Kriza u nemačkoj industriji nagriza Srbiju, ZF seli deo proizvodnje

Sve je izvesnije da će se kriza u evropskom automobilskom sektoru sledeće godine preliti i na Srbiju, budući da je u zemlji celokupan sektor dobavljača vezan za to tržište, prvenstveno za Nemačku. Ovonedeljni štrajk desetine hiljada radnika nemačkog proizvođača Volkswagen samo je odraz rastućih problema sa kojima se industrija već neko vreme suočava, nemoćna da iznađe pravo rešenje za pad potražnje za električnim vozilima (EV), više operativne troškove i sve jaču konkurenciju kineskih proizvođača.

Nemačke investicije u Srbiji ove godine su znatno opale, poslednji zvanični podaci pokazuju slabljenje izvoza Srbije u domenu automobilske industije, a dobavljačima se prihodi polako tanje. 

Neke firme koje posluju u toj grani već seku troškove, a serijska proizvodnja električne "fiat grande pande" nikako da počne, iako je trebalo prema ranijim najavama. Povrh toga, zbog povoljnijih tržišnih uslova u Kini, srpska industrija ostaće i bez dela proizvodnje nemačkog proizvođača komponenti za električne motore ZF Group. Sprovođenje strateške odluke dolazi nakon što se kineski uticaj već osetio u Srbiji, budući da je njihova kompanija Luxshare preuzela nekada nemački Leoni, koji ovde ima četiri fabrike.                 

Boris Ćorović, generalni sekretar Srpske asocijacije uvoznika vozila i delova, rekao je u emisiji Sedam Bloomberg Adria TV da se kriza u nemačkoj auto-industriji preliva na naše područje jer su sve kompanije koje se bave proizvodnjom auto-delova u regionu - pa i Srbiji - tesno povezane sa Nemačkom. Svaki poremećaj na nemačkom tržištu u smislu pada proizvodnje se automatski reflektuje na Srbiju i nije nam u interesu da ostane situacija ovakva kao što je trenutna. Generalno govoreći, auto-industija je u procesu transformacije u nepovoljnom geopolitičkom momentu. "Proizvodnja 'fiat grande pande' u Kragujevcu se ne dovodi u pitanje. Informacije o početku serijske proizvodnje dosta su šture iz same fabike i samo je pitanje u kom kapacitetu i u kom broju jedinica će ta fabrika da radi. 'Fiat grande panda' će u prvoj godini proizvodnje na srpskom tržištu ostvariti dobar plasman", kazao je Ćorović.

ZF već seli proizvodnju

ZF seli proizvodnju mikroprekidača iz Srbije. Taj segment nije usko vezan za proizvodnju auto-delova kojima snabdeva Mercedes, BMW, Daimler, Volvo i Fiat Chrisysler i odranije je planiran, a prema informacijama koje ima Bloomberg Adria, celokupna proizvodnja mikroprekidača na nivou grupacije biće objedinjena u Kini.

 

Milan Grujić, direktor ZF u Srbiji, potvrđuje da je trenutno u toku premeštanje proizvodnje mikroprekidača na druge lokacije ZF-a, koje će biti završeno 2025. godine, ne navodeći o kojoj lokaciji je reč.

"To je u skladu sa dugoročnim planom kompanije ZF da lokaciju u Pančevu postepeno transformiše u proizvodni pogon posvećen visokim tehnologijama, sa posebnim fokusom na što automatizovanijoj proizvodnji visokotehnoloških komponenti. Time se kompaniji ZF Srbija takođe ostavlja mogućnost da razvije proizvodni prostor u Pančevu za buduće projekte", kaže Grujić za Bloomberg Adriju.

Podsetio je da se ZF-ovo postrojenje u Pančevu bavi proizvodnjom komponenata za električne motore, električne osovine i energetsku elektroniku. Za sledeću godinu je planirano još projekata serijske proizvodnje na polju energetske elektronike i električnih pogonskih sistema. "Međutim, budući da je reč o poverljivim podacima, nismo u mogućnosti da pružimo dodatne detalje ili precizne rokove."

ZF Srbija

 

Na pitanje da li kriza u auto-industriji u Evropi remeti njihove planove, on kaže da zbog očigledne negativne tendencije na svetskom tržištu EV-ova, ZF, kao jedan od vodećih dobavljača komponenata e-mobilnosti strateški usklađuje svoje strukture kako bi se prilagodili situaciji na tržištu i ostali konkurentni.

Istovremeno, grupa ostaje i dalje posvećena stalnom unapređivanju električne mobilnosti i očekuje, dugoročno gledano, rast tržišta. Ulagala je na proaktivan način i nastaviće da bude aktivna na tom polju. Tržišno okruženje izloženo stalnim izazovima utiče i na rezultate kompanije ZF Srbija. Shodno tome, optimizujemo naše resurse u skladu sa predviđenim padom prodaje i smanjenim potrebama tržišta",  ističe Grujić.

Kako je Bloomberg Adria već pisala, kompanija je u drugi proizvodni pogon u Pančevu investirala 238 miliona evra, uz najavu da će do 2025. celokupna postrojenja koja imaju u tom gradu (dva proizvodna pogona i inženjerski centar) postati objekti sa nultom emisijom štetnih gasova, o čemu je Grujić detaljnije govorio u intervjuu za naš portal.

ZF je ranije najavio da će na nivou grupacije ukinuti 14.000 radnih mesta do 2028. godine.

Continental reže troškove da bi povećao profit

Marc Siedler, portparol za poslovanje i finansije Continentala AG na pitanja Bloomberg Adrije o efektima krize u nemačkoj auto-industriji odgovara podsećanjem da su prošlog meseca saopštili kako očekuju da će se zarada u njihovom automobilskom odeljenju dodatno poboljšati u četvrtom kvartalu. Ističu da će ona biti podstaknuta ne samo daljim smanjenjem troškova, već i očekivanim većim obimom proizvodnje širom sveta u odnosu na treći kvartal, pokretanjem novih proizvoda njihovih kupaca i nadoknadom troškova razvoja.

Bloomberg

On je ranije za naš portal rekao da je tržište u Evropi slabo i da za tekuću fiskalnu godinu očekuju pad u proizvodnji putničkih automobila i lakih komercijalnih vozila u poređenju s prethodnom godinom. "Kada je reč o našim klijentima, održavamo diverzifikovanu poziciju širom sveta. Proizvodnja se zasniva na principu 'na tržištu za tržište', što znači da, gde god je to moguće, proizvodimo lokalno."

Inače, kompanija je već ukinula 5.000 radnih mesta, a do 2028. planira da ukine oko 7.000 radnih mesta, od čega više od trećine u Nemačkoj. 

Continental u Srbiji ima tri fabrike i zapošljava više od 4.000 ljudi. Fabrika za proizvodnju cevi i crevnih sistema za protok različitih tipova fluida nalazi se u Subotici. U Novom Sadu nalaze se istraživačko-razvojni centar i fabrika u kojoj se proizvode instrument table za vozila. 

Prihodi dobavljača počinju da slabe

"Prema informacijama kojima raspolažem, prihodi kompanija iz auto-industrije koje posluju u Srbiji počeli su blago da opadaju ove godine, zasad to nije ništa drastično, verujem da bismo na proleće mogli da osetimo značajnije posledice", kaže profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Dušan Marković.

U principu, dinamika kojom se bude odvijala kriza u evropskom automobilskom sektoru diktiraće i brzinu kojom će se ona prelivati kod nas, dodaje on. "Ako se bude nastavila i sledeće godine - a ima indicija da hoće - definitivno će se prvi veći problemi osetiti i kod nas."

Sagovornik Bloomberg Adrije napominje da evropske kompanije, logično, gledaju da smanje troškove tamo gde su oni veći, a njima je Srbija i dalje jeftinija lokacija. Međutim, ukoliko bude bilo pada prodaje vozila na evropskom tržištu i ubuduće, domaći proizvođači auto-delova će se suočiti sa smanjenjem narudžbina, što će zahtevati da se seku troškovi i u Srbiji.

"Jedna od aktuelnih tema na domaćem tržištu je i to da Srbija više nije tako jeftina lokacija za neke delatnosti u okviru auto-industrije, poput manuelnih, jednostavnijih procesa. U tom pogledu pod rizikom su proizvođači auto-kablova koji zapošljavaju najveći broj ljudi i u narednih pet godina može se očekivati da će se takvi pogoni polako zatvarati i seliti na drugu lokaciju", poručuju profesor.

Depositphotos

On daje primer Leonija koji je kod nas došao iz Rumunije u kojoj su već promenili nekoliko lokacija, krećući se ka što jeftinijim. "Realno je da se tako nešto desi i u Srbiji, imajući u vidu rastuće troškove rada i poslovanja, manjak radne snage, nezadovoljstvo radnika platama i druge faktore."

Leoni preuzeli Kinezi

Podsetimo, kineski Luxshare je ušao na velika vrata na nemačko tržište i postao je većinski vlasnik Leonija, koji u Srbiji ima četiri fabrike auto-delova i zapošljava 12.500 radnika. Leoni ostaje u Srbiji i nema promena u poslovanju, rekao je nedavno Bloomberg Adriju Miloš Manić, generalni direktor Leoni Srbija, povodom promene vlasničke strukture.

Depositphotos

 

Nastavljaju uobičajenu saradnju i sa dobavljačima, što je značajno za domaću ekonomiju, jer imaju mrežu od 700 lokalnih dobavljača i sa njima godišnji promet od oko 40 miliona evra.

Proizvodnja raste, ali izvoz pada

Dok je evropska auto-industrija u velikom problemu, nivo industrijske proizvodnje u Srbiji raste, a u delatnosti proizvodnje motornih vozila, prikolica i poluprikolica je proizvodnja u prvih devet meseci ove godine povećana za 6,3 odsto u odnosu na period januar - oktobar 2023.

Međutim, u oktobru je, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, izvoz u oblasti proizvodnje motornih vozila i prikolica pao za 14,4 odsto međugodišnje, dok izvoz istog sektora za prvih 10 meseci beleži pad od 5,3 odsto.

 

"Većina kompanija kod nas radi za evropsko tržište - bilo direktno za evropske kompanije, bilo za južnokorejske ili japanske koje opslužuju evropske kupce – te će problem sledeće godine biti znatno intenzivniji, pogotovo ako kriza potraje", navodi Marković.

U Srbiji, kako ističe, postoji oko 150 auto-kompanija, sa 100.000 zaposlenih i više od sedam milijardi evra prihoda od prodaje prošle godine. "Rekao bih da ne postoji nijedna velika auto-kompanija u Evropi za koju se u Srbiji nešto ne proizvodi, a dešava se i da isti dobavljač radi za više kupaca. Značajnija pogoršanja finansijskih rezultata domaćih auto-dobavljača - recimo, u slučaju da prihodi padnu za milijardu evra - odraziće se i na bruto domaći proizvod, izvoz i zaposlenost u zemlji."

Naglašava da treba imati u vidu da u državi postoje manje razvijeni delovi gde lokalne zajednice praktično zavise od auto-kompanija, što je potencijalno opasno u pogledu regionalnog razvoja.

"U Pirotu imamo Michelin, koji je već u fazi značajnog smanjenja troškova, potom Leoni od kog zavisi celo Prokuplje i deo juga Srbije, u Pančevu postoje bar dve velike auto-kompanije - ZF i Brose", nabraja sagovornik.

Kada je reč o Nemačkoj - kao najvećoj privredi Evrope, koja u dobrom delu zavisi od rezultata koje ostvari u automobilskom sektoru - njihove kompanije su, prema podacima Nemačko-srpske privredne komore, dosad investirale u Srbiji oko 2,1 milijarde evra. Prema podacima Narodne banke Srbije, priliv stranih direktnih investicija iz Nemačke u prvoj polovini 2024. bio je tek oko 60 miliona evra, što je više nego dvostruko niže u odnosu na isti period 2023.

Pri tome, sektor mobilnosti je kamen temeljac spoljnotrgovinskih odnosa između Srbije i Nemačke. Pokreću ga upravo značajne nemačke investicije, a odlikuje se velikim obimom poluproizvoda koji se izvoze iz Srbije. Zabeležio je rast od 229 odsto od 2015. do 2022. godine, sa vrednošću od skoro 2,1 milijarde evra, što čini oko 50 odsto izvoza iz Srbije u Nemačku.

Šta se dešava u Volkswagenu

Oko 66.000 radnika Volkswagena širom Nemačke napustilo je svoja radna mesta u ponedeljak na dva sata, što je najavljeno kao prvi talas privremenog štrajka, dok proizvođač automobila i dalje traži adekvatno rešenje za rezanje troškova.

Dok je stav menadžmenta da kompanija treba da zatvori tri nemačke fabrike i otpusti hiljade radnika, predstavnici sindikata se zalažu da pogoni ostanu otvoreni.

Akcije Volkswagena pale su u ponedeljak ujutru za oko dva odsto pre nego što su se donekle oporavile kasnije u toku dana. U utorak je cena nastavila da im slabi, pa su u 10.30 sati vredele 80,44 evra, što je pad od 0,27 odsto, prema podacima Bloomberg Terminala. Od početka godine beleže pad vrednosti od preko 30 odsto.

Referentni indeks Frankfurtske berze DAX u utorak je uprkos tome dostigao novi rekord, preneo je Bloomberg, a zanimljivo je da je pariski CAC 40 istog dana zabeležio i istorijski najniži stepen korelacije u odnosu na DAX, dok politička previranja u Francuskoj nagoveštavaju da će indeks nastaviti da pada.

Takozvani štrajkovi upozorenja - osmišljeni da vrše pritisak na upravu kompanije tokom pregovora – zabeleženi su u devet od deset Volkswagenovih fabrika u matičnoj zemlji. Procenjuje se da dva sata zaustavljene proizvodnje na četiri montažne linije u glavnoj Volkswagovoj fabrici u Volfsburgu rezultuje gubitkom od otprilike 400 do 600 vozila. Ako se tome pridodaju druge fabrike automobila u Nemačkoj, izvesno je da ukupan broj premašuje 1.000 jedinica.

Sindikat IG Metall je saopštio da zadržava pravo da uskoro pozove na dalje štrajkove i da su okupljanja radnika planirana u fabrikama u narednih nekoliko dana.

"Ako bude potrebno, ovo će biti najteža bitka kolektivnog pregovaranja koju je Volkswagen ikada video", rekao je Thorsten Gröger, pregovarač IG Metalla, izvestio je Bloomberg.

Kompanija traži konstruktivan dijalog kako bi postigla zajednički podržano rešenje, rekao je portparol Volkswagena u nedelju, dodajući da je firma preduzela konkretne mere kao odgovor na planirane odustajanje.

Proizvođač automobila nije javno predstavio svoje planove, prenela je Beta. Izgradio je fabrike za snabdevanje evropskog tržišta predviđajući 16 miliona prodatih vozila godišnje, ali se sada suočava sa potražnjom za oko 14 miliona, rekao je jedan od rukovodilaca u Volkswagenu Thomas Schäfer. Pošto drži četvrtinu tog tržišta, ovo predstavlja gubitak od 500.000 automobila godišnje.

Četvrta runda pregovora menadžmenta i sindikata trebalo bi da se održi 9. decembra.

Bloomberg

Volkswagen je poslednji put iskusio štrajk na svim proizvodnim lokacijama tokom pandemije – 2021. godine, ali je taj događaj bio manjih razmera u odnosu na veći prekid rada tokom pregovora o platama 2018, u kom je učestvovalo više od 50.000 radnika u šest fabrika.

Problemi automobilskog sektora u toj zemlji ogledaju se i u statistici. Barem tako pokazuju podaci Indeksa poslovne klime u nemačkoj automobilskoj industriji, koji je u novembru pao na -32,1 poena, dok je u oktobru iznosio -28,6 poena, pokazuju podaci nemačkog instituta Ifo.

Podaci takođe pokazuju da su kompanije u industriji još pesimističnije u pogledu izgleda za narednih šest meseci. Pokazatelj poslovne situacije je smanjen na -33,9 poena u odnosu na -29,0 poena u prethodnom mesecu. Slično tome, smanjen je i indikator poslovnih očekivanja, koji je pao na -30,4 poena nakon što je u oktobru iznosio -28,2 poena.

"Mnoštvo narudžbina koje su kompanije u automobilskoj industriji nagomilale od početka 2021. zbog pandemije i problema u lancima snabdevanja je obrađeno. Nove porudžbine stižu, ali ih nema dovoljno da se osigura puna iskorišćenost kapaciteta", kazala je Anita Wölfl iz instituta Ifo.

Položaj kineskih kompanija u Evropi

Širom Evrope, sveukupno tržište električnih vozila ima problema ove godine, pošto su velike zemlje poput Nemačke smanjile subvencije koje su pomogle da se stimuliše potražnja. S obzirom na to da vlade uskraćuju novac za električna vozila, izgledi za evropsku automobilsku industriju ostaju sumorni. Osim što već pomenuti Volkswagen razmatra nekada nezamislivo zatvaranje fabrika u Nemačkoj, Stellantis takođe smanjuje proizvodnju električnih "fiata 500" u Italiji, navodeći kao razlog opadajuću prodaju u Evropi. Izvršni direktor Stellantisa Carlos Tavares nedavno je podneo ostavku nakon spora s odborom kompanije oko toga kako da popravi finansijske rezultate.

Istovremeno, posle nekoliko godina brzog rasta na evropskom tržištu, napredak kineskih brendova je zaustavljen od jula. Tada je Evropska unija (EU) postavila privremene carine na električna vozila kineske proizvodnje, što je dovelo do povećanja uvoznih taksi na čak 45 odsto. Sva električna vozila proizvedena u Kini podležu dodatnim carinama EU, uključujući i ona koja se isporučuju preko zapadnih brendova kao što su Volkswagen i BMW.

Dodati nameti su stupili na snagu 30. oktobra, posle višemesečnih pregovora sa Pekingom. Kako je probijanje kineskih proizvođača automobila na evropsko tržište električnih vozila nastavilo da nailazi na otpor, njihov udeo u isporukama u regionu je opao tokom oktobra, uoči uspostavljanja ovih carina.

Dataforce

 

Proizvođači, uključujući MG i BYD kompanije SAIC Motor Corp., činili su 8,2 odsto registrovanih električnih vozila u Evropi u tom periodu, objavio je Bloomberg, pozivajući se na podatke istraživačke agencija Dataforce. To predstavlja pad sa septembarskih 8,5 odsto i četvrti mesec zaredom da je tržišni udeo bio ispod nivoa iz prethodne godine.

Diskusije se nastavljaju između EU i Kine, ali sa slabim napretkom, izvestio je Bloomberg prošle nedelje.

U međuvremenu, BYD nastavlja da razvija svoje prisustvo u Evropi – u dva od poslednja tri meseca je nadmašio MG, koji je dugo bio najprodavaniji kineski brend u evropskom regionu, prema podacima Jato Dinamicsa, koji prati kretanja na automobilskom tržištu. Prodaja BYD-ja se više nego udvostručila u oktobru na 4.630 vozila u odnosu na pre godinu dana, saopštila je konsultantska firma.

U MG-ju, čija je matična kompanija SAIC u državnom vlasništvu, isporuke su pale za 56 odsto u oktobru na 3.846 vozila. Ipak, ako se posmatra prvih 10 meseci ove godine, nekada britanski brend sportskih automobila i dalje vodi, sa registracijom ukupno 63.895 vozila, što je skoro dvostruko više od BYD-ja, pokazuju podaci Jato Dinamicsa.

Jato Dynamics

 

 

Liderstvo Kine u domenu električnih vozila je ovog meseca dodatno naglašeno nakon što je Northvolt AB podneo zahtev za zaštitu od bankrota. Švedski proizvođač baterija, čiji je najveći akcionar više puta pomenuti Volkswagen, svojevremeno je slavljen kao potencijalna protivteža kineskoj nadmoći na tržištu baterija.

Bloomberg

Uz to, izgleda da će se situacija zakomplikovati nakon što novoizabrani američki predsednik Donald Trump preuzme dužnost, budući da obećava da će uvesti dodatne carine.

"Dodatni problem odnosi se na reakcije Sjedinjenih Američkih Država (SAD) sa novim predsednikom na čelu. Trump je najavio uvođenje dodatnih nameta za evropske kompanije, što će uvećati problem koji već postoji, a što će se takođe odraziti i na nas. Pitanje je, međutim, kako će se to ispregovarati, možda uspeju da dogovore neke blaže carine od onih koje su najavljene, ali situacija svakako nije pozitivna", zaključuje Marković.