Nemačka je investitorima upravo zadala novu brigu

Slabiji učinak Nemačke mogao bi da deluje nelogično s obzirom na ogromnu državnu fiskalnu podršku. Međutim, čak ni milijarde evra potrošnje ne mogu da otklone sve brige investitora, a rezultat pokrajinskih izbora održanih u nedelju dodao je još jednu novu brigu.

Argumenti u prilog rastu nemačkog tržišta prošle godine delovali su ubedljivo, a tržište ih je unapred uračunalo u cene. Sama najava Berlina da će izdvojiti 500 milijardi evra (580 milijardi dolara) podstakla je 2025. rast indeksa kompanija srednje tržišne kapitalizacije MDAX od 20 odsto, dok je korpa akcija UBS Group AG, sastavljena od kompanija koje bi trebalo da imaju koristi od državne potrošnje izvan sektora odbrane, skočila 65 odsto.

Ova godina, međutim, stavila je prošlogodišnju euforiju na test. MDAX je porastao za 5,7 odsto, zaostajući čak i za skromnim rastom DAX-a od 6,4 odsto. Nemačke kompanije koje se na papiru vode kao firme sa srednjom tržišnom kapitalizacijom i dalje su relativno jeftine, dok ni one koje bi trebalo da profitiraju od fiskalne potrošnje nisu ostvarile bolji učinak. Nemačka je, praktično, prestala da sustiže druga tržišta.

Prvo otrežnjenje donelo je pitanje gde sav taj novac, zapravo, odlazi. Institut Ifo procenjuje da je 95 odsto novog duga namenjenog potrošnji prošle godine iskorišćeno za popunjavanje rupa u redovnom budžetu, umesto za dodatne investicije. Grad Berlin planira da više od dve milijarde evra svog dela sredstava usmeri na sadnju 700.000 stabala, dok policijske stanice i klinike čekaju renoviranje. Ekonomisti su još prošle godine upozoravali da se iz fonda finansira tekuća potrošnja umesto stvarnih investicija.

Bloombergova anketa među ekonomistima pokazuje da se ove godine očekuje rast nemačke privrede od 0,9 odsto, a 2027. od 1,1 odsto. To jeste bolje od stagnacije BDP-a tokom prethodne dve godine, ali teško da predstavlja dokaz snažnog ekonomskog zamaha. Investitorima su obećani putevi, železnica i elektroenergetske mreže. Za sada su dobili pre svega budžetsko preknjižavanje.

Politički kapital potreban za održavanje entuzijazma prema programu potrošnje uglavnom je potrošen. Rejting kancelara Friedricha Merza među najnižima je ikada izmerenim za nekog nemačkog kancelara, a poslednja anketa pokazuje da je njegovim radom zadovoljno svega 15 odsto građana.

U nedelju je Saksonija-Anhalt birala novi pokrajinski parlament. Krajnje desničarski AfD ostvario je najbolji rezultat u istoriji stranke na pokrajinskim izborima, osvojivši 44 odsto glasova, tik ispod apsolutne većine. U naredne dve nedelje slede još dva pokrajinska glasanja.

"Iako raspad koalicije i dalje smatramo malo verovatnim scenarijem, jedan od mogućih ishoda u tom slučaju mogla bi da bude manjinska vlada, a ne neposredni vanredni izbori", napisao je prošle nedelje Jens Eisenschmidt, glavni ekonomista Morgan Stanleya za Evropu. Slab rezultat Merza, međutim, mogao bi da pokrene i pitanje njegovog ostanka na čelu stranke.

Tu je i novi energetski šok. Evropskim gasom trguje se po ceni od oko 75 evra po megavat-satu, najvišoj od januara 2023. i više nego dvostruko višoj nego početkom ove godine, dok je Ormuski moreuz praktično zatvoren, a zalihe gasa ispod uobičajenih nivoa za ovo doba godine. Čak i ako cene padnu, šteta je već načinjena, a viša inflacija mogla bi da nagrize realne prihode i spremnost potrošača na trošenje.

Nemačke akcije dobre rezultate beleže pre svega u oblasti veštačke inteligencije (AI) i sektorima koji od nje posredno imaju koristi. Akcije odbrambenih kompanija izgubile su zamah, dok je tradicionalno jezgro nemačke industrije među gubitnicima. Volkswagen AG ovog meseca je izbačen iz indeksa Euro Stoxx 50.

Pad automobilske industrije ostavio je posledice i na lokalne javne finansije. Štutgart, sedište kompanija Mercedes-Benz Group AG i Porsche AG, smanjio je projekciju prihoda od poreza na poslovanje za 2026. na 700 miliona evra, sa rekordnih više od 1,6 milijardi evra 2023. godine. Grad je usvojio prvi budžet štednje od 2009. Sa sličnim ograničenjima suočavaju se i druge lokalne zajednice, a smanjenje njihove potrošnje dodatno opterećuje već posrnulu ekonomiju.

Iako je Nemačka ovog leta zauzela prvo mesto u anketi Bank of America Corp. među menadžerima fondova kao najpoželjnije evropsko tržište, prilivi kapitala ostali su skromni. Zemlja se nalazi pri dnu rangiranja Morgan Stanleya zbog slabog tržišnog zamaha, nepovoljnih revizija očekivane dobiti kompanija i pogoršanja raspoloženja njihovih rukovodilaca.

Najjači argument protiv pesimizma jesu nemačke institucije. Fiskalni paket utemeljen je u ustavu, a za njegovo ukidanje bila bi potrebna dvotrećinska većina koju nijedna politička grupacija nema.

"Sve u svemu, očekujemo više političke buke u narednih nekoliko nedelja, ali ne i političku paralizu u Berlinu", napisao je Andreas Rees, glavni ekonomista UniCredit SpA za Nemačku. "Neke reformske mere mogle bi da budu ublažene ili odložene za period nakon kraja 2026, ali će širi reformski zamah verovatno ostati na pravom putu."

Nemačka za sada zadržava prednost relativno niskog odnosa javnog duga i BDP-a od 64 odsto. Međutim, sa više od 200 milijardi evra novog duga planiranog samo za 2027. i rastom kamatnih stopa, argument da zemlja raspolaže velikim fiskalnim prostorom postaje sve slabiji.

 

Dobra vest je da veliki udeo prihoda kompanija iz DAX-a dolazi sa međunarodnih tržišta, pa se problemi nemačke privrede ne prenose automatski na sam indeks. Postoji prostor za selektivno ulaganje - u proizvođače poluprovodnika, elektroenergetske mreže i kompanije do kojih će sredstva iz fiskalnog paketa na kraju zaista stići. Međutim, izbor je ograničen, a takve pozicije postaju sve popularnije među investitorima.

Šira opklada na Nemačku od investitora, međutim, zahteva veru da će vlada koja očigledno gubi poverenje uspeti da ispuni obećano, i to u zemlji čija energetska bezbednost zavisi od ishoda dva rata i čije se tradicionalno korporativno jezgro suočava sa strukturnim slabljenjem.

Čak i optimističan scenario zahteva strpljenje: najveći deo novca trebalo bi da stigne tek 2027, dok su problemi već tu. Zato diskont po kojem se Nemačka trenutno trguje možda nije neopravdan – već jednostavno odražava odnos rizika i potencijalnog prinosa.