'Fiat grande panda' iz Kragujevca neće krenuti put Rusije i Kine

"Fiat grande panda", koji krajem jula zvanično počinje da se proizvodi u Srbiji, značajno će doprineti privrednom rastu, ali neće imati isti efekat na srpsku industriju i ekonomsku aktivnost koji je imao "fiat 500 L" pre desetak godina. Ovaj električni automobil neće moći da se izvozi u Rusiju pod povlašćenim uslovima.

Takođe, neće moći da se prodaje Kini, jer bescarinski izvoz električnih automobila nije deo trgovinskog sporazuma sa Kinom, a i ne bi bio konkurentan u toj dalekoistočnoj zemlji u kojoj se sličan kineski električni automobili prodaje po ceni od 10.000 dolara.

Podsećanja radi, "fiat 500 L", uprkos svim naporima i obećanjima, nije mogao da se izvozi na tržište Rusije bez carine, jer se više od 50 odsto delova tog automobila proizvodilo izvan Srbije i tretirao se kao inostrani proizvod. Takođe, iz sporazuma o slobodnoj trgovini između Srbije i Evroazijske ekonomske unije (Rusija, Kazahstan, Belorusija, Jermenija i Kirgizija), Fijatov automobil je izostavljen jer nije mogao da zadovolji uslov da je 50 odsto proizvodnje dodate vrednosti locirano u Srbiji.

Ivan Nikolić, direktor za naučnoistraživački razvoj u Ekonomskom institutu u Beogradu, smatra da će to verovatno biti slučaj i sa električnom "fiat grande pandom". Jer najskuplja komponenta u proizvodnji električnog automobila jeste baterija koja se zasada neće proizvoditi u Srbiji. Ali ovaj automobil će se prodavati na domaćem i evropskom tržištu, odakle stiže najveći broj delova.

Kada je Stellantis nedavno pokazao kako će izgledati novi model automobila koji će se proizvoditi u Kragujevcu, Olivier Francois, izvršni direktor Fiata, najavio je da će "grande panda" biti prvo ponuđena u Evropi, na Bliskom istoku i u Africi i moći će da se kupi i kao električni i kao hibridni model.

Srbija će stimulisati kupovinu 'fiat grande pande'

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić u ponedeljak je ponovio da će novi električni automobil biti predstavljen 11. jula u Torinu, a proizvodnja će svečano biti otvorena krajem jula u Kragujevcu. On je najavio da će vozači u Srbiji, ako kupe električni automobil od 22.000 evra, od države dobiti na poklon 5.000 evra i dodatne stimulanse ako je u pitanju domaći automobil.

S tim što, kako je Bloomberg Adria pisala, u ovoj godini neće biti subvencionisana kupovina hibridnih automobila, ali ostaje da se vidi da li će to važiti i za Stellantisov automobil proizveden u Srbiji.

Prema njegovim rečima, država želi da stimuliše smanjenje zagađenja. Naveo je da u Hirošimi građani najviše voze "mazdu", u Nagoji samo" toyotu" pa je "red da i mi pokažemo poštovanje prema nečemu što se proizvodi u našoj zemlji".

Stellantis

 

Ivan Nikolić očekuje da će Stellantis najveću proizvodnju imati u prve dve godine, ali je teško proceniti koliki će to efekat imati na industrijsku proizvodnju, izvoz i rast BDP-a jer se još ne zna koliko automobila će se proizvoditi i po kojoj ceni će se prodavati.

Gotovo je izvesno da pozitivan efekat kakav je imala proizvodnja "fiata 500 L" neće biti ponovljen jer je sada naša ukupna industrijska proizvodnja neuporedivo veća.

Sagovornik Bloomberg Adrije podseća da je u prvoj godini proizvedeno 117.000 "fiata 500 L", a izvoz je te 2013. vredeo oko 1,2 milijarde evra. To je ujedno bila godina najveće proizvodnje, koja je kasnije bila sve manja dok se nije iscrpela potražnja za tim modelom i proizvodnja obustavila 2022. godine.

"Prirast izvoza od 1,2 milijarde evra u 2013. godini je bio mnogo značajniji nego kada bismo sada zabeležili, recimo, prirast 1,5 milijardu evra od prodaje električne pande u svetu. Efekat proizvodnje električnog automobila će biti manji zato što je u međuvremenu vrednost industrije i vrednost samog izvoza prerađivačke industrije uvećana 2,3 puta", objašnjava Nikolić.

Industrija je prošle godine izvezla robu u vrednosti 23,4 milijarde evra. Ove godine se očekuje preko 25 ili 26 milijardi evra. Prema podacima RZS-a, u prva četiri meseca ove godine izvoz motornih vozila i delova je iznosio oko 9,7 milijardi evra, što je za 1,2 odsto više nego u istom periodu prethodne godine.

"Jedno je kada stavite milijardu evra u odnosu na deset milijardi evra, koliko je pre deset godina iznosio izvoz prerađivačke industrije, drugo je kada stavite milijardu u odnosu na 25 milijardi evra."

Auto-delovi ublažili pad proizvodnje vozila

Nikolić ocenjuje da auto-industrija beleži stabilan, ali blag uspon koji je započet sredinom 2022, posle dostizanja minimuma proizvodnje u toj oblasti zbog zaustavljanja proizvodnje "fiata 500 L".

U prva četiri meseca ove godine proizvodnja motornih vozila i delova beleži rast od 9,9 odsto. Izvoz automobila je u 2023. iznosio 262 miliona evra, ali su zato komponentaši izvezli robu u vrednosti 2,05 milijardi evra. Pre deset godina izvoz automobila je bio 1,2 milijarde evra, a komponentaša 440 miliona evra.

Dakle, proizvodnje komponenti i auto-delova je toliko osnažila da je praktično neutralizovala pad proizvodnje "fiata 500L".

Sa dolaskom Fiata prisutna je velika zainteresovanost i dolazak proizvođača rezervnih delova i komponenti i svega onoga što je servisiralo deo proizvodnje prethodnog modela, ali mnogo više globalnu auto-industriju, što je znatno ublažilo pad proizvodnje Fiata.

"Ključni benefit uprkos različitim procenama i kalkulacijama ekonomista o isplativosti proizvodnje 'fiata 500 L', uz svu pomoć države u vidu različitih subvencija i podsticaja, po meni se može sagledati u široj slici. To je bio okidač za rast čitave jedne oblasti koja je podrazumevala dolazak komponentaša. Osim toga, to je bila prva velika strana investicija i magnet za dolazak ostalih investitora", kaže Nikolić.

Proizvodnja motornih vozila i delova u prošloj godini je učestvovala sa pet procenata u prerađivačkoj industriji, odnosno 3,85 odsto u celoj industriji. To je jedna od najvećih oblasti u prerađivačkom sektoru. Nije uporediva sa prehrambenom industrijom, ali u odnosu na ostale je sa visokim ponderom, ističe naš sagovornik.

"Stellantisovo pokretanje proizvodnje se poklapa sa dekonjukturom u Evropi. Mi i dalje imamao dobar rezultat, ali ostale zemlje su u velikom problemu sa apekta industrijske proizvodnje. Ovo će dati novi podsticaj za rast BDP-a, ali videćemo koliki će taj uticaj biti", smatra Nikolić.

Pada prodaja EV u Evropi

Treba imati u vidu da prodaja električnih automobila u Evropi pada. Prema pisanju Bloomberga, proizvođači automobila u Evropi prodali su 2,6 odsto manje vozila u maju nego u istom periodu prošle godine, jer su kupci oklevali zbog i dalje visokih cena električnih modela.

Bloomberg

Visoke cene postale su glavna prepreka rastu EV u Evropi nakon što su zemlje kao što su Nemačka i Švedska prestale ili smanjile subvencije. Proizvođači za masovno tržište Volkswagen, Stellantis i Renault pripremaju jeftinije modele koji koštaju oko 25.000 evra, ali će početi da stižu tek sledeće godine.

Bloomberg

Neki proizvođači automobila počeli su da prilagođavaju svoje ciljeve za EV, a Stellantis NV i Mercedes-Benz Group AG su obustavili rad na dve fabrike baterija za EV u Nemačkoj i Italiji. 

Kao što je Bloomberg Adria već objavila, "fiat grande panda" trebalo bi da košta oko 20.000 evra. Stellantis u Srbiji igra na sigurno. Odluka da se uvedu dve varijante ovog automobila jeste u funkciji potražnje, profitabilnosti i zaštite od rizika. Hibridi su trenutno jeftiniji za proizvodnju, pa su i pristupačniji za potrošača (što je posebno bitno usled tromih novih registracija automobila i Stellantisovih opadajućih isporučenih količina).