Šortovanje akcija omogućava zaradu na padu cena, ali rizici mogu biti neograničeni

Većina investitora na berzi razmišlja o tome kako neku akciju da kupi jeftino i zatim je proda skupo. Finansijska tržišta pored kupovine nude i mogućnost ostvarivanja profita kada cena akcije pada, a tu mogućnost daje "short selling", odnosno šortovanje.

Ova strategija često izaziva kontroverze jer se investitor praktično kladi protiv neke kompanije. Ipak, šortovanje je već decenijama sastavni deo funkcionisanja razvijenih finansijskih tržišta i koriste ga hedge fondovi, institucionalni investitori, ali i profesionalni trejderi. Međutim, da li je šortovanje zaista prava opcija za vas?

Kako funkcioniše šortovanje

Kod klasičnog investiranja vi prvo kupite akciju, a zatim je kasnije prodate po višoj ceni i zaradite na razlici. Sa druge strane, kod šortovanja proces ide obrnutim redosledom.

Investitor prvo pozajmi akcije od brokera ili drugog vlasnika akcija, odmah ih proda na tržištu, a zatim se nada da će njihova cena pasti. Ukoliko se to dogodi, investitor kasnije kupuje iste te akcije po nižoj ceni i vraća ih vlasniku od kojeg ih je pozajmio, dok njegov profit predstavlja razlika između više prodajne i niže kupovne cene.

Ukoliko za primer sagledamo situaciju u kojoj je cena akcije 100 evra, odlučite da pozajmite 100 akcija i odmah ih prodate za ukupno 10.000 evra jer verujete da je situacija na tržištu nepovoljna za tu kompaniju ili da neki od fundamentalnih i tehničkih pokazatelja ukazuju na to da bi cena mogla da padne. Nakon nekoliko meseci cena pada na 70 evra, vi tada kupujete nazad 100 akcija za 7.000 evra i vraćate ih vlasniku.

Zarada koju ste ostvarili šortovanjem ove akcije iznosila bi 3.000 evra, umanjena za troškove pozajmljivanja akcija i druge naknade.

Problem nastaje ukoliko je vaša procena bila pogrešna i cena akcije krene da raste. Ukoliko akcija poraste na 150 evra, moraćete da kupite istih 100 akcija za 15.000 evra kako biste zatvorili poziciju, što znači da ćete izgubiti 5.000 evra.

Šta je 'short squeeze'

Ako je šortovanje način da investitori zarade na padu cena, "short squeeze" predstavlja situaciju u kojoj upravo oni postaju pokretač rasta akcije.

Do "short squeezea" dolazi kada veliki broj investitora ima otvorene kratke pozicije, a cena akcije umesto pada počne snažno da raste. Kako gubici šort investitora rastu, oni su primorani da zatvaraju pozicije kupovinom akcija na tržištu, a ta dodatna kupovina značajno podiže cenu, što dalje tera još više šort investitora da kupuju akcije kako bi ograničili gubitke.

Bloomberg

Tako nastaje svojevrsni začarani krug, a najpoznatiji primer dogodio se početkom 2021. godine sa kompanijom GameStop, kada je ogromna količina kratkih pozicija, uz masovnu kupovinu malih investitora, dovela do višestrukog rasta cene akcije u veoma kratkom roku.

Zašto je šortovanje matematički nepovoljnije od klasičnog investiranja

Na prvi pogled deluje da šortovanje predstavlja samo obrnutu verziju kupovine akcija. Međutim, matematika je značajno nepovoljnija za šort investitore.

Prvi problem jeste ograničen potencijal zarade, jer najviše što možete da zaradite jeste 100 odsto uloženog iznosa, a ta situacija bi nastupila samo kada bi cena akcije pala na nulu. Praktično rečeno, ako šortujete akciju po ceni od 100 evra, ne možete zaraditi više od tih 100 evra po akciji, jer cena ne može pasti ispod nule.

Sa druge strane, potencijalni gubici nemaju gornju granicu, s obzirom na to da akcija koja danas vredi 100 evra može porasti na 200, 500 ili čak 1.000 evra. Što cena više raste, gubitak šort investitora postaje veći i zbog toga se često kaže da je kod kupovine akcija maksimalni gubitak ograničen na 100 odsto uloženog kapitala, dok je potencijalni profit teorijski neograničen. Kod šortovanja je situacija obrnuta jer profit je ograničen na 100 odsto, dok je potencijalni gubitak teorijski neograničen.

Drugi problem predstavljaju troškovi. Za razliku od dugoročnog investitora, koji može jednostavno držati akciju godinama uz niske troškove, šort investitor plaća naknadu za pozajmljivanje akcija. U pojedinim slučajevima, naročito kod popularnih kratkih pozicija, taj trošak može postati veoma visok.

Kada je šortovanje korisno

Uprkos kontroverzama, šortovanje ima važnu ulogu na finansijskim tržištima.

Ono omogućava investitorima da izraze negativan stav prema kompanijama za koje smatraju da su precenjene, doprinosi efikasnijem formiranju cena i povećava likvidnost tržišta. Zbog toga većina razvijenih tržišta dozvoljava šortovanje, ali uz stroga pravila i nadzor regulatora.

Za prosečnog investitora najvažnije je da razume to da šortovanje može delovati privlačno kada tržišta padaju, ali iza potencijalno velikih dobitaka kriju se rizici koji su često znatno veći nego kod klasične kupovine akcija. Za razliku od tradicionalnog investiranja, gde je maksimalan gubitak ograničen na uloženi kapital, kod šortovanja gubici mogu višestruko premašiti početni ulog.

Bloomberg

Ukoliko se ipak odlučite za šortovanje, ključno je da unapred definiše jasnu strategiju upravljanja rizikom, uključujući nivo gubitka pri kojem ćete zatvoriti poziciju. Na taj način moguće je ograničiti potencijalne gubitke i sprečiti da jedna loša procena ugrozi veći deo portfelja.

Zbog svih navedenih rizika i složenosti same strategije, najveći deo dugoročnog investicionog kapitala i dalje je usmeren ka kupovini kvalitetnih kompanija i ostvarivanju prinosa kroz rast njihove vrednosti tokom vremena.