Dok se evropska automobilska industrija bori da održi korak s azijskom konkurencijom, kineski Luxshare ovih dana ulazi na velika vrata na nemačko tržište i postaje većinski vlasnik Leonija, koji u Srbiji ima četiri fabrike auto-delova i zapošljava 12.500 radnika. Leoni ostaje u Srbiji i nema promena u poslovanju, kaže za Bloomberg Adriju Miloš Manić, generalni direktor Leoni Srbija, povodom promene vlasničke strukture.
"Leoni Srbija nastavlja da posluje kao i do sada i svakako ostaje u Srbiji, nema razloga da bude drugačije. Realizujemo višegodišnje projekte za tradicionalne kupce naših proizvoda, a to su najpoznatiji svetski proizvođači automobila premijum klase", ističe Manić.
Nastavljaju uobičajenu saradnju i sa dobavljačima, što je značajno za domaću ekonomiju, jer imaju mrežu od 700 lokalnih dobavljača i sa njima godišnji promet od oko 40 miliona evra.
Opširnije
Da li kriza na tržištu automobila menja Stellantisove planove u Kragujevcu
Još se ne zna da li će Stellantis u Srbiji krajem oktobra istovremeno startovati sa hibridnom i električnom varijantom "fiat grande pande"
24.09.2024
VW navodi da slaba prodaja u Evropi zatvara dve fabrike
Volkswagen AG razmatra zatvaranje fabrika i otpuštanje radnika.
04.09.2024
Continental se oslobađa auto-delova, segmenta u okviru kojeg posluje u Srbiji
Continental planira da zadrži profitabilne sektore guma i ContiTech
07.08.2024
'Fiat grande panda' iz Kragujevca neće krenuti put Rusije i Kine
Pozitivan efekat proizvodnje "fiata 500 L" neće biti ponovljen jer je sada ukupna industrijska proizvodnja neuporedivo veća.
27.06.2024
"Investicijom kompanije Luxshare, Leoni AG dobija dodatnog moćnog akcionara, značajno poboljšavajući pristup tržištu, tehnološke inovacije i finansijsku stabilnost", precizira Manić.
Luxshare, kineski proizvođač elektronskih komponenti, potpisao je 17. septembra ugovor o strateškom partnerstvu s Leonijem i sticanju većinskog udela od 50,1 odsto, dok će preostali deo ostati u vlasništvu biznismena Stefana Pierera, koji je do sada bio apsolutni vlasnik. Pierer je inače vlasnik kompanije KTM, proizvođača motocikala i sportskih automobila i preuzeo je Leoni AG prošle godine nakon teškog procesa restrukturacije.
Prema pisanju Bloomberga, Luxshare na osnovu izveštaja sa berze u Šendženu planira da plati 205,4 miliona evra.
Leoni, koji zapošljava oko 95.000 ljudi širom sveta, prošle godine je prošao kroz veliko restrukturiranje nakon što ga je neuspela prodaja divizije za automobilske kablove ostavila u finansijskim problemima. Kao rezultat toga, kompanija je uklonjena s Frankfurtske berze, a Pierer je preuzeo potpunu kontrolu nad kompanijom.
Manić ocenjuje da strateško partnerstvo s kompanijom Luxshare jeste veliki iskorak, jer iza njih, osim giganta iz Evrope, od sada će stajati i jedan gigant iz Kine, iz tehnološki najnaprednije industrije i najpoželjnijeg tržišta.
"Leoni u Srbiji posluje 15 godina, u Egiptu 25, a u Tunisu, na primer, 40 godina, što znači da ne ulazi na tržišta radi kratkoročne dobiti, već da bi trajao", ocenjuje Manić.
Leoni AG je posle potpisivanja ugovora o strateškom partnerstvu saopštio da će snažne veze Leonija sa evropskom i američkom automobilskom industrijom, u kombinaciji sa prisustvom firme Luxshare u Kini, stvoriti snažnu globalnu platformu, omogućavajući obema kompanijama da maksimiziraju svoj tržišni potencijal. Ekspertiza kompanije Luxshere u konektorima i elektronici dodatno će poboljšati sposobnost Leoniju da obezbedi integrisana rešenja koja će koristiti klijentima.
Nemačka Leoni grupa je do sada u Srbiji investirala oko 300 miliona evra i to je najveća nemačka investicija u našoj zemlji. Leoni je na srpskom tržištu prisutan od 2009. godine, kada je otvorio svoj prvi proizvodni pogon u Prokuplju. Usledile su fabrike u Malošištu (2014), Nišu (2017) i Kraljevu (2018).
Sa vrednošću izvoza od 489,3 miliona evra prošle godine je bio peti na listi najvećih izvoznika iz Srbije, a njegovi partneri su Jaguar, BMW, Mercedes, Peugeot...
Kinezi su došli u pravi čas
Dušan Marković, profesor Ekonomskog fakulteta, kaže da je potencijalno dobro što su Kinezi preuzeli deo Leonija jer evropska auto-industrija stagnira u svim segmentima.
"Verovatno neće zatvoriti fabrike u Srbiji jer je u Kini manjak radne snage, a motanje kablova nije posao koji može da se robotizuje u velikom stepenu. Ostaće ovde da opslužuju klijente iz Evrope, ali moguće je i da će nešto i da šalju za Kinu".
Sagovornik BBA naglašava da u Evropi neće prestati da se proizvode automobili, samo će to biti manje količine.
"Leoni neće da napusti evropske klijente, ali tražnja je problematična. Moguće je da će deo kapaciteta da koriste za kinesko tržište. To nije isključeno i sasvim je realno. Kablovi nisu proizvod koji ne može da podnese troškove transporta, pogotovo ako bi to bio pomorski transport. Kinezi su svetski šampioni u količinama proizvodnje, tako da bi za njih troškovi transporta bili prihvatljivi", kaže Marković.
Izvoz auto-industrije iz Srbije isti kao prošle godine
Iako je evropska auto-indistrija u velikom problemu, u Srbiji podaci o izvozu za 2024. godinu, za prvih sedam meseci pokazuju da je izvoz auto-industrije iz Srbije dostigao skoro 1,7 milijardi evra, što je gotovo identično kao u istom periodu 2023. godine, iz čega se može zaključiti da dešavanja nisu značajno uticali na naš izvoz.
U svim delatnostima auto-industrije tokom 2024. godine raste nivo industrijske proizvodnje, naročito u delatnosti proizvodnje motornih vozila, gde je proizvodnja povećana za 29 odsto u odnosu na period januar - jul 2023. godine. Proizvodnja delova za motorna vozila je povećana za šest odsto, a proizvodnja karoserija za motorna vozila za 16 odsto.
"Moramo biti svesni da je Srbija deo evropskog tržišta i da se u realnom sektoru već osećaju poremećaji. Doduše, u manjoj meri, jer smo diverzifikovali kapacitete sa investitorima iz drugih krajeva sveta. Takođe, potrebno je naglasiti da u našoj zemlji postoji čitav dijapazon proizvodnje za auto-industriju – počevši od manuelne proizvodnje, sedišta i kablova, preko proizvoda sa dodatom vrednošću (kao što su Continental i ZF), pa sve do premijum segmenata automobila. Neki od dobavljača su usmereni na evropsko tržište i to može biti negativno za njih, ali ima i veliki broj kompanija koje će uspeti da se prilagode i tako neutrališu uticaj kineske konkurencije", smatra Nikola Ranković, viši savetnik u centru za strateške analize Privredne komore Srbije.
Kad se podvuče crta, jasno je da postoji realna opasnost od prelivanja krize iz Nemačke (odnosno EU) i na srpske proizvođače, ali takođe naše kompanije moraju biti svesne prilike koja im se pruža usled velikih promena na globalnom nivou i probati da maksimalno iskoriste šansu da se što bolje pozicioniraju u svetu automobilske industrije, poručuje Ranković.
Igor Vijatov, direktor Automobilskog klastera Srbije, kaže da porudžbine i dalje dolaze iz Nemačke, jer su ugovorene ranije, ali efekat ove krize, ako potraje, osetiće se za nekoliko meseci.
Sledeća godina će biti kritična. Ako ove godine proizvođači automobila imaju pad prodaje, oni će nagomilati zalihe i neće povlačiti nove količine u toku sledeće godine. To ima odloženo dejstvo šest meseci do godinu dana.
Vijatov kaže da srpski dobavljači pokušavaju da se uključe u kineske lance dobavljača, ali u auto-industriji ništa ne ide brzo. "Proces uključivanja u lanac dobavljača traje dve godine", kaže Vijatov.
Međutim, Dušan Marković pak smatra da je nategnuto da srpski lokakni dobavljači budu učesnici u kineskim lancima. "Problem sa Kinom je količina. Prošle godine je blizu 30 miliona prodatih vozila u Kini, a u SAD i EU 34 miliona zajedno. To sve govori", zaključuje Marković.