Ulaganje u ETF-ove za početnike: sve što treba da znate na jednom mestu

U poslednjih nekoliko godina mnogo se govori o ETF-ovima, fondovima kojima se trguje na berzi. Koje su prednosti ulaganja u ETF-ove, koje su slabosti, kako uopšte započeti ulaganje - koji od brojnih fondova izabrati? Kako se razlikuju od investicionih fondova, na šta treba obratiti pažnju kod troškova i kako se to odražava na prinos? Prikupili smo 17 pitanja i pripremili odgovore na njih kako bismo vam što više olakšali ulazak u svet ETF-ova.

Gde mogu da ulažem u ETF-ove?

U ETF-ove možete ulagati preko brokerskog računa. Jedna od najpoznatijih platformi je Interactive Brokers, koja omogućava pristup gotovo svim svetskim tržištima i samim tim velikoj većini dostupnih ETF-ova. (Postoje i druge platforme koje omogućavaju pristup ETF-ovima, kao što su Trade Republic, N26, Revolut...)

U regionu su dostupni i ETF-ovi koji prate lokalna tržišta, uključujući one koji repliciraju slovenački SBITOP (7SLO), hrvatski CROBEX 10 (7CRO) i rumunski BET (7BET), pri čemu kotiraju na hrvatskoj i slovenačkoj berzi.

Koliko su bezbedni ETF-ovi?

ETF-ovi su transparentne i dobro regulisane investicije. U suštini, radi se o fondovima kojima se trguje na berzi, umesto da ih kupujete u banci ili kod upravljača imovinom. Kod ETF-ova koji fizički repliciraju indekse, imovina fonda je odvojena od imovine izdavaoca i čuva se kod depozitarske banke, što znači da je zaštićena i u slučaju problema brokerske kuće ili upravljača fonda.

Da li da kupujem akcije ili ETF-ove? Koje su prednosti i mane?

Sve zavisi od vaše investicione strategije, vremena koje imate za praćenje tržišta i nivoa znanja.

Ako nemate mnogo vremena ili iskustva za analizu pojedinačnih kompanija, ETF-ovi su praktičnije rešenje, jer jednom investicijom obezbeđuju diverzifikaciju i izloženost celim tržištima, ekonomijama ili sektorima.

Ulaganje u pojedinačne akcije ima veći potencijal prinosa, ali zahteva više znanja, istraživanja, praćenja i spremnost na veće oscilacije vrednosti.

 

Kako da biram među svim dostupnim ETF-ovima?

Za pretragu ETF-ova, jedno od najkorisnijih alata je sajt JustETF, gde možete filtrirati fondove prema kriterijumima koji vam odgovaraju, kao što su klasa imovine, geografski kriterijumi, sektori, valuta, ukupni troškovi ETF-a (TER).

Ako nemate jasnu ideju odakle da počnete, možete pratiti i naše analize, u kojima ističemo zanimljive regione, sektore ili investicione teme.

Na koje troškove moram da obratim pažnju pri ulaganju u ETF-ove? Da li da izaberem ETF sa najnižom upravljačkom provizijom (TER)?

Kod ETF-ova postoji više vrsta troškova, ali najvažniji je TER (Total Expense Ratio) – godišnji trošak upravljanja koji je već uključen u cenu fonda. U principu je razumno izabrati ETF sa nižim TER-om, naročito kod dugoročnog ulaganja, jer se i male razlike u troškovima tokom vremena značajno akumuliraju. Veliki ETF-ovi sa većom imovinom pod upravljanjem često imaju niže troškove, bolju likvidnost i uži raspon između kupovne i prodajne cene.

Primer dugoročnog efekta troškova: kod ulaganja od 100.000 evra na 20 godina, razlika između TER-a od 1 odsto i 0,2 odsto može značiti više hiljada evra razlike u ukupnim provizijama i konačnoj vrednosti investicije.

 

 

Ali TER ne sme biti jedini kriterijum. Ako trgujete manjim ETF-ovima (na primer, sa manje od 100 miliona evra imovine pod upravljanjem), obratite pažnju i na:

spread (razlika između kupovne i prodajne cene), važan kod češćeg trgovanja

tracking difference (odstupanje praćenja): koliko verno ETF prati indeks koji replicira

Kako da biram među ETF-ovima koji prate isti indeks?

Obično su najvažnije tri stvari:

TER – niži TER je po pravilu bolji

Da li je ETF akumulacioni ili distribucioni

Način replikacije: fizički ili sintetički

Koja je razlika između distribucionog i akumulacionog ETF-a? Koji izabrati?

Izbor zavisi od vaše strategije i poreskog tretmana. Kod mlađih investitora često je praktičnije izabrati akumulacioni ETF, jer se kod većine fondova dividende automatski reinvestiraju, često i uz određene poreske pogodnosti. Na primer, kod fondova kao što su 7SLO i 7CRO, bruto dividende se automatski reinvestiraju, što omogućava izbegavanje poreza na dividende, a kapital brzo raste zahvaljujući efektu složene kamate.

Drugim rečima: akumulacioni ETF je idealan za dugoročno pasivno ulaganje, dok distribucioni ETF može biti pogodniji ako želite redovan prihod od dividendi.

Koja je razlika između fizičkog i sintetičkog ETF-a? Gde mogu da vidim u koju vrstu ETF-a ulažem?

Fizički ETF poseduje stvarne akcije indeksa koji prati, dok sintetički ETF koristi svop ugovore (finansijske derivate) sa finansijskom institucijom za replikaciju indeksa. Fizički ETF je po pravilu bezbedniji, jer je imovina fonda odvojena i zaštićena kod depozitarske banke (odnosno, vaša imovina je bezbedna i u slučaju problema upravljača fonda).

Sintetički ETF se zasniva na ugovoru sa drugom finansijskom institucijom, pa postoji rizik da ta institucija ne ispuni obaveze. Rizik je ograničen jer fond mora da drži kolateral (vrstu obezbeđenja) i regulatori nadziru bezbednost, ali je tehnički mogućnost komplikacija veća nego kod fizičkog ETF-a.

Prednost sintetičkih ETF-ova je to što često imaju niži TER, jer ne moraju da kupuju sve akcije iz indeksa. Podatak o vrsti ETF-a uvek možete pronaći u prospektu fonda ili na platformama kao što je JustETF, pod stavkom "Replication method".

Da li mogu da kupim samo deo jedinice ETF-a? Odnosno, mogu li da ulažem, na primer, 200 evra mesečno?

Da. Većina brokerskih platformi danas omogućava kupovinu delimičnih jedinica ETF-ova (tzv. fractional shares).

Da li da kupujem ETF-ove u evrima ili u dolarima? Šta se dešava ako štedim u dolarima, a dolar padne (ili obrnuto)?

Valuta ETF-a u koji ulažete trebalo bi, ako je moguće, da bude usklađena sa valutom u kojoj štedite. Kod ETF-a denominovanog u dolarima, vaša investicija zavisi i od kretanja kursa evra i dolara: ako dolar oslabi, vrednost investicije u evrima pada, a ako ojača – raste. To, naravno, ne znači da bi evro-investitori trebalo da izbegavaju dolar izloženost dolaru može doneti dodatnu diverzifikaciju i potencijalne dobitke u slučaju jačanja valute.

Važno je razlikovati ETF-ove koji nose valutni rizik bez zaštite i one koji su valutno zaštićeni (hedged). Neki evropski ETF-ovi mogu biti izraženi u evrima, ali i dalje nose rizik dolara (na primer ETF-ovi koji prate S&P 500), osim ako nisu valutno zaštićeni. Kod zaštićenih ETF-ova valutni rizik je smanjen, ali oni obično imaju više troškove upravljanja, jer zaštita košta.

Koje su razlike između investicionih fondova (mutual funds) i ETF-ova? Šta izabrati?

Investicioni fondovi su uglavnom aktivno upravljani, što znači da upravnik sam bira koje će akcije kupovati ili prodavati, kada će se valutno zaštititi ili držati gotovinu. To im daje fleksibilnost, ali i znatno veće troškove upravljanja, obično oko dva odsto.

ETF-ovi su uglavnom pasivni fondovi koji prate određeni indeks (na primer američki S&P 500 ili evropski Stoxx 600), pa imaju znatno niže troškove, često između 0,1 odsto i jedan odsto. Istorija pokazuje da aktivni fondovi dugoročno retko nadmašuju ETF-ove, pa bih lično za dugoročno ulaganje najčešće izabrao ETF. Kod ETF-ova tačno znam šta kupujem, dok se kod investicionih fondova više oslanjam na poverenje u upravnika.

Šta su ETF-ovi sa polugom (leveraged) i zašto su rizičniji? Ko treba da ulaže u njih i kada?

ETF-ovi sa polugom koriste finansijsku polugu da bi na dnevnom nivou uvećali prinos indeksa koji prate (na primer 2x ili 3x). To znači da, ako indeks poraste za jedan odsto, leveraged ETF može porasti za dva ili tri odsto, ali se u slučaju pada indeksa za jedan odsto i gubitak višestruko uvećava. Zbog toga su izuzetno rizični, naročito na duži rok, jer efekat dnevnog rebalansiranja u uslovima tržišnih oscilacija može značajno umanjiti prinos.

Takve ETF-ove najčešće koriste iskusni, aktivni investitori za kratkoročne špekulacije ili za zaštitu (hedging) postojećih pozicija, ali nisu pogodni za dugoročno pasivno ulaganje.

Koji su ETF-ovi najbolji za početnike?

Za početnike su obično najpogodniji široki, pasivni ETF-ovi koji prate velike indekse, jer obezbeđuju diverzifikaciju, niske troškove i jednostavnost. Neki primeri:

MSCI All Country World (IUSQ): izloženost globalnim razvijenim tržištima (oko 1.500+ akcija iz 20+ zemalja).

S&P 500 (VUAA): fokus na 500 najvećih američkih kompanija; često osnova ("core") portfelja.

Stoxx Europe 600 (LYP6): 600 najvećih evropskih kompanija.

MSCI Emerging Markets (XMME): izloženost tržištima u razvoju (na primer Kina, Indija, Brazil).

Regionalni ETF-ovi (7SLO, 7CRO, 7BET): prate indekse regionalnih tržišta Slovenije, Hrvatske i Rumunije.

Da li ima smisla kupiti "All World" ETF ili više različitih ETF-ova?

Obe opcije mogu imati smisla, u zavisnosti od toga da li želite veću jednostavnost ili veću kontrolu.

All World ETF pokriva globalno tržište, uključujući razvijena tržišta i tržišta u razvoju. Jednom investicijom dobijate široku diverzifikaciju i praktično ne morate razmišljati o kombinovanju više fondova. Idealan je za početnike ili za strategiju "postavi i zaboravi". Na primer, indeks MSCI All Country World ima približno 60 odsto izloženosti SAD, 10 odsto Evropi, pet odsto Japanu, tri odsto Ujedinjenom Kraljevstvu, 10 odsto drugim razvijenim tržištima i 12 odsto tržištima u razvoju.

Više različitih ETF-ova omogućava precizniju raspodelu po regionima ili sektorima (na primer 60 odsto S&P 500, 20 odsto MSCI Europe, 20 odsto tržišta u razvoju). To daje veću kontrolu, ali zahteva više praćenja globalnih tržišta i rebalansiranja portfelja. Pored toga, kupovina više ETF-ova znači i veće transakcione troškove (brokerske provizije).

Zlatni ETF: da li ima smisla kupiti ETF ili je bolje fizičko zlato? A šta je sa kriptovalutama?

Ima smisla kupiti ETF koji prati cenu zlata, jer pojednostavljuje kupovinu, prodaju i čuvanje, ali uz određenu upravljačku proviziju. Fizičko zlato daje potpunu kontrolu i osećaj "sigurnog utočišta", ali zahteva bezbedno skladištenje i može biti nešto manje likvidno.

Kriptovalute su veoma volatilne i špekulativne, pa ih je razumno posmatrati kao dodatnu, rizičniju komponentu portfelja. Za dugoročno očuvanje vrednosti i diverzifikaciju, zlatni ETF ili kombinacija ETF-a i fizičkog zlata često je praktičniji izbor.

Koja je najbolja strategija ulaganja u ETF-ove? Automatizacija ili "lovljenje" padova?

Najbolja strategija zavisi od pojedinca i njegove tolerancije na rizik. Za prosečnog investitora često je najpraktičnije izabrati portfelj u koji veruje i koji odgovara njegovoj strategiji, i redovno (na primer mesečno) ulagati isti iznos, bez pokušaja "pogađanja" vrhova i padova tržišta. Ova metoda, poznata kao prosečno ponderisanje troškova (dollar-cost averaging), smanjuje stres i dugoročno često daje bolje rezultate od pokušaja tempiranja tržišta. Automatsko ulaganje obezbeđuje disciplinu i kontinuitet, što je ključno za dugoročni rast portfelja.

 

Kako da ulažete u ETF-ove može naučiti na platformi Bloomberg edukacije.