Milan Grujić, ZF: Posao za 600 ljudi u prvoj CO2 neutralnoj fabrici u Srbiji

Nekoliko električnih i hibridnih automobila priključenih na punjače prvo je sa čim se susrećemo na ulasku u fabrički krug ZF Srbija, koja je deo nemačkog ZF Friedrichshafen AG. To je više nego jasan znak da ulazimo u tehnološki najnapredniju kompaniju u Srbiji u kojoj se razvijaju i testiraju inovativna rešenja za e-mobilnost.

Na 16 hektara besprekorno uređenog prostora u industrijskoj zoni Pančeva nižu se istraživačko-razvojni centar, fabrika, koja više podseća na apoteku nego na industrijsko postrojenje u kome se proizvode elektromotori za hibridna vozila i tek sagrađeni pogon sa nultom emisijom ugljen-dioksida, prvi te vrste kod nas, ali i jedan od prvih u okviru Divizije električnih pogonskih sistema ZF grupe.

Nova fabrika će zapošljavati oko 600 ljudi i u njoj će se proizvoditi elektronika, odnosno hardver koji inženjeri ZF-a razviju i testiraju u istraživačko-razvojnom centru ove kompanije u Novom Sadu, kaže u ekskluzivnom intervjuu za Bloomberg Adriju Milan Grujić, generalni direktor ZF u Srbiji i predsednik Nemačko-srpske privredne komore.

"Fabrika još nije zvanično otvorena. Trenutno se instalira proizvodna oprema i prvi uzorci su isporučeni krajnjim kupcima, a početak serijske proizvodnje se očekuje krajem ove godine", najavljuje Grujić.

- Po kom principu je građena fabrika i kolike uštede energije očekujete?

Sa ponosom mogu da kažem da je ovaj objekat koji je sagrađen u Pančevu prvi "greenfild" objekat tog tipa sa nultom emisijom CO2 u okviru naše divizije koja se bavi proizvodnjom električnih pogonskih sistema. Objekat je prošle godine završen i izuzetno je energetski efikasan.

Bloomberg Adria

Na primer, ima izuzetno dobru toplotnu izolaciju i toplotne pumpe sa rekuperacijom energije koje obezbeđuju i grejanje i hlađenje. Zatim, solarne panele iz kojih treba da se proizvodi električna energija i ono što bih napomenuo jeste tretman otpadnih voda kako bi se uticaj na životnu sredinu značajno umanjio. To ima prednosti i za kompaniju, ali i za društvo i građane Pančeva i Srbije.

- Za koliko je skuplja gradnja ovakve fabrike u odnosu na klasičnu?

Prva fabrika je izgrađena 2018. godine i u odnosu na taj period procena je da je gradnja kvadratnog metra nove fabrike veća za oko 40 odsto, od toga 15 odsto se odnosi na elemente koji doprinose energetskoj efikasnosti.

- ZF je primer onoga za šta se zalaže komora na čijem ste čelu. Prioritet privredne saradnje Nemačke i Srbije je sprovođenje Zelene agende kroz razvoj obnovljivih izvora energije i povećanje energetske efikasnosti. Koliko su i druge nemačke kompanije finansijski i organizaciono spremne da prate proces energetske tranzicije u Srbiji?

Evropskim zelenim dogovorom iz 2019. godine postavljen je cilj da Evropska unija do 2030. godine smanji emisiju gasova sa efektom staklene bašte za najmanje 55 odsto u poređenju sa nivoima iz 1990. godine. U skladu sa tim, nemačke kompanije u Srbiji prednjače u implementaciji održivih praksi poslovanja, aktivno doprinoseći smanjenju ugljeničnog otiska proizvoda kako bi postale ekološki prihvatljivije i umanjile svoj uticaj na životnu sredinu.

S obzirom na činjenicu da je održivost postala ključna za uspeh, a transformacija u održivo poslovanje, sa svim izazovima koje donosi, predstavlja imperativ za budućnost, Nemačko-srpska privredna komora je definisala održivi razvoj i zelenu ekonomiju kao jednu od strateških tema.

Nemačke kompanije, kao što je ZF Srbija, imaju ambicioznije ciljeve i planove nego što je propisala EU. Tako, na primer, novi objekat koji je izgrađen u Pančevu je već sada CO2 neutralan i proizvodnja, kada bude počela, biće CO2 neutralna. Ovaj objekat u kome se sada nalazimo i koji je izgrađen pre samo četiri godine će do 2025. godine biti takođe CO2 neutralan.

ZF Grupa

Nemačko-srpska privredna komora veruje da Srbija može biti konkurentna u održivim poslovnim praksama. Naša članica, Procredit banka je, na primer, kompletno zamenila vozni park električnim vozilima i ta vozila se pune iz solarnih panela.

Ovde u Pančevu imamo instalirane solarne panele pomoću kojih punimo određeni broj vozila.

- Sa kakvim preprekama se nemačka preduzeća susreću na tom putu kada je reč o dobijanju dozvola i priključaka za solarne panele i kako bi Srbija mogla te procedure da pojednostavi i unapredi?

Otkako je u aprilu 2021. godine usvojen Zakon o korišćenju obnovljivih izvora energije u Srbiji, zabeleženo je značajno interesovanje za instalaciju solarnih panela. Brojne kompanije i građani sada koriste mogućnost proizvodnje električne energije za vlastite potrebe, dok višak mogu usmeriti nazad u mrežu i postati prozjumeri – oni koji istovremeno kupuju i proizvode električnu energiju.

Koncept prozjumera je posebno usmeren ka domaćinstvima i malim preduzećima, dok će veći industrijski potrošači moći da se snabdevaju prema konceptu aktivnih kupaca.

Cilj usvajanja ovog zakona bio je postizanje ravnoteže između dva jednako važna javna interesa: integrisanja obnovljivih izvora energije u elektroenergetski sistem i osiguravanja stabilnog rada tog sistema. Zakon je, u skladu s tim, uspešno adresirao pitanje velikog broja zahteva za priključenje novih solarnih i vetroelektrana.

Prema podacima Ministarstva rudarstva i energetike, kapacitet za priključenje je u poslednje dve godine porastao sa 4,8 GW na impresivnih 20 GW, što je dva i po puta više od ukupnog kapaciteta svih elektrana u Srbiji.

Značaj implementacije zakonodavstva u oblasti obnovljivih izvora energije je veliki, međutim uvek postoji prostor za dalje unapređenje postojećih procedura, poput debirokratizacije, jer se trenutno za priključak za solarne panele čeka i do godinu dana.

Bloomberg Adrija

- Nedavno ste organizovali prvi okrugli sto u Srbiji sa niskom emisijom gasova staklene bašte. Kako je to demonstrirano i šta je zaključeno? Na koje načine bi preduzeća mogla da smanje emisije gasova staklene bašte?

Kao što sam već pomenuo, Komora je u okviru svoje strategije za period od 2024. do 2026. godine definisala kao jednu od ključnih tema održivi razvoj i zelenu ekonomiju. Merenje karbonskog otiska pomaže kompanijama i pojedincima da bolje razumeju i smanje uticaj aktivnosti na klimatske promene.

Zato sa velikim zadovoljstvom ističem da je prva u nizu zelenih inicijativa Komore bio Okrugli sto "(Un)ready for the green future", "low carbon", odnosno niskougljenični događaj, u čemu smo, slobodno mogu reći, pioniri u Srbiji.

Uspešno smo realizovali događaj bez upotrebe papira, koristeći isključivo digitalne resurse, korišćenje električne energije smo sveli na minimalnu potrošnju, za dolazak gostiju bio je organizovan prevoz električnim vozilima i slično.

Očekujemo konačne rezultate merenja emisija u aprilu, nakon čega ćemo preduzeti korake za kompenzaciju uticaja na prirodu. Okrugli sto je bio prvi korak u merenju uticaja naših aktivnosti na životnu sredinu i smanjenju CO2 emisija – našeg doprinosa globalnom naporu za očuvanje planete.

- Uprkos naporima kompanija o kojima govorite, Vlada Srbije je ove godine smanjila subvencije za kupovinu električnih automobila na 170 miliona dinara i prvi put neće biti subvencionisana kupovina hibridnih vozila. Kakvu poruku država šalje? Da li ovo destimuliše kompanije i građane?

Verujem da je Vlada Srbije veoma svesna onoga što je neophodno da bi se ostvarili određeni ciljevi da bismo mi kao društvo i privreda bili konkurentni. Prethodnih godina smo bili svedoci da je budžet za subvencionisanje kupovine električnih vozila bio revidiran.

Tako da očekujem da će doći do određenih promena i da će biti dodatnog novca. Siguran sam da će određene mere biti primenjene. Nedavno je objavljeno da će do kraja 2024. godine biti više od 100 elektropunjača na državnim putevima, a novoizgrađeni objekti u okviru zgrada moraće da imaju punjače za električna vozila.

- Budući da proizvodite delove za hibridna vozila, kako komentarišete to što prvi put subvencijama nije obuhvaćena kupovina hibridnih vozila?

Očekujem da će doći do prilagođavanja te odluke. Koliko znam, subvencije za električna vozila su u nekim zemljama EU značajno smanjenje ili kompletno ukinute. Sveobuhvatna ekonomska situacija u Evropi i svetu definitivno utiče na mogućnosti.

ZF Srbija

 

- Uzimajući u obzir sveukupnu situaciju u Evropi i pad privredne aktivnosti u Nemačkoj, kojoj se ove godine predviđa rast od 0,6 odsto, da li će to imati posledice na investicije nemačkih kompanija u Srbiji?

Ekonomski odnosi Nemačke i Srbije su na visokom nivou. Sa više od 80.000 otvorenih radnih mesta, kompanije sa nemačkim kapitalom su najveći strani investitor u Srbiji. Spoljnotrgovinska razmena Nemačke i Srbije je u poslednje dve godine porasla za više od 25 odsto, što je samo po sebi izuzetno.

Obim bilateralne trgovinske razmene između Srbije i Nemačke je 2022. godine iznosio više od osam milijardi evra, što Nemačku čini najvažnijim trgovinskim partnerom Srbije. Ovaj pozitivan trend se nastavio i u 2023. godini.

Zaključno sa oktobrom 2023. godine, bilateralna trgovinska razmena je porasla za dodatnih 13 procenata. Time su bilateralni trgovinski odnosi u 2023. godini dostigli novi rekord. Novi veliki nemački investitori su se 2023. godine odlučili za proširenje svog poslovanja ili nove investicije u Srbiji, uglavnom u oblasti tehnike, gde prednjači automobilska industrija.

Prema podacima Nemačke centralne banke, vrednost ukupnih nemačkih investicija iznosi više od 2,5 milijardi evra. Na osnovu rezultata poslednje ankete o uslovima poslovanja u Srbiji, 87 odsto kompanija bi ponovo investiralo u Srbiji. Sve navedene brojke ukazuju na nastavak pozitivnog trenda u pogledu nemačkih investicija i privredne saradnje Srbije i Nemačke i ove godine.

- Jedna renomirana konsultantska kuća u oblasti nekretnina prošle nedelje je objavila da raste potražnja nemačkih investitora uglavnom iz auto-industrije za industrijskim nekretninama, odnosno proizvodnim halama u Srbiji jer im je sve skuplje poslovanje u Nemačkoj. U kojoj meri je to zastupljeno?

Ovo što ste rekli potvrđuje činjenicu da je Srbija kao investiciona lokacija atraktivna s obzirom na iskustva koja velike kompanije, kao što je ZF, imaju u Srbiji. Siguran sam da u narednom periodu nemačke kompanije veoma ozbiljno razmatraju Srbiju kao investicionu destinaciju.

- Kada vas pitaju za preporuku da li da investiraju ovde, šta im kažete?

Na osnovu iskustva koje imam kao predsednik Nemačko-srpske privredne komore, primećujem rast interesovanja stranih kompanija za ulaganje u Srbiju, i to pretežno zbog više faktora. Pre svega Srbija i Nemačka imaju strateško partnerstvo. Investiranje u Srbiju ne samo da pruža poslovne mogućnosti već jača i dalje unapređuje ovo partnerstvo. Konstruktivna i kooperativna uloga vlasti pruža stabilnost i podršku investitorima. Brzo razvijajuća infrastruktura pruža dobre uslove za poslovanje i transport robe.

Kada je reč o inovacijama i tehnološkom razvoju otvaranje centara za istraživanje i razvoj u Srbiji predstavlja strateški korak za kompanije poput ZF-a, koje su orijentisane ka inovacijama. Ovaj potez omogućava pristup visokokvalifikovanim kadrovima i podržava tehnološki razvoj u zemlji.

ZF danas u Srbiji ima otvorena dva razvojna centra – jedan otvoren 2021. u Pančevu i drugi 2022. u Novom Sadu, a koji zapošljavaju 340 inženjera.

Kontinuirana podrška državnih institucija i predvidivo poslovno okruženje ključni su faktori za uspešno poslovanje. Srbija se ističe stabilnošću i predvidljivošću, što pruža sigurnost investitorima. Ulaganje u Srbiju nije samo kratkoročna odluka, dugoročni potencijal za rast i profit je značajan, s obzirom na dinamičan ekonomski razvoj zemlje.

Investitori, poput ZF-a, prepoznaju vrednost obrazovanja i ulaganja u razvoj radne snage. Saradnja sa lokalnim obrazovnim institucijama i podrška programima obuke ključni su za dugoročni uspeh ulaganja.

Svi ovi faktori bili su ključni i za odluku kompanije ZF da investira u Srbiju, gde planira da nastavi sa rastom i razvojem.

 

- Koliko ukupno radnika zapošljavate i koliko novca ste investirali u Srbiji?

U dve fabrike i istraživačko-razvojne centre u Pančevu i Novom Sadu smo do sada uložili oko 300 miliona evra. Trenutno zapošljavamo 1.850 radnika.

- Tehnički centar ZF u Pančevu spada u red najnaprednijih u Srbiji. Da li ta inženjerska rešenja svoj konačni oblik dobijaju u fabrici u Srbiji?

U Srbiji imamo istraživanje i razvoj upravo onih proizvoda koji se odavde plasiraju na evropsko tržište. To su uglavnom elektropogonski sistemi i elektromotori za hibridna vozila.

Osim toga, radimo razvoj softvera i hardvera za elektroniku, za pretvarače koji upravljaju radom tog elektropogona ili radom elektromotora u okviru hibridnog vozila. Sem tog razvoja i jedne i druge oblasti, ovde imamo testiranje prototipova agregata i agregata koji su već u serijskoj proizvodnji kako bi se u okviru simulacije njihovog životnog veka utvrdili eventualni nedostaci.

Bloomberg Adrija

- Na koja tržišta izvozite iz Srbije i za koje kompanije radite?

Mi odavde izvozimo za premijum proizvođače vozila uglavnom u Nemačkoj.

- ZF Srbija je jedna od najistaknutijih i najbrže rastućih kompanija kod nas. To potvrđuju izvozni rezultati za prvih deset meseci 2023. budući da ste sa osmog mesta, prošle godine dospeli na četvrto mesto najvećih izvoznika u Srbiji sa vrednošću izvoza od preko 400 miliona evra. Kako se to što je Nemačka u recesiji odražava na vaše poslovne rezultate?

Mogu da kažem da je ovo samo rezultat implementacije celokupne investicije i projekata koji su inicijalno od prvog dana bili planirani da se realizuju u Srbiji. Kao kompanija ovde imamo jasan plan i program po kome smo došli i po kome smo krenuli u investiciju. U okviru toga sprovodimo plan tako da je on od samog početka bio ambiciozan.

Definitivno je izazovno vreme i automobilska industrija u okviru ove transformacije u kojoj se nalazi je veoma opterećena globalnim izazovima.

- Koliki je ukupni izvoz bio u 2023?

Krajem marta očekujemo rezultate ZF grupe, kada će biti objavljeni i naši rezultati.

- Kako kriza na Crvenom moru utiče na lance snabdevanja u automobilskoj industriji i na vaše snabdevanje sirovinama iz Azije?

Pažljivo pratimo situaciju i pripremamo određene scenarije koje možemo da primenimo u slučaju određenih smetnji. Trenutno na nivou grupe nemamo poteškoća u lancu nabavljanja sirovina i repromaterijala.

- Bloombergovi analitičari predviđaju da će se rast prodaje električnih vozila ove godine usporiti na pet odsto sa 14 odsto u 2023. Da li će to sniziti cene automobila i prinos za proizvođače delova?

Još uvek nemamo analizu trenutnog rasta i promena koje se očekuju na tržištima. Činjenica jeste da proizvodnja i prodaja vozila na svetskom nivou nisu dostigle nivo koji smo imali pre pandemije. Tako da sve utiče, ali malo je prerano u ovom momentu predvideti dinamiku.

- Kako se odražava na vaše poslovanje i da li ZF -u umanjuje promet to što Kina postaje značajan proizvođač električnih i hibridnih automobila i delova za automobile?

Ekspanzija proizvođača iz Kine već godinama utiče na globalno automobilsko tržište i očekujemo da će se ovaj trend nastaviti. Iz ovog razloga i mi prilagođavamo poslovanje ovoj situaciji.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar