Da li kriza na tržištu automobila menja Stellantisove planove u Kragujevcu

Stellantis, koji uskoro, odnosno tokom trećeg kvartala treba da počne serijsku proizvodnju električne "fiat grande pande" u Kragujevcu, šalje zabrinjavajuće vesti: u Italiji je obustavio proizvodnju električnog "fiata 500" na četiri nedelje zbog slabe potražnje. Kompanija je saopštila i da će fabriku u Torinu transformisati i u nju investirati 100 miliona evra za razvoj hibridne verzije električnog fiće.

Stellantis razmatra smanjenje broja radnih mesta u Italiji usled opadajuće prodaje, prenosi Bloomberg. Konkurentski Volkswagen AG razmišlja da zatvori fabrike u Nemačkoj prvi put u svojoj istoriji, dok je francuski Renault SA upozorio da bi proizvođači automobila mogli da se suoče sa kaznama ukoliko ne ispune ambiciozne klimatske ciljeve Evropske unije.

Ovo ne čudi. Dušan Marković, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, za Bloomberg Adriju kaže da potrošači sve manje žele električna i plagin hibridna vozila, a okreću se klasičnim hibridima. Na ovaj način kombinuju doprinos očuvanju životne sredine i prednost vozila sa unutrašnjim sagorevanjem.

Prodaja čisto električnih vozila je neznatno opala u  prvih sedam meseci 2024. U odnosu isti period prethodne godine, prodaja tzv. plagin hibrida je opala za preko četiri odsto, dok je prodaja hibridnih vozila koja nemaju mogućnost punjenja baterije porasla za preko 23 odsto, tako da ovaj segment čini skoro 30 odsto prodaje.

Bloomberg

 

"Očigledno da su toga svesni u Stellantisu i da pokušavaju da prate trendove", kaže Marković.

Šta očekuje fabriku u Kragujevcu koja uskoro započinje masovnu proizvodnju?

Sagovornik Bloomberg Adrije smatra da sve ovo može da utiče na početak proizvodnje u Srbiji, iako je planirana proizvodnja od 50.000 vozila relativno skromna i čini samo trećinu kapaciteta.

"U svakom slučaju pad prodaje čisto električnih vozila u EU nije dobra vest za nas, iako se 'grande panda' i 'fiat 500' ne nadmeću u istom segmentu. Mislim da u kratkom roku neće doći do prelaska na proizvodnju tradicionalnih hibrida u Kragujevcu, jer su ipak uložena značajna sredstva u projekat koji još nije ni počeo da se realizuje", kaže Marković.

Inače, Stellantis proizvodi po porudžbini i ovaj prekid proizvodnje ukazuje na to da nema potražnje za električnim automobilom iz Torina.

Saša Đorđević, predsednik sindikata FCA, potvrdio je za Bloomberg Adriju da se pripremaju za serijsku proizvodnju koja bi trebalo da počne krajem oktobra. 

"Pripreme idu po planu. Uskoro bi trebalo da imamo sastanak sa rukovodstvom i dobijemo detaljan plan proizvodnje."

On kaže da jeste predviđena električna i hibridna verzija "fiat grande pande", a da li će hibridna početi da se proizvodi istovremeno sa električnom ili će početi nešto kasnije, nije mogao da potvrdi.

To će biti prvi model iz nove globalne linije vozila kompanije Fiat, baziran na multienergetskoj platformi koja omogućava različite tehnologije pogona. Najpre će biti dostupan na tržištima Evrope, Bliskog istoka i Afrike, ali se neće bez carina izvoziti u Kinu i Rusiju, sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini.  

Podsetimo, Carlos Tavares, izvršni direktor Stellantisa,  u julu u Srbiji najavio da će se za početak proizvoditi između 50.000 i 60.000 električnih "fiat grande pandi", a broj proizvedenih vozila u prvoj godini će zavisiti od porudžbina. Glavno tržište za električnu i hibridnu verziju novog modela biće Evropa, a za Latinsku Ameriku spremaju "fiat grande pandu" sa motorom sa unutrašnjim sagorevanjem na etanol.

Bloomberg Adria

Stellantis je nekoliko dana pre njegove posete Srbiji saopštio da će proširiti liniju pristupačnih hibridnih vozila na 36 modela u Evropi do 2026. godine, kako bi odgovorio na rastuću potražnju za ovom vrstom motora, koja predstavlja alternativu vozilima na benzin i električnim automobilima.

Američko-francusko-italijanski proizvođač automobila, nastao 2021. godine spajanjem PSA, proizvođača Peugeota i Fiat Chryslera, kako prenosi Reuters, saopštio je da će ove godine ponuditi 30 hibridnih modela za devet od svojih 14 brendova, uključujući Fiat, Peugeot, Jeep i Alfa Romeo, te najavio da će u naredne dve godine predstaviti još šest novih modela.

Ovaj proizvođač automobila je prošle godine ostvario odlične rezultate, što je podiglo cenu akcija. Međutim, u prvoj polovini 2024. imao je smanjenje prihoda za 14 odsto i pad dobiti za 48 odsto. 

 

 

 

Tržište električnih i plagin hibrida u EU je u ozbiljnoj krizi, naglašava sagovornik BBA, pozivajući se na najnovije studije u Evropi prema kojima trećina velikih proizvodnih auto-pogona u prvih šest meseci 2024. godine radi ispod 50 odsto kapaciteta. Među, njima se izdvaja već pomenuti pogon Stellantisa u Torinu, gde je proizvodnja u prvoj polovini godine zbog slabe tražnje pala za 65 odsto.

 

 

"Sve to otvara u budućnosti velike rizike za fabriku u Kragujevcu. Očigledno je da će Stellantis ići na optimizaciju proizvodnih pogona u Evropi i gašenje neprofitabilnih brendova i modela, tako da postoji rizik da u nekom budućem periodu dođe do gašenja ili smanjivanja kapaciteta pogona u Kragujevcu. Sigurno je da u Italiji vlada neće skrštenih ruku čekati da se ugasi pogon u Torinu, a da ostane u Srbiji, što uvećava rizik", ističe Marković.

 

 

Dodatni problem predstavlja visoka neizvesnost na segmentu električnih i plagin hibrida u Evropi. Tražnja opada zbog ekonomske stagnacije ili anemičnog rasta, u zavisnosti od zemlje do zemlje, relativno visoke inflacije u ne tako davnoj prošlosti, koja je obezvredila ušteđevine i dovela do rasta cena vozila.

"Takođe, u prethodnom periodu pojedine države su ukinule ili smanjile subvencije za kupovinu ovih vozila, a sva prethodna naučna istraživanja su pokazala da finansijski podsticaji predstavljaju jedan od bitnijih razloga za kupovinu ove vrste vozila. Konačno, pokazalo se da relativno nerazvijena mreža brzih punjača po Evropi, relativno spora brzina punjenja baterije, slabljenje kapaciteta baterije tokom vremena i brz gubitak vrednosti vozila nakon kupovine, odbijaju kupce od ovih vozila, čak i one koji su već posedovali ova vozila", kaže Marković.

Na strani ponude, ovaj segment se u Evropi suočava sa dva velika problema. Evropske kompanije ne kontrolišu aktivnosti na početku lanca snabdevanja (proizvodnja baterija i inputa za baterije) tako da su troškovi za ove kompanije veoma veliki, a često kupci neće da ih valorizuju. Dodatno, kineske kompanije koje su ovladale početkom lanca snabdevanja (baterije), gde dominiraju, unapređuju svoje kompetencije na kraju lanca snabdevanja (brendiranje, distribucija i servis), tako da vrše konstantan proboj na evropsko tržište, ugrožavajući tradicionalne konkurente.

Kineske kompanije se od početka takmiče nižom cenom, ali nepovratno unapređuju i kvalitet, tako da evropske kompanije moraju brzo da reaguju. Ukoliko ne dođe do radikalne državne intervencije (visoke carine, bescarinske barijere, i pritisak na kineske kompanije da dele tehnologije) ili ne dođe do proboja u nekim drugim tehnologijama (npr. vozila na vodonik), evropske auto-kompanije na srednji rok gube tržišnu utakmicu.

Auto-industriji u Evropi ne cvetaju ruže

Prema pisanju Bloomberga tržište električnih vozila u Nemačkoj zabeležilo je prošlog meseca veliki pad, predvodeći  opadajuću tendenciju u Evropi, zbog čega proizvođači automobila traže od Brisela da preispita ključne klimatske ciljeve.
Isporuke električnih vozila na najvećem tržištu automobila u regionu pale su za 69 odsto tokom avgusta, što je izazvalo pad od 36 odsto u čitavom regionu, saopštila je u četvrtak Evropska asocijacija proizvođača automobila. 

 

 

Auto-industrija u Evropi suočava se sa padom potražnje za električnim vozilima nakon što su vlade povukle finansijske podsticaje koji su činili ove relativno skupe automobile pristupačnijim. Udeo tržišta električnih automobila pao je na 14 odsto u avgustu, u poređenju sa nešto više od 15 odsto prošle godine, što je navelo proizvođače automobila da preispitaju svoje strategije i vremenske okvire za prelazak sa motora sa unutrašnjim sagorevanjem.

Pad je najizraženiji u Nemačkoj, koja se suočava sa nizom problema u svojoj industrijskoj osnovi. Volkswagen, najveći evropski proizvođač automobila, ukinuo je višedecenijski radni sporazum i sprema se da zatvori domaće fabrike u Nemačkoj prvi put zbog slabe potražnje. BMW je smanjio svoju prognozu zarade za celu godinu, delom zbog slabe prodaje električnih vozila. Proizvođač čipova Intel Corp. odložio je izgradnju planirane fabrike za koju je nemačka vlada izdvojila 10 milijardi evra subvencija.

Širom Evrope, registracije novih automobila pale su za 16,5 odsto u odnosu na prošlu godinu na 755.717 jedinica prošlog meseca, sa padom i u Francuskoj i Italiji. Velika Britanija bila je jedino veliko tržište na kojem je prodaja električnih vozila porasla, beležeći rast od 10,8 odsto.

Bloomberg