QQQ je miljenik investitora. Sada dobija ozbiljnu konkurenciju

Za većinu investitora, S&P 500 je sunce oko kojeg se okreće njihov portfolio. Fondovi koji prate taj indeks - VOO, IVV, SPY i SPYM - daju mu život i održavaju ga. Njihova diverzifikacija je legendarna, konkurencija među izdavaocima fondova je takva da su naknade niske, a prinosi su, očigledno, veoma dobri.

 

Ipak, učinak S&P 500 iz nekog ugla može delovati gotovo pomalo skromno. Jedna zanimljiva "konstelacija" jeste Invesco QQQ Trust Series 1, berzanski fond koji prati indeks Nasdaq 100. Zahvaljujući koncentrisanoj izloženosti nekim od najvećih američkih tehnoloških kompanija, "Q-ovi", kako taj fond nazivaju brojni njegovi poklonici, ostvarili su izuzetno bolje rezultate: ukupan prinos u poslednjih deset godina iznosio je oko 550 odsto, u poređenju sa 315 odsto, koliko je ostvario S&P 500.

Godinama je Invesco praktično imao ovaj deo ETF tržišta za sebe. Sada su BlackRock i State Street pokrenuli jeftinije verzije fondova koji prate isti indeks. Bloomberg Money razgovarao je sa Ericom Balchunasom, višim analitičarem za ETF-ove u Bloomberg Intelligenceu, o konkurenciji za jednu od najvećih investicionih uspešnih priča, i o tome šta ona znači za investitore.

- Šta "Q-ove" čini tako velikim investicionim hitom?

Jednom rečju: prinosi. Fond je u poslednjih 15 godina nadmašio 99,8 odsto aktivno upravljanih fondova, a da ne govorimo o ogromnoj većini drugih indeksa. Ipak, iza toga se krije mnogo više.

Bloomberg

Na papiru, indeks jednostavno prati 100 najvećih nefinansijskih kompanija koje se kotiraju na Nasdaqu. Naravno, među njima su neke od najdinamičnijih kompanija na svetu: Nvidia, Apple, Microsoft, Amazon i Tesla. Ta grupa predstavlja predvodnicu američkih inovacija, i tako je praktično još od trenutka kada je Steve Jobs odlučio da Appleova inicijalna javna ponuda akcija 1980. godine bude plasirana na Nasdaqu.

Taj "Steve Jobs efekat", kako ga nazivam, verovatno je tajna uspeha ovog indeksa. Toliko drugih vizionara koji su želeli da "misle drugačije" sledilo je njegov primer i odlučilo da svoje kompanije izlistira na Nasdaqu.

Zbog toga je Nasdaq 100 zaista jedan od najvećih fenomena u svetu investiranja. Uključivanje kompanije u indeks u velikoj meri zavisi od toga gde ona odluči da izlistira svoje akcije. I uprkos tome što ga svi nazivaju tehnološkom investicijom, Nasdaq 100 nije ni tehnološki indeks - polovina kompanija u indeksu zapravo nije iz tehnološkog sektora. Sve to analitičarima poput mene donekle otežava njegovo precizno svrstavanje.

- Uspeh QQQ-a pretvorio ga je u metu. Kako izgleda konkurencija i zašto je toliko dugo nije bilo?

Invesco je više od dve decenije imao ekskluzivni ugovor sa Nasdaqom o licenciranju indeksa, ali je taj aranžman istekao u aprilu. Druge kompanije dobile su mogućnost da licenciraju indeks, a BlackRock i State Street prvi su iskoristili tu priliku. Nije teško razumeti zašto: QQQ generiše veći prihod od bilo kog drugog ETF-a. Ipak je to biznis, a izdavaoci fondova stalno traže načine da povećaju imovinu kojom upravljaju i prihode.

Bloomberg

Trenutak je bio posebno povoljan. Za razliku od S&P 500, Nasdaq je odlučio da u svoj indeks ubrzo nakon izlaska kompanije na berzu uključi SpaceX. Tako su BlackRock i State Street, ubrzo nakon najveće inicijalne javne ponude akcija u istoriji, mogli da ponude čitave palete proizvoda koji investitorima omogućavaju izloženost i Nasdaqu 100 i SpaceX-u.

- Da li sva ta konkurencija donekle skida sj deo magije?

Možda dugoročno. QQQ je toliko poznat i likvidan da Invesco nema razloga za brigu ni kratkoročno, pa čak ni neki dug period. Međutim, na duži rok njegov udeo u ukupnoj imovini mogao bi da se smanji. Takav scenario već smo mnogo puta videli na ETF tržištu.

BlackRock i State Street ne samo da imaju ogromne distributivne kapacitete već investitorima nude istu izloženost uz nižu naknadu. A istorija pokazuje da niže naknade veoma pouzdano utiču na priliv novca u fondove.

- Koliko su značajne razlike između ovih jeftinijih opcija? Da li je jeftinije uvek bolje?

Razlike nisu drastične. Trgovci će verovatno ostati uz QQQ zbog njegove likvidnosti. Međutim, kada su svi ostali uslovi isti, dugoročni investitori imaju tendenciju da biraju jeftiniju opciju, a to će verovatno s vremenom nagristi deo tržišnog udela QQQ-a.

QQQ trenutno naplaćuje naknadu od 0,18 odsto, dok iShares Nasdaq 100 ETF (IQQ) kompanije BlackRock i SPDR Portfolio Nasdaq 100 ETF (QNDX) kompanije State Street naplaćuju po 0,10 odsto. Za godinu ili dve, ta razlika je gotovo zanemarljiva. Ali za pet ili deset godina, a kamoli 30, ta ušteda može postati veoma značajna, naročito kada je uloženo mnogo novca.

Što je investicioni horizont duži, odnos troškova postaje važniji; što je horizont kraći, to je likvidnost važnija.

- Na koje još načine investitori ulažu u "Q-ove"?

Invesco je pre nekoliko godina predstavio "minijaturnu" verziju QQQ-a, Invesco NASDAQ 100 ETF (QQQM), koji naplaćuje naknadu od 0,15 odsto. Fond je prvenstveno namenjen finansijskim savetnicima koji traže niže naknade. Od tada je privukao 100 milijardi dolara imovine, a i dalje je samo tri bazna poena jeftiniji od QQQ-a. Sama ta činjenica pokazuje koliko bi interesovanje investitora moglo da bude za fondove BlackRocka i State Streeta, koji su jeftiniji za osam baznih poena.

Invesco je lansirao i svojevrsne "nastavke" koji dopunjuju QQQ, ali mu istovremeno predstavljaju i konkurenciju. Na primer, Invesco NASDAQ Next Gen 100 ETF (QQQJ) prati 100 akcija koje su sledeće na redu za ulazak u Nasdaq 100 - svojevrsnu "čekaonicu" za ulazak u indeks. Tu je i Invesco NASDAQ Future Gen 200 ETF (QQQS), koji prati akcije kompanija sa Nasdaqa koje nisu među prvih 200.

Tako investitor može da dobije praktično čitav Nasdaq paket kombinacijom fondova QQQ, QQQJ i QQQS.