo kako je za pokretanje REIT-a i REIF-a u Srbiji potrebno uskladiti i pojedina pravila koja nisu u nadležnosti Komisije, poput onih u oblasti vođenja imovine u katastrima, poreskog zakonodavstva i drugog.

 

Budući da se na ETF-u i pomenutim nekretninskim fondovima radi paralelno, nije isključeno da se ovi fondovi pojave na tržištu u isto vreme.

"Imamo i neke veće ambicije kada je u pitanju oblast povezivanja tržišta kapitala i tržišta nekretnina, tako da se nemojte iznenaditi ako bude nekih vesti u tom segmentu u skorije vreme", kazao je prvi čovek Komisije, ne želeći da otkriva detalje.

Bloomberg

Kako je dodao, dosadašnji nekretninski fondovi su uglavnom kreirani kao zatvoreni fondovi, okrenuti profesionalnim investitorima, što podrazumeva više pragove za investiranje. Sada pak vide da su otvoreni investicioni fondovi sa javnom ponudom (koji su pristupačni malim investitorima) počeli da razmišljaju o investiranju u nepokretnosti.

"U fondovskoj industriji u Srbiji već postoji oko 50.000 investitora, što ukazuje na to da se ulaganjem bavi i dobar deo 'retail' investitora", rekao je Janković. Napomenuo je da su tome prvenstveno doprineli fondovi sa pristupačnijim cenama investicionih jedinica (neki su krenuli sa početnim cenama već od 100 evra) i rast zarada građana, te da u budućem periodu očekuje i proizvode koji će biti isključivo namenjeni malim, pojedinačnim ulagačima.

Prema njegovim rečima, domaći fondovski sektor pokazao je kapacitet da bude jedan od glavnih zamajaca rasta kompletnog tržišta kapitala u narednom periodu, beležeći dobar odnos ponude i tražnje, pa su predviđanja da će zadržati ovu titulu pokretača tržišta i u predstojećem periodu.

 

Kao značajan iskorak takođe ističe to što je prošle nedelje prvi put realizovana zaloga investicionih jedinica fonda kao garancija za proizvod jedne banke, a uz podršku Narodne banke Srbije. Time je, kako kaže, bankarski sektor pokazao da fondovsku industriju vidi kao partnera, uz jačanje nade da će građani i privreda ubuduće moći da založe investicione jedinice i dobiju, na primer, bankarsku garanciju ili stambeni kredit.

Čekaju se nove korporativne obveznice, modernizacija berze i informativni portal

Ovogodišnja emisija korporativnih obveznica Elixira bila je tek prva u nizu planiranih izdanja u okviru projekta koji Srbija sprovodi u saradnji sa Svetskom bankom, podseća Janković. "Očekujemo da se uskoro pojave i druge, veoma interesantne emisije korporativnih obveznica koje će onda biti listirane na Beogradskoj berzi", kazao je, osvrnuvši se i na nekoliko emisija mini-obveznica koje su proteklih meseci sprovedene u saradnji sa velikim bankama. "Raduje me da smo svi prihvatili obveznicu kao jedan uobičajen instrument u poslovanju privrednih društava. To je već veliki napredak."

Jedan od ključnih izazova, prema njegovom mišljenju, ostaje informisanost građana o mogućnostima ulaganja. Zbog toga Komisija, zajedno s Ministarstvom finansija i Svetskom bankom, radi na razvoju sveobuhvatnog portala koji bi građanima i privredi na jednom mestu pružio sve relevantne sadržaje o tržištu kapitala, sa segmentom finansijske edukacije i jednostavnijim pristupom proverenim informacijama i kontaktu sa institucijama.

Bloomberg

Sem na razvoju tradicionalnih finansijskih instrumenata, Komisija je angažovana i na povezivanju tržišta kapitala sa sektorom digitalne imovine. "Do sada je odobreno deset belih papira, investitori pokazuju veliko interesovanje i zadovoljstvo, a postojeći regulatorni okvir postaje sve uži za sve mogućnosti koje bi se mogle realizovati. Razgovori o novim rešenjima u okviru Zakona o digitalnoj imovini su u toku. Želja je da podstaknemo rast tog sektora i sigurno da će Beogradska berza imati ulogu u tome."

Uz to, Beogradska i Atinska berza trenutno su, kako kaže, u fazi završnog testiranja potpune integracije, pri čemu naglašava da je stabilnost sistema prioritet za obe strane.

"Strateški cilj Republike Srbije je da do kraja naredne godine bude u svim segmentima usklađena sa evropskim zakonodavstvom - od oblasti revizije do tržišta kapitala, pa i šire. Drugim rečima, da kompletan regulatorni okvir guramo u tom smeru", zaključuje sagovornik.

(Ažurirano izjavama predsednika Komisije za hartije od vrednosti na sednici Odbora za finansije Skupštine Srbije.)