Američke carine Srbiji - politička igra brojeva

Izvoz proizvoda iz Srbije u Sjedinjene Američke Države (SAD) ubuduće će biti carinjen sa 37 odsto, što je najnovija mera tamošnje administracija jer je, prema njihovoj računici, zemlja opteretila američke proizvode carinskim dažbinama od čak 74 odsto. Dok se odluka opravdava ekonomskim parametrima, pojedini stručnjaci ukazuju na to da je ona ipak prvenstveno politički motivisana.

"Trenutne poteze ja vidim i kao ekonomsku i kao političku meru. Trump jednostavno deli zemlje po njihovom odnosu prema SAD, tako i uvodi carine. Na primer, Crnogorcima i Albancima je uveo 10 odsto carina, a nama 37 odsto. Očigledno je to politički motivisana odluka i poruka je vrlo jasna - uvedite sankcije Rusiji i sve će biti u redu", kaže za Bloomberg Adriju profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić.

Prema listi koju je objavio predsednik Donald Trump, među zemljama Adria regiona najviši nameti predviđeni su upravo za Srbiju. Sledi 35 odsto, koliko sleduje Bosni i Hercegovini, 33 odsto za Severnu Makedoniju, dok Hrvatska i Slovenija kao članice Evropske unije (EU) dobijaju po 20 odsto.

Nameti dolaze kao deo širih, recipročnih carina, koje je Amerika uvela svetu, a iz kojih su izuzeti određeni metali i automobilski proizvodi na koje su ranije već uvedene dodatne carine. Takođe, reciprocitet se neće primenjivati ni na bakar, plemenite metale i pojedine minerale koji su nedostupni u SAD, kao ni na farmaceutske proizvode, poluprovodnike, proizvode od drveta i energiju.

Mada je objavljena formula po kojoj su izvedena nova carinska opterećenja, stručnjaci ukazuju na to da obračunavanje deluje pomalo paušalno i ishitreno, to jest da nije najjasnija logika koja iza njega stoji.

Američka i srpska statistika se ne poklapaju

Na primeru Srbije, računica američke administracije izgleda tako što je, prema podacima tamošnjeg Biroa za statistiku, američki trgovinski deficit u robnoj razmeni sa Srbijom u 2024. iznosio 604,5 miliona dolara, dok je srpski izvoz u SAD bio rekordan i iznosio je u 2024. godini 814,4 miliona dolara. Kada se taj deficit podeli sa srpskim izvozom u SAD, dobija se 74,22 odsto, što je iznos koji Trumpova administracija smatra da Srbija nameće kao carinu na američku robu. Taj iznos je potom podeljen sa dva, čime se dobila, kako u Vašingtonu tvrde, "diskontna" stopa carina za robu koju SAD uvoze iz Srbije.

Međutim, ako se pogleda srpska zvanična statistika, SAD su u trgovinskom suficitu u razmeni robe sa Srbijom.

 

"Prema podacima američkog Biroa za statistiku, SAD je u značajnom deficitu sa Srbijom, što je navelo Trumpovu administraciju da uvede stopu carina od 37 odsto. Očigledno postoje određene metodološke razlike u obuhvatu, čiji izvor nije na prvu jasan, budući da prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS), Srbija je zapravo u trgovinskom deficitu sa SAD", napominje analitičarka Bloomberg Adrije Marina Petrov Savić.

Na pitanje zašto američki i srpski izveštaji toliko odstupaju, profesor Ekonomskog fakulteta odgovara: "To je statistika, zavisi kako se to tretira i obuhvata. Mislim da ne treba obraćati mnogo pažnje na to, ja ne verujem da Trump to uopšte gleda, njemu to nije važno".

Prema rečima Petrov Savić, ako bismo pratili domaću statistiku, Srbija ima suficit sa SAD u oblasti razmene usluga. Prema dosadašnjim informacijama, nije jasno da li će se dažbina od 37 odsto u slučaju Srbije odnositi i na sektor usluga ili samo na pomenutu robu.

"Tokove usluga je teško uhvatiti, ako znamo da imamo situaciju gde ljudi praktično rade za američke kompanije, a obavljaju posao u Srbiji. Mislim da se ove carine odnose samo na robe, to jest na ono što fizički dođe na američku granicu, to je lako uhvatljivo", rekao je profesor Savić.

Depositphotos

Ipak, ukoliko se formula primeni na ukupnu razmenu (znači i na robe i na usluge), dolazi se do broja od 27 odsto, što je opet ispod onog koji je najavljen, istakla je analitičarka Bloomberg Adrije.

"Jedan od kvalitativnih faktora koji bi se mogli uzeti u obzir jeste devizni kurs, budući da su intervencije Narodne banke Srbije (NBS) poslednjih godina konstantno išle u smeru suzbijanja aprecijacijskih pritisaka na dinar (aprecijacija nikako ne bi pogodovala izvoznicima). Dodatno, prema ITA (engl. US International Trade Administration), trgovinske barijere u odnosu sa Srbijom su izražene kako se na određene američke proizvode primenjuju veće carine u odnosu na EU, kao i da nedostaje transparentnost i primena principa 'nabavke najbolje vrednosti' kod javnih nabavki, a odluke se često menjaju bez analiza uticaja i dijaloga sa privatnim sektorom", rekla je Petrov Savić.

Opet, dodala je, treba imati u vidu da je direktan efekat u celoj priči sa carinama manje bitan, jer je izvoz dobara iz Srbije u SAD oko dva odsto. "Mnogo značajniji efekti se očekuju indirektnim kanalima, kako se trgovinski tokovi budu menjali, pogotovo kroz uticaj na EU koja je najveći spoljnotrgovinski partner Srbije, a u trgovinskom suficitu je sa SAD."

Podsetimo, kako je Bloomberg Adria već pisala, Srbija svoj izvoz u SAD, ukupno gledano, uglavnom zasniva na IT uslugama. Naime, lane je tamo izvezeno preko 1,8 milijardi evra usluga, uglavnom informacione tehnologije. Uvoz usluga, s druge strane, bio je višestruko manji i iznosio je nešto manje od 420 miliona evra, prema podacima NBS.

Kada je reč o razmeni roba, zemlja je, prema domaćim podacima, prošle godine u Ameriku izvezla robu vrednu 620 miliona evra (dok je uvezla robu vrednu nešto manje od 690 miliona), što je porast od 20 odsto u odnosu na 2023. Najznačajniji izvozni proizvodi su automobilske gume i oprema za namensku industriju, dok iz SAD uvozimo lekove i oružje.

"Nismo izuzetak po pitanju toga što su nam uvedene carine iako imamo deficit u robnoj razmeni sa SAD. Australija i Velika Britanija takođe ostvaruju deficit na tom polju, a opet su im uvedene carine, doduše od 10 odsto. Holandija, recimo, ima jako visok deficit u robnoj razmeni sa SAD, ali su joj stavili - kao i celoj EU - namet od 20 odsto", rekao je za Bloomberg Adriju Bojan Stanić, zamenik direktora sektora za Strateške analize u Privrednoj komori Srbije (PKS).

Kako kaže nije jasno kako se došlo do iznosa od 37 odsto carine za robu iz Srbije, dok je istovremeno prosečna carina za robu iz SAD koja se uvozi u Srbiju, u proseku između pet i 15 odsto.

"Šta je sa našim auto-delovima i gumama, za koje su SAD najavile carinu od 25 odsto?", pita Stanić.

Kinezi najveći izvoznici iz Srbije u SAD 

Na listi najvećih izvoznika iz Srbije u SAD prvi je japanski Toyo Tire, a evidentno je prisustvo i više kineskih kompanija - Linglong, Johnson Electric i Minth. Sve navedene kompanije posluju u okviru automobilske industrije.

Treba imati u vidu da je za Srbiju centralno tržište na koje plasira svoje proizvode Evropska unija (EU), a da je usled složene ekonomske i političke situacije privredna aktivnost u najvažnijim članicama EU usporena i bez novih trgovinskih ograničenja, pa je nesumnjivo da bi uvođenje novih carina od strane SAD dodatno gurnulo evropski ekonomski blok u usporavanje, a možda i u kontrakciju.

Podaci PKS potvrđuju da je vrednost izvoza domaće robe u SAD znatno manja nego što je slučaj sa izvozom u zemlje članice EU. Njihova ranija ocena (pre objave sveopštih carina) bila je da će trgovinske mere pogoditi srpsku privredu, ali ne suštinski, budući da američko tržište nije ključno za srpski izvoz. "Mi izvozimo relativno skromne količine kao zemlja, ali potencijalne carine jesu značajne za par fabrika", kazao je Stanić krajem prošlog meseca.

Kako je naš portal već pisao, to se dosta dobro može videti na primeru carina od 25 odsto koje je američki predsednik Donald Trump nedavno uveo na čelik i aluminijum. Srbija u Ameriku ne izvozi čelik, a u svetskoj proizvodnji čelika učestvuje sa manje od jedan odsto, što je na nivou statističke greške, ali smederevsku železaru carine i te kako mogu da zabole. Uostalom, ona se još nije oporavila od prethodnih Trumpovih carina zbog kojih je imala gubitak od oko 300 miliona evra i znatno je smanjila proizvodnju.

Šta će biti sa domaćom automobilskom industrijom, a šta sa oružjem

Srpska auto-industrija prošle godine je izvezla u SAD delove u vrednosti od 150 miliona evra, prvenstveno gume za automobile, ali i komponente.

Celokupan domaći sektor dobavljača praktično je vezan za tržište Nemačke, pri čemu su carine evropskoj automobilskoj industriji došle kao dodatni teg, budući da je ista prilično opterećena sopstvenim problemima. Interni problemi leže u zastarelim procesima i metodama rada, a eksterni problemi dolaze u vidu pada interesa potrošača i slabe potražnje, što za posledicu ima pad tražnje za komponentama iz Srbije. Izvoz auto-delova u januaru ove godine opao je za 15 odsto u odnosu na isti mesec prošle godine, a jedna po jedna fabrika najavljuje reorganizaciju poslovanja ili čak gašenje proizvodnje.

Ivan Nikolić, direktor za razvojne projekte Ekonomskog instituta, skrenuo je pažnju na to da carine neće pogoditi 'fiat grande pandu' i električni 'citroen C3', koji se proizvode u Kragujevcu, jer ti modeli nisu namenjeni američkom tržištu.

Bloomberg Adria

S druge strane, uticaj carina mogao bi se osetiti na polju opreme za namensku industriju iz fabrika u državnom vlasništvu. Ukupan srpski izvoz oružja i municije bio je 96,6 miliona evra prošle godine, a izvoz u Ameriku 34,5 miliona evra.

Može li nešto promeniti susret sa Trumpom

"Kompanije će jednostavno morati da pokušaju da se preorijentišu na neka druga tržišta ako vide da im nije isplativo da izvoze sa tih 37 odsto", kazao je Stanić u četvrtak.

Na primer, Linglong, koji izvozi gume iz Srbije u SAD, već se u velikoj meri preorijentisao na severnu Afriku.

Stanić je podsetio da su na listi 188 zemalja u koje Srbija izvozila svoju robu prošle godine, SAD bile na devetnaestom mestu po veličini plasmana, kao i da je u ovom trenutku najugroženija namenska industrija.

Ipak, predstavnik PKS je zadržao blagi optimizam po pitanju uvođenja dodatnim nameta. "Verujem da postoji prostor za pregovore sa SAD kad smo mi u pitanju, kao što je bio slučaj sa Naftnom industrijom Srbije (NIS)", zaključio je on.

Bloomberg

Carine bi mogle biti jedna od centralnih tema potencijalnog sastanka srpskog i američkog državnog vrha. Naime, pre nekoliko dana predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da se nada da će u narednih dva meseca imati susret sa Trumpom.

"Očekujem da imam taj susret. On je suviše zauzet, uvek je moguće da se nešto promeni, nije još uvek zakucan termin, ali vi znate da sam ja veoma oprezan kada o tome govorim. To bi bila ogromna čast za našu Srbiju i verujem da je to izvodljivo", rekao je Vučić za TV Pink.

Profesor Savić pak nije optimističan po pitanju toga da bi sastanak dvojice lidera mogao nešto promeniti u pogledu carina. "Ne verujem da mi pojedinačno išta možemo, ovo sa NIS-om to je ipak došlo u kontekstu susreta Trumpa i Vladimira Putina. Uopšteno gledano, ništa nije nemoguće, kako je Trump uveo carine, tako se može očekivati i da ih suspenduje ili smanji, u zavisnosti od toga kako se bude svetska situacija razvijala - da li će biti daljeg zatezanja odnosa ili će doći do dobrog dogovora SAD sa Rusima, popuštanja trke u naoružanju i drugog", zaključio je sagovornik.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar