Nemačka pod sve većim pritiskom da pređe na čistije oblike energije

Nemačka vlada precenjuje uticaj svojih nedavno objavljenih napora za zaštitu klime i verovatno će postići manji napredak u smanjenju emisija nego što trenutno pretpostavlja.

Ova zemlja je postavila cilj smanjenja emisija ugljen-dioksida za skoro dve trećine do kraja decenije u poređenju sa nivoima iz 1990. godine, ali će verovatno znatno zaostati za tim ciljem, navodi se u izveštaju stručnih savetnika objavljenom u utorak. Planovi za poboljšanje klimatskog uticaja, posebno transportnog sektora, verovatno neće biti uspešni.

Kao jedan od najvećih zagađivača u Evropi, Nemačka se suočava sa pritiskom da pređe na čistije oblike energije i industrijske procese kako bi smanjila svoj doprinos klimatskim promenama. Iako je vlada rekla da će njene najnovije mere najavljene u junu pomoći da se smanji jaz u odnosu na cilj emisija za 2030. na oko 200 miliona tona CO₂, stručnjaci upozoravaju da će taj jaz verovatno biti veći.

"Očekivano ukupno smanjenje je verovatno precenjeno", rekao je Hans-Martin Henning, predsednik Stručnog saveta za klimatska pitanja. Savet je upozorio da bi ova neslaganja mogla na kraju dovesti do finansijskih kazni koje bi Evropska komisija izrekla Nemačkoj.

Novi klimatski plan zemlje fokusira se na smanjenje emisija u celoj privredi, a ne na postavljanje ciljeva za određene sektore, kao što je do sada učinjeno. Iako su stručnjaci rekli da sadrži "važne inovacije" koje bi mogle pomoći u smanjenju zagađenja, dodali su da podaci koje je dala vlada nisu dovoljni da potvrde efikasnost programa.

"Vidimo potrebu za delovanjem savezne vlade kako u pogledu poboljšanja podataka za osnove klimatske politike, tako i u pogledu zatvaranja preostalog ciljanog jaza i razvoja sveobuhvatnog koncepta", rekla je potpredsednica Brigitte Knopf.

Ovog meseca Nemačka je odobrila fond od 212 milijardi evra za klimu i transformaciju kako bi podstakla tranziciju zemlje. Savetnici nisu uključili taj iznos u proračune koji su rekli da bi novac mogao pomoći u proširenju železničke mreže. Međutim, oni su tvrdili da je smanjenje motora sa unutrašnjim sagorevanjem ključno za smanjenje emisija u saobraćaju, što je aspekt koji vlada nije dovoljno obradila.

Prema izveštaju, političari takođe imaju tendenciju da precenjuju klimatske uticaje kontroverzne zabrane kotlova na fosilna goriva koja je konačno ublažena.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar