Pobeda krajnje desnice dodatno ugrožava ekonomski oporavak Nemačke

Ekonomske posledice pobede krajnje desnice na pokrajinskim izborima u Nemačkoj bi mogle da se osete daleko van granica istočne pokrajine Saksonije-Anhalta.

To je postalo jasno nakon rezultata izbora održanih u nedelju, na kojima je Alternativa za Nemačku (AfD) ostvarila najbolji rezultat u istoriji na pokrajinskim izborima. U Berlinu vlada kancelara Friedricha Merza sada razmatra mogućnost ublažavanja reformi čiji je glavni cilj podsticanje privrednog rasta.

Takav politički udarac ne ugrožava samo dugo očekivani oporavak najveće evropske ekonomije, već bi mogao i da zakoči sprovođenje mera za podsticanje rasta, koje predstavljaju najambiciozniji pokušaj Nemačke u poslednjoj generaciji da ojača svoje dugoročne privredne potencijale.

Bloomberg

"Najveći rizik je da vlada i njeni koalicioni partneri odustanu od reformskog kursa", rekao je Oliver Rakau, ekonomista Oxford Economicsa. "Reforme su i dosad sprovođene prilično oprezno i postepeno u odnosu na ono što je zaista potrebno. Sada je, naravno, znatno veća verovatnoća da će planirane reforme biti izmenjene."

Iako je pobeda AfD-a ostvarena u maloj istočnoj pokrajini sa svega 2,1 milion stanovnika, rezultat je bio toliko ubedljiv da je odjeknuo širom sveta, pa čak su stigle i pohvale od američkog predsednika Donalda Trumpa. Sa 44 odsto osvojenih glasova, više nego dvostruko u odnosu na prethodni rezultat, toj stranici su nedostajala samo tri poslanička mesta da obezbedi apsolutnu većinu u pokrajinskom parlamentu.

Politički potres dešava se u osetljivom trenutku za nemačku posustalu privredu, koja konačno pokazuje znake oporavka nakon što je Merz snažnim ulaganjem u infrastrukturu i odbranu pokušao da pokrene privredni rast.

Bloomberg

I pored vestima poput najave Volkswagena AG da će ukinuti 50.000 radnih mesta, dosadašnji podaci ohrabruju. Industrija beleži sve više novih porudžbina, dok pokazatelji poslovnog poverenja rastu. Minhenski institut Ifo sada prognozira rast nemačke privrede od 1,4 odsto ove godine, što bi bio najbolji rezultat u protekloj deceniji, ako se izuzme period pandemije. Ifo prognozira da rast od 1,2 odsto u 2027.

Ipak, kompanije i analitičari upozoravaju da će ubrzanje rasta biti kratkog daha ako vlasti ne reše dublje probleme poput rasta troškova rada i prekomerne birokratije.

Rakau iz Oxford Economicsa saglasan je s tim. On smatra da izborni rezultat verovatno neće kratkoročno ugroziti zamah privrede, ali bi ublažavanje reformi na saveznom nivou ipak moglo da utiče na odluke kompanija o investicijama i zapošljavanju i dovede u pitanje ekonomske izglede za 2028. i 2029. godinu.

U središtu aktuelnog plana reformi nalaze se nepopularne promene penzionog sistema, čiji je cilj da se obezbedi njegova dugoročna finansijska održivost.

Bloomberg

Takve mere teško je izbeći, jer starenje stanovništva ozbiljno ograničava dugoročni potencijal nemačkog privrednog rasta. Mere poput ukidanja mogućnosti ranijeg odlaska u penziju nakon 45 godina staža mogle bi donekle da pomognu stabilizaciji broja zaposlenih.

Međutim, upravo je to jedna od tačaka penzione reforme koju socijaldemokrate sada žele da preispitaju. "Moramo da razgovaramo s kancelarom o tome kako da otklonimo strah kod ljudi imaju od reformi", rekla je ministarka rada Baerbel Bas nakon izbora.

Takav stav ima podršku među njenim biračima. Istraživanje javnog servisa ARD, sprovedeno ove nedelje, pokazalo je da 59 odsto birača želi da se izmene planirane reforme, dok 22 odsto smatra da bi od njih potpuno trebalo odustati.

U okviru reformi planirano je i smanjenje troškova zdravstvenog sistema, kao i veću fleksibilnost tržišta rada.

Predstavnici privrede pozivaju vladu da nastavi da sprovodi reforme. "Protivnici reformi moraju da shvate da dugoročno ugrožavaju rast i prosperitet, a samim tim i radna mesta u našoj zemlji", rekao je Udo Dinglreiter, predsednik udruženja Gesamtmetall koje zastupa metalnu i elektro industriju.

"Saksonija-Anhalt je uporište AfD-a i ne predstavlja Nemačku u celini. Međutim, rezultat koji je ostvarila, otvara šire pitanje koje se postavlja širom Evrope. Stranke krajnje desnice imaju podršku otprilike četvrtine do trećine birača u nekoliko najvećih evropskih ekonomija. Koliku će političku moć ta podrška doneti, zavisi ne samo od njihovog izbornog rezultata, već i od izbornog sistema i mogućnosti formiranja koalicija", kažu Antonio Barroso i Martin Ademmer iz Bloomberg Economicsa.

Merz, doduše, obećava da će nastaviti da sprovodi svoj program, ali priznaje da bi pojedini "detalji" mogli da budu preispitani. Ishodi još dva pokrajinska izbora, u Meklenburgu-Zapadnoj Pomeraniji i Berlinu 20. septembra, takođe bi mogli da utiču na tok debate.

Predsednik Bundesbanka Joachim Nagel je u četvrtak izrazio zabrinutost zbog pobede AfD-a.

"Šta ovo znači za našu zemlju, naše društvo i vrednosti koje delimo? Neke od tih ideja imaju i negativne ekonomske posledice", rekao je on novinarima. Nagel je dodao da je zabrinut jer će investitori zbog toga oklevati i zazirati od poslovanja u Nemačkoj.

Pored samih reformi, izborni uspesi krajnje desnice mogli bi da nanesu i drugu štetu nemačkoj privredi. S obzirom na jaku antiimigrantsku retoriku AfD-a, njeni izborni uspesi mogli bi da odvrate strane radnike od rada u Nemačkoj, kojoj su preko potrebni kako bi ublažila posledice ubrzanog starenja stanovništva. Neto migracije su se već ove godine gotovo zaustavile, upravo u trenutku kada sve veći broj pripadnika generacije bebi-bumera odlazi u penziju.

"Kvalifikovani radnici i investitori iz inostranstva verovatno će pažljivo pratiti situaciju", rekla je Veronika Grimm, članica vladinog Saveta ekonomskih stručnjaka. "Mislim da klima postaje sve nepovoljnija."

Jedna od neposrednih posledica uspeha AfD-a mogla bi da se oseti i van Nemačke, jer bi rasprava o pretnji koju predstavlja krajnja desnica mogla da skrene pažnju sa hitnih pitanja Evropske unije kojima treba da se bave institucije u Briselu. Među njima su mere kojima će odgovoriti na kinesku trgovinsku politiku i pregovori o budžetu EU.

Takvo skretanje pažnje moglo bi da bude i najava onoga što Evropu čeka naredne godine, pošto Francusku, Italiju i Španiju očekuju nacionalni izbori na kojima populističke stranke imaju značajne izglede za uspeh.

"Nemačka, koja je previše zaokupljena sobom, troši energiju i kapacitete potrebne za rešavanje evropskih pitanja", rekao je Jens Eisenschmidt, glavni ekonomista Morgan Stanleya za Evropu. "To je verovatno i najveći problem u ovoj situaciji, jer su pred nama krupna pitanja koja zahtevaju pažnju."

- U pisanju pomogli Mark Schroers i Patrick Donahue.