Beogradsku berzu Trumpove carine ne dotiču

Carine koje je najavio američki predsednik Donald Trump uzdrmale su gotovo sve svetske berze. Oštri nameti SAD izazvali su povlačenje investitora širom sveta i doveli do pada ključnih indeksa. Ipak, nisu uticali na Beogradsku berzu, ali ne zato što je izuzetno otporna, već zbog toga što je isuviše plitka, ocenjuju analitičari.

Tako je prva nedelja aprila, u kojoj je Trump obelodanio iznose carinskih stopa i gde je Srbiji određen namet od 37 odsto, donela blagi pad domaćeg tržišta akcija. Belex15 oslabio je za 0,8 odsto i iznosio je 1.150,8 poena.

Finansijski stručnjak i broker Branislav Jorgić kaže za Bloomberg Adriju da takav pad Belexa15 za srpsko tržište ništa ne znači.

"Na Beogradskoj berzi gotovo da nema likvidnosti i ovaj iznos je zanemarljiv. Ne treba posmatrati berzu kao merača uspešnosti poslovanja srpske privrede zato što ona nije reper, odnosno nije reprezentativni uzorak", navodi Jorgić.

 

 

On ističe da u Srbiji nema kompanija koje bi bile "elastične" na ovakve svetske događaje, odnosno na poremećaje na svetskim berzama i pad cena akcija. "Od značajnijih firmi koje su beležile veće promete na berzi imali smo NIS, ali je njihovo trgovanje suspendovano. Interesantna je još jedna akcija - Aerodroma 'Nikola Tesla', ali je obim trgovanja relativno mali. Tu nema nekih posebnih reakcija."

Dunav i Impol gubitnici

Prema izveštaju Momentum Securitiesa, brokersko-dilerskog društva, prva nedelja u aprilu donela je pad srpskog tržišta akcija nakon uzlaznog trenda koji je trajao od početka februara. "Indeks najlikvidnijih akcija, Belex15, oslabio je 0,8 odsto na 1.150,8 poena, dok je ukupan promet u trgovanju iznosio 545,4 miliona dinara ili 4,7 miliona evra."

Bloomberg

 

Kako su istakli, na Beogradskoj berzi je prošle nedelje najprometnija bila akcija Dunav osiguranja, koja je zabeležila oštru korekciju od 8,4 odsto na 1.490 dinara uz promet od 9,9 miliona dinara. "Kompanija je u ponedeljak objavila godišnje rezultate poslovanja i plan raspodele dobiti, što je zaustavilo rastući trend ove akcije koji je s manjim prekidima trajao od početka godine. Dunav je u 2024. zabeležio neto profit od 3,05 milijardi dinara, što je povećanje od 57,7 odsto, dok je uprava kompanije predložila dividendu od 121,45 dinara po akciji, odnosno prinos od 8,2 odsto."

Messer Group Media Kit

 

Takođe, navodi Momentum, akcije Messer Tehnogasa su ojačale 1,5 odsto na 33.998 dinara uz promet od 4,6 miliona dinara. Akcija Aerodroma Nikola Tesla je u petak izjednačila istorijski maksimum od 2.100 dinara uz promet na nedeljnom nivou od 4,5 miliona dinara. "Ova hartija je sedmicu završila u plusu od 3,6 odsto na 2.071 dinar uz tržišnu kapitalizaciju od 72,5 milijardi dinara ili oko 619 miliona evra."

Osim Dunava, na listi gubitnika našao se Impol Seval, koji je oslabio 1,9 odsto na 7.600 dinara, dok se Jedinstvo iz Sevojna spustilo 0,6 odsto na 7.800 dinara.

Najveći skok zabeležio je Energoprojekt holding, koji je porastao 3,7 odsto na 421 dinar.

 

 

Domaća berza nije reper stanja u privredi

Prema rečima Jorgića, tržište kapitala Srbije suviše je malo da bi odreagovalo na svetska dešavanja, za razliku od, na primer, Nemačke.

"U Nemačkoj imate sve vodeće kompanije na berzi, pa kada na njoj dođe do pada, to onda nešto govori o stanju privrede u toj zemlji. Kod nas, zbog nedovoljne likvidnosti tržišta i odsustva većine kompanija sa berze, to praktično ne znači ništa. I da je berza porasla i da je pala, to ne predstavlja nikakav reper za stanje srpske privrede", kaže Jorgić.

On objašnjava da se trenutna situacija oko carina SAD na srpsku privredu održava preko trgovinske razmene sa Amerikom. "Međutim, trgovinska razmena Srbije i SAD nije toliko velika da bi ovakvi poremećaji bitnije uticali na privredu kao celinu. Do promene može doći kod dva sektora koja najviše izvoze u Ameriku. To su proizvođači auto-guma i namenska industrija, pre svega proizvodnja municije."

 

Ipak, Jorgić ističe da s obzirom na ukupnu trgovinsku razmenu sa Amerikom, koja je mala, to neće u celini i direktno poremetiti našu privredu. "Indirektno verovatno hoće ako dođe do daljeg zaoštravanja trgovinskih odnosa na relaciji Evropa i Amerika i odnosa Evrope i Kine jer to može izazvati svetsku recesiju koja će i nas zakačiti."

Najveći problem srpske privrede, smatra Jorgić, jeste situacija sa Naftnom industrijom Srbije (NIS), kojoj je Amerika već drugi put odložila primenu najavljenih sankcija. "Nama je najveća glavobolja trenutni status NIS-a. Ne znamo šta da očekujemo jer to pre svega zavisi od odnosa Rusije i Amerike. To se rešava na tom nivou i mi na to nemamo nikakav uticaj", zaključuje Jorgić.