Srpske kompanije među berzanskim zvezdama Adria regiona

Na kraju prva četiri meseca 2024. godine, skoro svi važniji berzanski indeksi u Adria regionu (Severna Makedonija, Srbija, Hrvatska i Slovenija) zabeležili su rast. Izuzetak u regionu je Bosna i Hercegovina, gde je zabeležen pad ključnih indeksa u Sarajevu i Banjaluci. U uslovima pozitivnih kretanja na većini berzi u regionu, Bloomber Adria je analizirala koje kompanije se ističu kao regionalne zvezde u tekućem periodu godine.

Predmet naše analize bile su kompanije koje čine glavne berzanske indekse, odnosno "blue chips". Glavni parametri u rangiranju bili su rast vrednosti akcija od početka godine, kao i odnos između cene po akciji i zarade.

Messer rekorder

Ubedljivi lider u rastu vrednosti akcija od početka godine do kraja aprila je srpska kompanija Messer Tehhnogas. Akcije ove kompanije u periodu januar - april 2024. godine porasle su za 57,81 odsto. Na drugom mestu našla se hrvatska kompanija Končar elektroindustrija, čije su akcije u ovom periodu porasle za 42,25 odsto. Treće mesto na listi zauzela je NLB banka iz Makedonije, koja je zabeležila rast akcija od 40,39 odsto.

Od deset rangiranih kompanija sa najvećim rastom, najveći broj je iz Severne Makedonije. Na listi su se NLB banci pridružile i makedonske kompanije UNI banka (rast od 26,98 odsto), Komercijalna banka (+26,72 odsto) i Makedoniaturist (+21,69 odsto). Inače, značajno je da na ovoj regionalnoj listi dominiraju kompanije iz energetskog i bankarskog sektora.

Drugačija slika za odnos cena/zarada

Jedan od glavnih parametara koji investitori koriste prilikom donošenja investicionih odluka je odnos cene i zarade. To je kalkulacija u kojoj se tržišna cena akcija deli sa zaradom po akciji kompanije. Relativno visok odnos cena/zarada ukazuje na to da investitori veruju da će zarada firme verovatno rasti. A na listi kompanija rangiranih po vrednosti ovog pokazatelja ponovo prednjači kompanija iz Srbije.

Naime, Aerodrom "Nikola Tesla" a.d. Beograd beleži odnos cene i zarade od 280,85, što je više nego duplo u odnosu na drugoplasiranu kompaniju na listi – slovenački Equinox nepremičnine (odnos cena/zarada 111,07). Treće mesto na ovoj listi pripada bosanskohercegovačkom preduzeću Hidroelektrane na Drini (70,72).

Likvidnost i dalje veliki problem

Likvidnost tržišta je jedan od razloga za slabiju ulogu tržišta akcija u regionu. Regionalna tržišta su manje likvidna u poređenju sa mnogim drugim tržištima u širem istočnoevropskom regionu, a da ne pominjemo najveća tržišta na globalnom nivou, istakao je nedavno analitički tim Bloomberg Adrije u analizi.

"Zaista, gledajući tržišne podatke u poslednjih deset godina, prosečan dnevni promet akcija uključenih u referentne vrednosti kapitala na odgovarajućim tržištima je u rasponu od 0,01-0-06 procenata tržišne kapitalizacije besplatnih akcija dostupnih za trgovanje", istakli su tada analitičari.

Prema njihovim rečima, jedan element koji ograničava obim trgovanja akcijama na regionalnim tržištima je ponuda hartija od vrednosti.

"Procenat dostupnih akcija u tržišnoj kapitalizaciji u poslednjih deset godina bio je od 60 odsto za referentne akcije u Sloveniji do 20 odsto u drugim zemljama u regionu", kažu analitičari.

Naglašavaju da je to mnogo manje nego u slučaju Nemačke, gde je u slobodnom prometu 85 odsto akcija nemačkog DAX-a, ili mađarskog i poljskog tržišta gde se trguje sa 70 odsto akcija.

"Mala ponuda akcija je loš signal za investitore jer bi i uz jači angažman bili u slaboj poziciji sa koje ne bi mogli da kontrolišu odluke u kompanijama", kažu analitičari.

Analitičari BBA vide dobar potencijal za povećanje tokova tržišta kapitala na regionalna tržišta u narednim godinama, što odražava sledeće elemente: članstvo u evrozoni i proces pristupanja EU, smanjenje fundamentalne i tržišne ranjivosti, implementaciju ESG-ja i preraspodelu bogatstva.

"Ne pozivamo se na prodaju nekretnina i raciju na depozite u bankama, ali i dalje smatramo da će strukturiranom strategijom komunikacije na srednji ili duži rok (podržanom fiskalnom politikom, npr. povećanjem oporezivanja nekretnina) povećati prisustvo lokalne privrede na tržištu kapitala predstavljalo bi materijalni iskorak u unapređenju ekonomskog potencijala regiona", kažu analitičari.

Smatraju da s obzirom na to da se odnos kredita i depozita, koji se u većem delu jadranskog regiona kreće između 75 i 90 odsto (izuzetak je Srbija sa odnosom od blizu 100 odsto), određena preraspodela sredstava na tržišta kapitala ne bi nanela štetu stabilnosti finansijskog sistema.

Analitičari ocenjuju da postoji prostor za preraspodelu depozita na tržište kapitala uz održavanje regulatornih stopa likvidnosti na nivoima koji su dovoljno visoki da ne naškode stabilnosti finansijskog sistema, i to od 7,5 milijardi evra u Hrvatskoj, pet milijardi evra u Sloveniji, 1,3 milijarde evra u BiH i 1,2 milijarde evra u Severnoj Makedoniji.