Ako ne možeš da ih pobediš, pridruži im se – tranzicioni izazovi automobilske industrije

Stellantis ozbiljno pojačava ulog na električna vozila (EV), u nadi da emulira kineski model vertikalne integracije i potencijalno ih pobedi u sopstvenoj igri. Sa strateškog stanovišta, ovo je neobičan potez sa obzirom na to da mnogi proizvođači povlače svoje opklade na EV, kako se ispostavlja da je kolektivna industrija precenila potražnju za EV.

Entuzijazam potrošača slabi usled visokih cena (u proseku 30 odsto više cene nego za ekvivalentno vozilo sa SUS motorom), zabrinutosti oko dometa, ESG nedoumica i nerazvijene infrastrukture.

Dodatno, EV su se pokazala kao teret na marže proizvođačima, dok vozila sa SUS motorima pružaju podršku maržama. Ovo se ogleda u činjenici da su čisto električni proizvođači imali jači udar na profitabilnost - posebno Tesla.

Udar na profitabilnost i zamršen lanac snabdevanja

Cena primarnih metala za baterije (a posebno litijuma) prošla je kroz strmoglav rast u periodu 2021 - 2022. Rast je ozbiljno zagrizao profitabilnost i zakomplikovao lanac snabdevanja, kako su se najveći proizvođači nadmetali za ograničenu sirovinu.

Generalno govoreći, profitabilnost je ili opadala ili stagnirala. Ovo je posebno evidentno za VW, Teslu, Ford i GM.

Stellantis je blago poboljšao profitabilnost pomoću dizanja cena i rezanja troškova - smanjivanjem radne snage i troškova marketinga. Stabilizacija cena sirovina je takođe podržala profitabilnost. BYD je imao najveći rast EBITDA marže u 2023 - tri procentna boda, kao šampion kontrole lanca snabdevanja, te služi kao uspešan model poslovanja za ostale.

Dok se ostali konvencionalni proizvođači u određenoj meri povlače sa EV tržišta, Stellantis traži saveznike i kuje strategije za snabdevanje zarad osvajanja EV segmenta i očuvanja profitabilnosti, s obzirom na to da dizanje cena i kresanje troškova ne može da ide unedogled.

Strategijske prednosti vertikalne i horizontalne integracije

Kineski model vertikalne integracije i agresivnog subvencionisanja su njihovim proizvođačima dali ogromnu cenovnu prednost od koje evropski proizvođači zaziru i zbog koje im preti topljenje tržišnog udela.

Kao potencijalno rešenje za hronične boljke u lancu snabdevanja, mnogi proizvođači su investirali u rude metala za baterije (Tesla, BMW, VW, GM, Ford). Što se Stellantisa tiče, odvojili su 115 miliona dolara za investiciju u rudnik bakra u Argentini. U odnosu na njihov promet, ovo je zanemarljiv iznos, ali dodatne investicije u snabdevanje sirovinama su gotovo izvesne. Sa ovog stanovišta ograničenosti resursa i volatilnih cena materijala, deluje kao da su de fakto primorani da investiraju u rudarenje zarad kontrole lanca snabdevanja.  Jasno je da će ulazak kineskih konkurenata kao i investicije u rude dalje iziskivati dodatne odlive gotovine. 

​Kritična prednost BYD je takođe njihova pozicija kao proizvođača baterija, gde imaju dugogodišnje iskustvo. U nadi da se BYD i drugi kineski proizvođači nadigraju, gotovo svi proizvođači otvaraju gigafabrike za baterije (Tesla, Toyota, VW, Mercedes, između ostalih). Konvencionalni proizvođači do sada nisu morali da prljaju ruke investirajući u rude i fabrike baterija. Materijal se nabavljao od poznatih dobavljača na osnovu ugovora ili partnerstva. Ipak, rapidne promene su pomrsile konce svim akterima na tržištu te sada plaćaju ceh kroz vertikalnu integraciju. 

Očigledno je da Stellantisu nije potrebna samo vertikalna integracija, već je potreban i izvestan stepen horizontalne integracije. Strateška saradnja sa kineskim Leapmotor se pokazuje kao prilika za honovanje kineskog modela proizvodnje i mirodobne raspodele tržišta. Konsolidacija i saradnja je u auto-industriji učestala i poželjna, ali je mač sa dve oštrice. Saradnja deluje kao Stellantisov ustupak Leapmotoru zarad učenja njihovog modela i pomirenog deljenja tržišnog udela. Takođe, Stellantis ima istoriju kineske saradnje koja počinje još osamdesetih. Ranije kineske saradnje nisu urodile plodom, kako kinesko tržište nije pokazalo interesovanje za evropska vozila, te sada saradnja ide obrnutim tokom. Stellantis kineskim igračima otvara kapiju ka svom tržištu. Na regionalnom planu ova transakcija ima dosta značaja. Uz Fiatov električni automobil koji će se proizvoditi u Kragujevcu, proizvodiće se i kineski električni automobili T03 i C10 koji su direktni konkurenti Fiatu 500e i Citroenu C3, respektivno.

Izgledi za budućnost

Evropska zelena tranzicija umnogome zavisi od povećanog snabdevanja minerala – litijuma, bakra i nikla. Oko 60 posto potrebe proizilazi iz transportnog sektora. Povećana potražnja za ovim sirovinama zahteva dodatne rudnike, između ostalog na tlu Srbije, koje je bogato litijumom. Zakucani legislativni fokus na vozila koja ne emituju štetne gasove, generiše nezasitnu potražnju za mineralima, što preti da ima potirući efekat. Električna vozila sama po sebi ne zagađuju okolinu u meri u kojoj je zagađuju vozila sa SUS motorima.

Depositphotos

 

U međuvremenu, zagađivanje se pogodno odvija drugde u lancu snabdevanja, često u manje razvijenoj zemlji željnoj stranih investicija. Ako se problem sagleda ovako, u ESG akronimu, svaki karakter je kompromitovan. Povrh toga, pitanje odlaganja baterija i dalje muči industriju. Naime, recikliranje baterija predstavlja najveći izazov. Iako analiza životnog ciklusa proizvoda EV i SUS motora pokazuje da su električna vozila bolja za okolinu, zasniva se na percipiranoj efikasnosti reciklaže baterija i njihovu dalju štetnost pri razgrađivanju koja će se pokazati tek u dužem roku.

Zbog navedenih izazova i problema sa infrastrukturom, konsenzus u industriji je da će planirano izbacivanje SUS motora iz upotrebe do 2035 biti značajno odloženo usled smanjene potražnje za električna vozila. Tako da Stellantisove alijanse sa kineskim proizvođačima zarad održavanja tržišnog udela deluju kao oprezno kalkulisan potez radi probijanja u EV segmentu, u koji su zakasnili.

Emulacija kineskog modela sada deluje kao dobra ideja, s obzirom na to da trenutno deluje kao najbolji modus operandi. Skepsu uliva njihov oslonac na državno subvencionisanje. Iako je Kina ekstremno ambiciozna što se tiče električne tranzicije, njihovo subvencionisanje je ciklično i drugi sektor će neizbežno doći na red. Uz lokalizaciju proizvodnje u Evropi i tarife koje će EU neizbežno nametnuti, pomoćni točkovi moraju da otpadnu i cenovna konkurentnost će ozbiljno oslabiti.

Lukrativno američko tržište je još ambiciozniji poduhvat, s obzirom na njihovu izraženu hostilnost ka bilo kojoj kineskoj troškovno konkurentnoj operaciji. Evropski proizvođači naizgled prate mantru "ako ne možeš da ih pobediš, pridruži im se". Američki proizvođači imaju drugačiji pristup - ako ne možeš da ih pobediš, pokreni trgovinski rat ili zabrani pristup na tržište.