Četiri dana - četiri kompanije manje na berzi

Od početka nedelje prošlo je četiri dana, a u toku njih smo saznali da bi Beogradska berza mogla da ostane bez isto toliko kompanija.

Nažalost, ova pojava nije preveliko iznenađenje, jer je tržište kapitala od početka godine napustilo 19 kompanija, a novi listing čeka se još od početka 2021. godine.

"Nezahvalno je licitirati, ali ono što je uočljivo je da, nažalost, negativan trend isključivanja s berze postoji", rekao je profesor Univerziteta Singidunum Nikola Stakić. 

"Među kompanijama koje su napustile berzu nalaze se i one čije su akcije duži vremenski period bile među atraktivnijim i likvidnijim, kao što je Alfa Plam Vranje. To je samo još jedan dokaz opšteg stanja akcionarstva u našoj zemlji, u kojem kompanije ne vide koristi od listiranja, štaviše, gledaju na to kao troškovno opterećenje jer moraju da plaćaju jednokratne i godišnje naknade", rekao je stručnjak za redakciju Bloomberg Adrije.

Šta se desilo?

Beogradska berza je u ponedeljak objavila da se sa otvorenog tržišta isključuju akcije kompanije Savatransport iz Beograda, i to na osnovu kumulativnog ispunjenja tri uslova:

• Da društvo ima manje od 10.000 akcionara

• Da je promet u prethodna tri meseca bio manji od 0,5 odsto ukupno izdatog broja akcija

• Da je barem u jednom od ova tri meseca promet iznosio manje od 0,05 odsto izdatog broja akcija

Kriterijumi su bili više nego ispunjeni, jer je trgovanje ovom hartijom poslednji put zabeleženo pre više od šest godina, kada je cena sa 500 porasla na 520 dinara po akciji. Od maja 2017. godine, ona se nije menjala.

Druga kompanija koja je na izlaznim vratima je poljoprivredno preduzeće Sloga iz Kaća, koja se do ponude o preuzimanju akcija nalazila u većinskom vlasništvu (86,95 odsto) kompanije Tularis Trade. Cena pri preuzimanju je dostigla rekordnih 840 dinara po akciji.

Još dve kompanije su dobile ponude za preuzimanje preostalih akcija, ali su ponuđači ostali tik ispod praga potrebnog za sprovođenje prinudnog otkupa akcija.

Kompanije čije su deonice zasad još uvek deo ponude Beogradske berze su Transport-Voždovac i Ming Kovačnica iz Niša. Nakon delimično uspešnih ponuda za otkup preostalih akcija, konsolidacija vlasništva ovih firmi ostala je na 87,8 i 86,65 odsto.

Bitan trend, a ne pojedinačni slučajevi

Kompanije o kojima smo govorili ne spadaju u one sa likvidnijim akcijama, pa njihovo eventualno isključivanje ne možemo uporediti sa pomenutim Alfa Plamom.

Mnoge od pomenutih konsolidacija vlasništva koje se objavljuju nebitne su sa aspekta ukupnih prometa i buduće perspektive berze, rekao je za našu redakciju Nenad Gujaničić, glavni broker Momentum securitiesa.

"I da se dese, i da se ne dese, ništa se važno neće promeniti. Ako govorimo o indeksu Belex15, koji se sastoji od devet članica, zasad nema naznaka da je u nekoj od kompanija pokrenut proces konsolidacije vlasništva, niti da je u daljem planu. To, naravno, ne mora da bude zacementirana situacija, ali zasad nijedna od ovih kompanija nije blizu napuštanja berze", rekao je broker.

Novi dolasci potrebni, ali ne i verovatni

Iako je rano da se govori o rezultatima za celu godinu, promet zabeležen u prvoj polovini 2023. ne obećava, i ovim tempom bi mogao da bude dvostruko manji od prethodne godine.

Jedan od uslova za popravljanje situacije bi svakako moglo da bude listiranje novih kvalitetnih kompanija koje bi bile primamljive investitorima. Nažalost, i ovo nije nešto čemu možemo da se nadamo u dogledno vreme.

"Kada je reč o nekakvim dolascima, ni tu nema nekih velikih očekivanja premda su zvaničnici berze i države najavljivali velike promene sa novom strategijom razvoja tržišta kapitala. Ono što je trenutno bitno u pogledu berze jeste činjenica da država preuzima kontrolu vlasništva i da bi nakon toga mogla da usledi nekakva promena koja se tiče i novih listiranja", rekao je Gujaničić.

 

 

Na važnost novih listiranja ukazao je i Stakić. "Bilo bi veoma korisno ukoliko bi država prepoznala značaj berzanskog listiranja nekih od preostalih velikih kompanija u državnom vlasništvu, putem delimične javne ponude. Tu u perspektivi mislim, pre svega, na EPS, ali postoje i druge kompanije koje bi potencijalno bile atraktivne za ulagače, kao sto je Pošta Srbije", dodao je.

Gujaničić smatra da bi za suštinske promene na ovom tržištu moralo da se uloži više napora, "a zasad nije bilo naznaka da među kreatorima ekonomskog ambijenta ima takvih afiniteta".

Stakić nije optimističan ni po pitanju privatnog sektora, a pojedine kompanije koje bi se i pojavile ne bi značile sistemsku promenu.

"Kada je reč o privatnom sektoru, tu ne vidim bilo kakve naznake koje bi dovele do domaćeg IPO, a i ukoliko dođe do toga, to bi bili sporadični slučajevi koji ne bi imali suštinski značaj za pokretanje berzanske trgovine, već bi više imali marketinški efekat. Za značajnije pokretanje berzanske trgovine, neophodni su nam veliki i uspešni privredni subjekti", zaključio je Stakić.

 

 

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar