Šta se dešava sa bitcoinom - zašto raste i da li je medveđem tržištu kraj

Na tržištu bitcoina ponovo je življe. Cena je od avgusta porasla oko 30 odsto, nakon što je tokom leta oscilirala oko nivoa od 60.000 dolara. U drugoj polovini avgusta cena je skočila iznad 70.000 dolara, dok je sredinom septembra premašila i 80.000 dolara.

 

 

Trenutno se bitcoinom trguje po ceni od oko 83.500 dolara, nakon što je početkom nedelje dostigao lokalni maksimum od nešto više od 87.000 dolara. To su nivoi po kojima se bitcoinom trgovalo početkom godine, nakon što je cena pala sa rekorda dostignutog u oktobru prošle godine.

Znači li to kraj medveđeg tržišta? "To se može potvrditi tek naknadno. Međutim, ako pogledate promenu raspoloženja, sasvim sigurno smo prešli u zonu bikovskog raspoloženja", rekao je za Bloomberg Adriju Strahinja Savić, šef odeljenja za podatke i analize u finansijskoj platformi FRNT.

"Na kripto-tržištu primećujemo sve jasnije znakove spremnosti investitora da preuzmu rizik, koja je tokom većeg dela 2026. godine bila gotovo potpuno odsutna. Manje i rizičnije kriptovalute beleže natprosečne rezultate, poput UNI-ja, NEAR-a i AVAX-a, a sve to ukazuje na obnovljenu potražnju za rizikom i povratak bikovskog tržišta", kaže Savić.

 

 

Na veću spremnost za ulaganje u rizičniju imovinu, prema njegovim rečima, ukazuju i podaci o prilivima u spot bitcoin ETF-ove, koji su početkom ove nedelje imali neto priliv od nešto manje od milijardu dolara za samo jedan dan. "To ukazuje na obnovljenu potražnju za rizikom, a sve zajedno nagoveštava početak novog bikovskog tržišta nakon teške 2026. godine."

Zašto cena bitcoina raste

"Bitcoin raste iz istog razloga iz kojeg raste od svog nastanka. Investitore brine status kvo. Zabrinuti su zbog tradicionalnih institucija i traže siguran oblik imovine koji mogu sami da drže, koji funkcioniše nezavisno od rada institucija i kojim se može trgovati direktno, bez posrednika i izloženosti drugoj ugovornoj strani."

 

 

Rast upotrebe bitcoina podstiče i administracija Donalda Trumpa u SAD, koja podržava širenje stabilnih kriptovaluta (stablecoin) vezanih za američki dolar širom sveta, sa ciljem povećanja potražnje za američkim državnim obveznicama. Time se briše granica između kripto-tržišta i tradicionalnih tržišta, što takođe pomaže rastu bitcoina, dodaje Savić.

Prema podacima Bloomberga, investitori su od 19. avgusta u spot bitcoin ETF-ove uložili oko 4,6 milijardi dolara, čime su neto prilivi od početka godine ponovo u plusu. Prilive i skok cene tada je podstakla najava američkog ministra finansija Scotta Bessenta da će Ministarstvo finansija povećati otkup američkih državnih obveznica kako bi smanjilo njihove prinose.

Prosečni ulagač u američke spot bitcoin ETF-ove "sada je već prilično sigurno ponovo u nerealizovanom profitu", rekao je za Bloomberg Chris Weston, šef istraživanja u brokerskoj kući Pepperstone. On je procenio da prosečna nabavna cena bitcoina koji drže ti fondovi iznosi 82.000 dolara.

Bitcoin pred važnim istekom opcija Bitcoin se približava isteku opcijskih ugovora ukupne vrednosti oko 15 milijardi dolara, što bi kratkoročno moglo da utiče na kretanje njegove cene, piše Bloomberg. Prema podacima berze Deribit, odnos između kupovnih i prodajnih opcija nagnut je ka rastu, a najviše opcija ima izvršne cene od 85.000, 90.000 i 100.000 dolara. Bitcoinom se trenutno trguje znatno iznad takozvanog nivoa "max pain" od 76.000 dolara, pri kojem bi najveći broj opcija istekao bez vrednosti. Deo trgovaca već se prebacuje na kasnije rokove i kladi na cene između 95.000 i 100.000 dolara u oktobru i decembru, dok neke dugoročnije opcije ciljaju i 150.000 dolara. Analitičari istovremeno upozoravaju da sam istek opcija ne određuje smer kretanja bitcoina, pa ga je bolje posmatrati kao važan događaj za pozicioniranje trgovaca.

Istovremeno sa skokom cene porastao je i indeks straha i pohlepe, koji prati raspoloženje na kripto-tržištu. Za samo tri dana, između 17. i 20. avgusta, indeks je prešao iz zone straha, ispod 40 bodova, u zonu pohlepe, iznad 60 bodova, bez zadržavanja u neutralnoj zoni između 40 i 60 bodova na skali od 0 do 100.

 

 

Dva dana, između 25. i 27. avgusta, indeks je čak ušao u zonu ekstremne pohlepe, iznad 80 bodova, dok je u februaru pao na svega pet bodova, odnosno nivo ekstremnog straha. Trenutno je na 72 boda, u zoni pohlepe.