Trumpove carine tope izvoz srpske auto-industrije

Srpska auto-industrija prošle godine je izvezla u SAD delove u vrednosti od 150 miliona evra, prvenstveno gume za automobile ali i komponente, a među najvećim izvoznicima iz Srbije u SAD upravo su japanski Toyo Tires i kineski Linglong, Johnson Electric i Minth .To, međutim, ne znači da carine na automobile iz EU, koje stupaju na snagu u sredu, neće dotaći srpsku auto-industriju, jer se posledice krize već osećaju, budući da je celokupan srpski sektor dobavljača vezan za tržište Nemačke.

Carine su samo dodatni teg za evropsku auto-industriju, koja je već prilično opterećena sopstvenim problemima. Interni problemi leže u zastarelim procesima i metodama rada, a eksterni problemi dolaze u vidu pada interesa potrošača i slabe potražnje, što za posledicu ima pad tražnje za komponentama iz Srbije. Izvoz auto-delova u januaru ove godine opao je za 15 odsto u odnosu na isti mesec prošle godine, a jedna po jedna fabrika najavljuje reorganizaciju poslovanja ili čak gašenje proizvodnje.

 

 

Aleksandar Petrović, generalni direktor kompanije Leoni, koja u Srbiji proizvodi kablovske sisteme za evropske proizvođače automobila, kaže, s obzirom na to da još nema relevantnih procena koliko će se carine odraziti na prodaju evropskih automobila na tržištu SAD, da je nemoguće proceniti da li će to i koliko uticati na poslovanje kompanije Leoni, koja u Srbiji ima četiri fabrike i zapošljava oko 12.500 radnika.

"Trenutno se ne može predvideti tačan uticaj najavljenih carina na vozila i delove uvezene u SAD na celokupnu automobilsku industriju. Procenjuje se da će vozila postati skuplja za krajnjeg kupca u SAD i da će, shodno tome, biti manje tražena", kaže u pisanoj izjavi za Bloomberg Adriju.

 

 

Leoni je, kako kaže, dobavljač koji većinu svog poslovanja obavlja u Evropi, a većina vozila koja oprema ostaje u regionu.

"U tom smislu, ne treba očekivati nikakav uticaj na naše poslovanje. Međutim, ostaje da se vidi u kojoj meri će naši kupci prilagoditi proizvodnju onih vozila koja izvoze iz Evrope u SAD i zasada to ne možemo da predvidimo", kaže direktor Leoni Srbija.

Leoni grupa je do sada u Srbiji investirala oko 300 miliona evra i svrstavana je među najveće nemačke investicije u našoj zemlji. Leoni je na srpskom tržištu prisutan od 2009. godine, ali je grupaciju nedavno kupio kineski Luxshare. Od tada ne prestaju spekulacije da će Leoni, koji se nalazi na listi 10 najvećih izvoznika i godišnje izvozi u vrednosti oko 500 miliona evra, napustiti Srbiju. Na pitanje Bloomberg Adrije da li sele proizvodnju, Petrović je u pisanom odgovoru napominje da se cela auto-industrija u Evropi nalazi u krizi. Zato se Leoni Group, pa sami tim i Leoni Srbija suočava sa izazovima.

"Zbog toga je Leoni Srbija preduzeo inicijative za stabilizaciju učinka, kao što su poboljšanje efikasnosti i određivanje prave veličine kapaciteta. Kontinuirano pratimo poslovne tokove kako bismo osigurali dugoročnu održivost i prilagodili se promenljivim tržišnim uslovima u auto-industriji. U ovom trenutku sve četiri fabrike rade kao i dosad", navodi Petrović.

Depositphotos

 

Takođe, kao odgovor na krizu u automobilskoj industriji, nedavno je i jedna od profitabilnijih kineskih kompanija u Srbiji, Johnson Electric, potvrdila da će ipak smanjiti radnu snagu u svojoj fabrici u Nišu, čime će biti pogođeno preko 300 radnika. Firma se bavi proizvodnjom elektrokomponenti za automobilsku industriju. Prošlog meseca je i Nemačka kompanija Draxlmaier, svetski proizvođač kablovskih setova za automobilsku industriju, najavila je da će nakon 17 godina poslovanja u Srbiji zatvoriti svoju fabriku u Zrenjaninu i bez posla ostaviti oko 3.000 radnika. 

 

 

 

Uvođenje carina evropskim proizvođačima i kao posledica toga, smanjena tražnja, mogli bi da ubrzaju proces napuštanja Srbije koji je već započeo. U Srbiji je oko 100.000 ljudi zaposleno u ovoj industriji i procene ukazuju da bi taj broj mogao da bude smanjen za oko 10 odsto u narednom periodu.

Jedinični troškovi rada u Srbiji su u poslednjih osam godina povećani za blizu 30 odsto, a u industriji čak i više, što je oslabilo konkurentnost Srbije. Takođe, realno jačanje dinara u odnosu na evro brže je nego što se smanjuje razlika između produktivnosti evropskih zemalja i Srbije.

"Brz rast zarada u evrima uticao je na to da u Srbiji nisu više isplativi poslovi u kojima se stvara mala dodatna vrednost po radnom mestu. To je industija koja se karakteriše niskom kapitalnom intenzivnošću i niskim troškovima premeštanja proizvodnje iz jedne u drugu zemlju. Na primer, kada je reč o povlačenju iz Srbije nemačkog proizvođača automobilskih kablova Draxlmaier, kriza u automobilskoj industriji u Nemačkoj je samo ubrzala ovu odluku, ali je ključni faktor povlačenja rast troškova poslovanja u Srbiji, usled čega niskoproduktivni poslovi postaju neprofitabilni", objasnio je Milojko Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta u uvodniku Kvartalnog monitora.

 

 

S jedne strane, ako se posmatra industrijska proizvodnja s kraja prošle i početka ove godine, uočava se pad auto-delova, i to u najznačajnijoj komponenti "proizvodnja opreme za povezivanje žica i kablova". Međutim, u utorak su objavljeni podaci o industrijskoj proizvodnji za februar iz kojih se vidi da raste proizvodnja automobila za oko 10 odsto, zahvaljujući počeku proizvodnje "fiat grande pande" i "citroena C3" u Stellantisovoj fabrici. Veruje se da će ta dva modela moći da nadoknade deo gubitka komponentaša, budući da su vezani za evropsko tržište i da se "citroen C3" dobro prodaje u Francuskoj i severnoj Africi. 

Srbija ima značajan udeo automobilskog sektora u robnom izvozu i u prerađivačkoj industriji, ali on je daleko niži u odnosu na neke zemlje u okruženju poput Mađarske, Slovačke i Češke, koje su svoju dinamiku privredne aktivnosti bazirale na auto-industriji. Auto-industrija učestvuje u BDP-u četiri odsto, ali ono što je mnogo značajnije, auto-industrija čini oko 15 odsto našeg ukupnog izvoza i teško da se carine neće odraziti na izvoz.

Bogoljub Marković, konsultant Amadeus Consulting GmbH, kaže da je srpska auto-industrija ranjiva na globalne poremećaje, ali fleksibilnost i mogućnost diverzifikacije mogu pomoći da se minimiziraju negativni efekti krize.

On kaže da planirane carine od 25 odsto na uvoz automobila ozbiljno pogađaju evropsku auto-industriju, posebno nemačke proizvođače kao što su Volkswagen, BMW i Mercedes-Benz, jer su SAD njihovo najvažnije tržište. Carine bi mogle izazvati značajan pad prodaje i finansijske gubitke.

Privazna arhiva/Bogoljub Marković

 

"Teško je još precizno predvideti, ali očekuje se da će carine imati ozbiljne negativne posledice po nemačke proizvođače automobila. Nemački automobilski savez (VDA) upozorava na velike gubitke za kompanije i globalne lance snabdevanja."

SAD su ključno tržište za nemačke automobile. Tokom 2024. godine, oko 446.566 vozila izvezena su iz Nemačke u SAD, što čini 13,1 odsto ukupnog izvoza nemačkih automobila.

"Carine bi povećale troškove uvoza vozila, što bi moglo dovesti do viših cena za krajnje potrošače ili smanjenja profitnih margina proizvođača. Obe opcije mogu negativno uticati na potražnju i konkurentnost nemačke auto-industrije. Alternativna tržišta, kao što su Kina ili druge azijske zemlje, mogu delimično nadoknaditi gubitke, ali i tamo postoje trgovinske barijere i jaka konkurencija", kaže Marković za Bloomberg Adriju.

Prema njegovom mišljenju, prekvalifikacija auto-industrije u odbrambenu ili avio-industriju na kratke staze nije realna. Proizvodni procesi, tehnologije i lanci snabdevanja u ovim sektorima se značajno razlikuju, što bi zahtevalo velika ulaganja i duge vremenske rokove. Ali dugoročno je to definitivno opcija.

Moguće je da proizvođači pokušaju da prodaju višak automobila na drugim tržištima, uključujući Evropu, možda uz popuste.

"Dodatna finansijska opterećenja usled carina mogla bi smanjiti ulaganja proizvođača automobila u istraživanje i razvoj, posebno u oblasti elektromobilnosti i autonomne vožnje. Ovo bi moglo negativno uticati na njihovu konkurentnost na duže staze."

Bloomberg

 

Bloomberg Adria je pitala nemački Continental koji posluje u Srbiji, zapošljava više od 4.000 radnika, a u Novom Sadu ima istraživačko-razvojni centar za autonomna vozila i fabrika u kojoj se proizvode instrument table za vozila, kako će se njihovo globalno poslovanje odraziti uvođenje američkih carina.

"Ekonomija zavisi od stabilne ekonomske politike, uključujući slobodnu trgovinu. Čvrsto verujemo da će to na duže staze koristiti svima. Poslednjih godina svi smo videli koliko je inflacija negativno uticala na ekonomiju i koliko je opterećenje za svakodnevni život ljudi. To je jedan od razloga zašto smo posvećeni slobodnoj, fer i pravilima zasnovanoj trgovini. Slobodna trgovina, sa svim svojim izazovima, u suštini osigurava radna mesta i stvara prosperitet. Zbog toga kritički gledamo na protekcionističke tendencije – iako već imamo snažnu lokalnu prisutnost na našim tržištima", navode.

Kako napominju, Continental je uložio više od tri milijarde evra u Sjedinjenim Američkim Državama u poslednjih deset godina. U fiskalnoj 2024. godini je ostvario 20 procenata svojih konsolidovanih prodaja u SAD. Continental ima više od 50 lokacija u svim sektorima grupe, kao što su fabrike, razvojni centri i administrativne kancelarije u SAD, tri u Kanadi i više od 20 u Meksiku.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar