.webp){kind=icon}
Još jedna priča o izlasku sa Beogradske berze došla je na korak od epiloga. Kako je saopšteno na sajtu berze, skupština akcionara usvojila je odluku o prinudnom otkupu akcija, nakon čega je vlasništvo konsolidovano i u rukama je kompanije Amasis.
Prema tekstu ponude o preuzimanju akcija, pri otkupu preostalog udela od 4,91 odsto kapitala cena po jednoj akciji je iznosila 20.892 dinara, dok je poslednja cena na berzi 23.604 dinara po akciji.
Promet akcija Alfa-Plama je u prethodnoj nedelji iznosio 8,7 miliona dinara, pa je akcija po ovom parametru bila treća iza akcija Žitopeka iz Niša i Naftne industrije Srbije. Treće po prometu su akcije proizvođača grejnih tela i štednjaka bile i ako se posmatra cela 2022. godina, tokom koje su akcije Alfa-Plama izgubile 22,7 odsto vrednosti.
"Slučaj prinudnog otkupa u Alfa-Plamu je značajan jer je ovo deonica kojom se aktivno trgovalo na berzi dvadesetak godina", rekao je za Bloomberg Adriju Nenad Gujaničić iz brokersko-dilerskog društva Momentum securities. On je dodao da je Beogradsku berzu ove godine napustilo oko 30 kompanija, a da sličan broj možemo da očekujemo i ove godine.
Kompanija ostvarila profit uprkos manjoj proizvodnji
Prema poslednjim objavljenim podacima iz polugodišnjeg izveštaja, kompanija je od januara do juna uvećala svoju neto dobit za 11 odsto pa je ona dostigla oko 768 miliona dinara.
Prihodi od prodaje na domaćem tržištu su se smanjili, ali je zato porastao obim prodaje roba i usluga na inostranom tržištu. Zbog problema u lancima snabdevanja, obimi realizacije i proizvodnje su bili niži od očekivanih.
Otkup nije tekao uobičajeno
Kako je Bloomberg Adrija ranije pisala, otkup akcija Alfa-Plama nije bio standardni slučaj otkupa preostalih akcija. Prema važećem zakonodavstvu, akcionar koji stekne 90 odsto ili više akcija u kompaniji ima pravo da skupštini akcionara predloži donošenje odluke o prinudnom otkupu akcija, koja se nakon toga usvaja prostom većinom glasova.
Međutim, otkup postaje sve teže izvodljiv što je manji broj preostalih akcionara, kako su za naš medij objasnili iz Momentuma.
"Činjenica da je ovde ponuđač putem ponude stigao do 95 odsto vlasništva u velikoj meri može podupreti tvrdnje manjinskih akcionara o velikom broju povezanih lica u vlasničkoj strukturi koji su sada naprasno 'odlučili' da prodaju akcije", početkom januara je za Bloomberg Adriju naveo Gujaničić.
Iz brokerske kuće su u odvojenom saopštenju tada dodali da postoje i druge okolnosti koje mogu da izazovu sumnju. "Manjinski akcionari Alfe godinama su ukazivali da većinski vlasnik obara cenu akcija trgujući sa povezanim licima. Takođe, kompanija je u nekoliko navrata otkupljivala pa poništavala sopstvene akcije, većinski vlasnik je ukinuo dividendu, što je sveukupno ubrzalo postupak konsolidacije vlasništva", navodi se u saopštenju Momentuma.
