U Srbiji postoji izreka: ako smo i braća, nisu nam kese sestre - što bi trebalo da znači da finansijska pitanja ne bi valjalo mešati sa pitanjima rodbinskih odnosa. Donedavno je ovaj region bio jedna država, upravo pod parolom pomenutog bratstva, a sada izgleda da su nam berze ipak, makar po problemima koji ih muče, ostale sestre.
Sa srpskim tržištem kapitala po sličnostima se pogotovo izdvaja Crna Gora, gde su problemi sa buđenjem investicione kulture gotovo u dlaku isti kao oni u Srbiji.
Skromna likvidnost, nizak nivo poverenja ulagača, korporativni skandali iz prošlosti, pogrešno postavljene premise za oporavak berze, listiranja radi konsolidacije vlasništva, bankoncentričnost finansijskog sistema kamen su oko vrata, kako beogradskih, tako i podgoričkih institucija.
Opširnije
Preuranjeno je licitirati o kapitalu koji bi berza mogla da privuče
U nedelji za nama, promet na Beogradskoj berzi je skočio, i to zahvaljujući upravo obveznicama.
10.10.2023
Montenegro berza: Od ekonomskog buma do skromnih prometa
Crnogorska berza nije izuzetak u Adria regionu, gde se lokalna tržišta kapitala posle inicijalnog buma iz dvehiljaditih bore da privuku investitore.
05.10.2023
Berze u regionu u zimskom snu, medved i bik se sakrili
Dok se na svetskim berzama i dalje pomno prate odluke dve vodeće centralne banke - Fed i ECB, regionalne berze su uspavale i bika i medveda.
04.10.2023
"Već godinama nema pravog velikog IPO, nigde u regionu, među ulagačima vlada strah ili makar nepoverenje, na tržištu nema korporativnih obveznica", rekao je Dejan Erić, dekan Beogradske bankarske akademije, na konferenciji „Crnogorska tržišta kapitala“ koju je organizovala Komisija za tržište kapitala te zemlje.
Da crnogorsko tržište kapitala nije uspelo da se razvije do stepena u kom bi zaista igralo važnu ulogu u ekonomiji, rekao je i predsednik Crne Gore Jakov Milatović.
"Svedoci smo da se tržište kapitala suočavalo sa ozbiljnim problemima, uključujući nedostatak likvidnosti, probleme sa fondovima iz vaučerske privatizacije, ograničenu ponudu finansijskih proizvoda, kao i hronični nedostatak poverenja ulagača, što je uticalo da bude slabo privlačno i za domaće i za strane investitore", rekao je Milatović. On je dodao da su dodatni problemi i nedovoljno razvijeno korporativno upravljanje i neadekvatni finansijski izveštaji.
Teško da se neki od pomenutih problema može isključiti ako govorimo i o Beogradskoj berzi, o čemu je redakcija Bloomberg Adrije pisala u više navrata.
Sveža krv
S druge strane, na neka od čelnih mesta po pitanju tržišta kapitala u obe države došli su novi kadrovi. Ivan Leposavić je postao novi direktor Beogradske berze, a Željko Drinčić je na samom kraju 2022. imenovan za direktora Komisije za tržište kapitala Crne Gore.
Jedan od problema koji smo spomenuli jeste bankocentričnost finansijskih sistema obe zemlje, a ostaje činjenica da veliki deo novčanih sredstava građani polažu kao depozite u poslovnim bankama. Iako su kamatne stope u poslednjim mesecima rasle, a zajedno sa njima i pasivne kamatne stope koje nude banke, ti prinosi su i dalje ispod povrata koje bi stanovništvo moglo da dobije od obveznica, a kamoli deonica ili deoničkih indeksa.
Leposavić je u svom intervjuu za Bloomberg Adriju ranije rekao da se procenjuje da bi ta sredstva u Srbiji mogla iznositi i do 12 milijardi evra, dok Drinčić za našu redakciju kaže da bi Crna Gora mogla da privuče oko 1,8 milijardi.
Drinčića smo pitali i koji bi oblik saradnje bio najbolji za regionalne berze koje muče isti problemi, na šta on odgovara da, inače popularna, priča o regionalnoj berzi nije verovatna. „Pitanje je i da li bi bila praktična. Različite su valute, regulatorni okviri, i mislim da je najbolje da ostane na saradnji, specijalizaciji, i prevashodno, razmeni znanja i najboljih praksi“, rekao je Drinčić za redakciju Bloomberg Adrije.
Leposavić je ranije izjavio i da novo rukovodstvo Beogradske berze nema mogućnost da se posveti samo jednom aspektu razvijanja tržišta kapitala. Isto pitanje postavili smo i čelnom čoveku Crnogorske berze.
„Edukacija, ako bih morao da odaberem jedan cilj“, rekao je Nemanja Boljević, predsednik Odbora direktora Montenegroberze. „Ovo je najvažnija stvar za sve nas, naročito treba raditi na edukaciji stanovništva“, dodao je Boljević, koji smatra da bi uz veću tražnju moglo doći i do veće spremnosti kompanija da se listiraju.
Prioriteti i slični primeri
Ako govorimo o regionu, Hrvatska berza ima oko 10 puta veću tržišnu kapitalizaciju u odnosu na crnogorsku. O ovoj temi je govorila i predsednica uprave Zagrebačke berze Ivana Gažić, koja je rekla da je pri postavljanju bilo kog tržišta kapitala na zdrave temelje potrebno odabrati stvar koja će se prvo unapređivati, a tu odabir najčešće pada na ponudu ili tražnju.
„Važno je obratiti pažnju na osnove. Ja bih se više fokusirala na ponudu. Treba privući kompanije spremne na taj nivo transparentnosti, i za njih treba napraviti neke olakšice. Mi smo napravili čitav segment sa turističkim kompanijama“, rekla je Gažić.
Bloomberg
Pored kapitalizacije, Hrvatska se od Adria regiona izdvaja i po tome što je, uz Severnu Makedoniju, jedina izdala takozvane „narodne obveznice“, odnosno dužničke zapise namenjene prvenstveno stanovništvu.
„Narodne obveznice su bile dobar potez, i naše vlade i vlade Severne Makedonije, naročito na dugi rok. Ovo je pogotovo bitno jer ljudi ponovo čuju za tržišta kapitala, i da im se polako vrate prvi put od ranih 2000-ih“, rekao je Josip Glavaš, direktor odbora kompanije Erste Asset Management Hrvatska, dodavši da bi još ovakvih inicijativa, uz nova listiranja, dale novu snagu berzama u regionu.
Čak i da ova odluka na kratak rok nije dobra za banke, jer bi ljudi, povlačeći svoja sredstva iz banaka, smanjili likvidnost bankarskog sektora, ona je i dalje blagotvorna za ceo finansijski sektor jer bi se građani vratili na tržišta kapitala, a u tom procesu učestvuju i banke, dodao je.
Kozmetika nedovoljna
Pored fundamentalnih stvari, može se raditi na unapređenju pojedinih aspekata berzanskog poslovanja, ali one bi trebalo da dođu kasnije, a ne u samom početku, naveo je generalni direktor kompanije Butterfly Finance Nedeljko Šuškavčević.
Na regionalnim berzama se trenutno nalazi mali broj takozvanih ETF fondova, ali i da ih je više, to ne bi promenilo problem plitkog tržišta.
„Jednostavno nema dovoljno hartija od vrednosti koje bi mogle da postanu deo korpe ETF-a, a svakako se nadam da će se ovo u budućnosti promeniti. Svakako nam trebaju novi izlasci na berzu“, dodao je Šuškavčević.
Beogradska berza je, nažalost, poznata i po niskom udelu dostupnih akcija (u takozvanom „free floatu“), pa se teško može ostvariti kapitalna dobit, odnosno teško se može zaraditi na rastu cene akcije kompanije.
Jedan od glavnih faktora privlačenja iz ovog razloga je dividendna politika, pa se ulagači opredeljuju uglavnom za neke od kompanija koje relativno veliki deo profita isplaćuju akcionarima, a postoje i primeri kompanija koje celokupnu neto dobit dele deoničarima.
Kako navodi Maja Hinić, generalna direktorka Quantum Investment Funda, ni oslanjanje isključivo na dividendu nije poželjno tržišno ponašanje.
„Profitabilnost bi svakako trebalo da bude na prvom mestu, a i u Crnoj Gori i u regionu imamo primere kompanija koje imaju dobre dividendne prinose, ali i onih koje su uspele da kroz rast prihoda i do 30 odsto uvećaju vrednost svojih deonica“, dodala je Hinić.
Tibor Turner, zamenik generalnog direktora OTP Fund Managementa, navodi da bi prvo vreme iziskivalo i takozvana veštačka rešenja, odnosno mere nadležnih institucija koje bi uz određene poteze privolele ili prinudile igrače da uđu na tržište kapitala i poguraju ga.
„Možda ’veštačko okruženje’ nije najsrećnija formulacija, ali ovde mislim na penzione fondove, ili druge institucionalne učesnike koje bi vlada obavezala da određeni deo sredstava ulože u domaće tržište kapitala, uvek je na državi da napravi prvi korak", zaključio je Turner.
.webp){kind=icon}
