Zašto bi američke carine na vozila mogle da poskupe automobile

Predsednik Donald Trump kladi se da će carine na uvoz vozila i automobilskih delova vratiti proizvodnju na tlo SAD.

Ostvarenje te ambicije zavisi od velike reforme globalno integrisanih lanaca snabdevanja koje je automobilska industrija decenijama usavršavala. Automobili nisu proizvodi sa jednim poreklom, kao kafa. Oni se sastoje od desetina hiljada komponenata, od menjača i alternatora do pojedinačnih opruga, koje se nabavljaju iz svih krajeva sveta.

Premeštanje proizvodnje većeg broja tih delova u SAD bio bi skup proces za proizvođače automobila. Američki potrošači će to verovatno osetiti i sami, s obzirom na široka očekivanja da će carine povećati cene vozila za nekoliko hiljada dolara.

Koje carine SAD uvode automobilskoj industriji

Carina od 25 odsto na sva vozila proizvedena u inostranstvu koja se uvoze u SAD stupila je na snagu 3. aprila. Postoji izuzetak za automobile koji ispunjavaju uslove sporazuma o slobodnoj trgovini između SAD, Meksika i Kanade, poznatog kao USMCA. U tom slučaju, carina se naplaćuje samo na udeo komponenata koji potiče van SAD.

Delovi automobila takođe su podvrgnuti carini od 25 odsto, ali je Trump, nakon otpora industrije, izmenio aranžman tako da proizvođači koji sklapaju i prodaju kompletna vozila u SAD mogu tražiti povraćaj do 3,75 odsto vrednosti automobila proizvedenih u SAD. Ta pogodnost će sledeće godine pasti na najviše 2,5 odsto, a potom biti potpuno ukinuta, kako bi se podstakla domaća proizvodnja. Komponente koje ispunjavaju USMCA standarde biće pošteđene carine od 25 odsto.

Trump je industriji dodatno olakšao tako što je oslobodio sektor posebnih uvoznih taksi na čelik i aluminijum, koje su stupile na snagu u martu, da bi se izbeglo da se carine "naslažu" jedna na drugu.

Kako su se Trumpove automobilske carine razvijale

Predsednik je ranije tvrdio da su automobilske carine "trajne". Ipak, bilo je izvesnih izmena otkako su prvi put uvedene, uključujući i smanjenja za neke od najvećih izvoznika automobila u SAD.

Trgovinski sporazumi koje su SAD zaključile sa Evropskom unijom, Japanom i Južnom Korejom smanjili su carinu na vozila iz tih regiona sa 25 na 15 odsto. Poseban dogovor sa Velikom Britanijom spustio je carinu na svega 10 odsto, ali samo za prvih 100.000 automobila koji se godišnje prodaju u SAD. Svi automobili iznad tog broja podležu carini od 27,5 odsto.

Iako je to dobra vest za kompanije poput Hyundai Motor Co. iz Južne Koreje i japanske Toyota Motor Corp., te mere su izazvale nezadovoljstvo u Detroitu. Američki savet za automobilske politike, koji lobira u ime Forda, General Motorsa i Stellantisa, nazvao je sporazum SAD i Japana "lošim poslom" jer je smanjio carine na uvozne japanske automobile koji ne sadrže "gotovo" nimalo američkih delova.

Direktor Forda Jim Farley otišao je i korak dalje. Smanjenje carina na japanske automobile, kaže on, stavlja Fordova vozila proizvedena u SAD u ozbiljno nepovoljan položaj, a razlika u ceni iznosi oko 5.000 dolara u poređenju Ford Escape SUV-a proizvedenog u Kentakiju sa konkurentskom Toyotom Rav4 napravljenom u Japanu. (Toyota inače Rav4 sklapa i u Ontariju, Kanada, kao i u Kentakiju.)

Farley navodi da ta računica podrazumeva niže troškove rada i valutne razlike u Japanu, kao i više troškove koje Ford ima zbog Trumpovih carina, uključujući one na čelik i aluminijum, koje se prenose na cene od strane dobavljača.

Koliko su SAD zavisne od uvoza automobila

Veoma. Oko 50 odsto od približno 16 miliona novih putničkih vozila prodatih u SAD tokom 2024. godine sklopljeno je van zemlje, prema podacima istraživačke firme GlobalData. Većina tih vozila uvezena je iz pet zemalja: Meksika, Japana, Južne Koreje, Kanade i Nemačke. Čak i legendarni američki brendovi proizvode veliki deo svojih automobila u inostranstvu. Najveći američki proizvođač automobila, General Motors, ujedno je i najveći uvoznik. Prošle godine uvezao je 1,23 miliona vozila, uključujući više od 400.000 iz svojih fabrika u Južnoj Koreji, gde sklapa jeftinije SUV modele Chevrolet Trax i Trailblazer.

Bloomberg

Procentualno, 46 odsto GM-ove prodaje u SAD čine uvezena vozila. Time je ta kompanija više izložena carinama nego njeni rivali iz Detroita, Ford i Stellantis, ali i u boljoj poziciji u poređenju s većinom evropskih i azijskih konkurenata.

Toyota je drugi najveći uvoznik automobila u SAD, s tim da ti automobili čine nešto više od polovine njenih američkih prodaja. Kompanija je prošle godine uvezla 1,2 miliona vozila u SAD, uključujući više od 500.000 iz Japana. Hyundai je, s druge strane, poslao 1,1 milion vozila u SAD, uključujući modele brendova Kia i Genesis, što je činilo gotovo dve trećine njegovih američkih prodaja. Velika većina tih automobila dolazi iz matične Južne Koreje.

Bloomberg

Da li postoji vozilo koje je 100 odsto napravljeno u Americi

Ne. Značajan deo sadržaja u vozilima sklopljenim u SAD potiče iz fabrika u inostranstvu. U zvaničnom dokumentu Bele kuće navodi se konzervativna procena da u proseku 50 odsto komponenata dolazi izvan SAD, ali je verovatniji broj bliži 60 odsto.

Automobilska industrija Severne Amerike izrazito je međusobno povezana. Sporazumi USMCA i njegov prethodnik Nafta omogućili su proizvođačima da praktično posluju bez granica više od 30 godina, koristeći prirodne resurse Kanade, jeftinu radnu snagu Meksika i ogroman potrošački kapacitet SAD. Sirovine i delovi često putuju između ove tri zemlje više puta pre nego što završe u sklopljenom automobilu. Zbog toga će raspodela novih carina za vozila koja se prodaju u SAD biti izuzetno složen posao.

Bloomberg

Kako carine utiču na Teslu

Tesla važi za jednog od proizvođača automobila koji će najmanje osetiti posledice Trumpovih carina na automobile, budući da sve električne automobile koje prodaje u SAD proizvodi u fabrikama u Kaliforniji i Teksasu.

Međutim, samo između 60 i 75 odsto komponenata koje Tesla koristi za ta vozila proizvodi se u Americi ili Kanadi, u zavisnosti od modela, prema dokumentu američke Nacionalne uprave za bezbednost saobraćaja (NHTSA) iz 2024. godine. Većina preostalih delova dolazi iz Meksika.

Kada je administracija Donalda Trumpa pozvala Teslu da iznese stav o trgovinskim merama vlade, kompanija je poručila da je njena mogućnost da nabavlja sve delove u SAD ograničena. "Čak i uz agresivnu lokalizaciju lanca snabdevanja, određene delove i komponente je teško ili nemoguće nabaviti unutar Sjedinjenih Američkih Država", naveli su neimenovani predstavnici Tesle u pismu upućenom trgovinskom predstavniku SAD Jamiesonu Greeru, datiranom na 11. mart.

Kako su proizvođači automobila reagovali na Trumpove carine

Mnoge kompanije povukle su svoje finansijske prognoze za godinu zbog neizvesnosti oko carina. Neki proizvođači, poput Stellantisa (vlasnika Jeepa), pauzirali su proizvodnju u Kanadi i Meksiku, dok su drugi najavili povećanje proizvodnje u SAD. General Motors, na primer, planira da uloži četiri milijarde dolara u proširenje proizvodnje u američkim fabrikama u naredne dve godine, kako bi smanjio izloženost uvozu iz Meksika.

Kompanija se nada da će premeštanje dela proizvodnje delova, unutrašnje uštede i druge mere nadoknaditi bar 30 odsto od ukupnih pet milijardi dolara, koliko će ih carine ove godine koštati.

U međuvremenu, Ford očekuje da će mu carine smanjiti dobit u 2025. za oko tri milijarde dolara i nada se da će milijardu od toga nadoknaditi merama štednje. Kompanija je nudila popuste na gotovo celu paletu modela tokom većeg dela godine, kako bi zadržala kupce u prodajnim salonima. Takođe je povećala maloprodajne cene za tri modela proizvedena u Meksiku, za čak 2.000 dolara, prema internom dopisu dilerima koji je došao do Bloomberg Newsa.

Bloomberg

Ovaj pritisak na profit pokazuje da su proizvođači automobila do sada radije apsorbovali dodatne troškove carina nego povećavali cene. Međutim, zalihe automobila proizvedenih pre uvođenja carina uskoro će se istrošiti. Posmatrači industrije široko očekuju da će cene početi da rastu kasnije tokom godine.

Izvan američkih proizvođača, japanski Nissan Motor Co., koji je već suočen s teškoćama, odlučio je da prestane da prodaje dva SUV modela proizvedena u Meksiku na američkom tržištu i poništio je raniju odluku da smanji proizvodnju modela Rogue u svojoj fabrici u Tenesiju.

Bloomberg

Mercedes-Benz Group AG planira da do 2027. premesti proizvodnju "ključnog modela" u svoju fabriku u Alabami. Međutim, takođe razmatra mogućnost povlačenja svojih najjeftinijih vozila poput kompaktnog SUV-a GLA sa tržišta, jer bi carine mogle pretvoriti ionako male profitne marže u gubitke, ako se dodatni troškovi ne prebace na potrošače, izveštava Bloomberg.

Kako će Trumpove carine uticati na cene automobila u SAD

Američki vozači su i pre uvođenja carina bili pod pritiskom. Prosečna cena novog putničkog vozila u SAD iznosila je oko 47.500 dolara u martu, što je 22 odsto više nego pre pet godina, prema podacima kompanije Kelley Blue Book. Kako su cene automobila rasle, a visoke kamatne stope poskupele finansiranje, kašnjenja u otplati auto-kredita bila su blizu najvećih u poslednjih 30 godina u martu. Sada su i uvozne takse još jedan faktor koji preti da dodatno podigne cene.

Proizvođači automobila i delova mogu apsorbovati deo dodatnih troškova, ali će u većini slučajeva bar deo tih troškova na kraju biti prebačen na potrošače.

Posebno bi moglo doći do rasta cena kod jeftinijih modela, jer se mnogi od njih proizvode van SAD kako bi se maksimalno uštedelo na već niskim profitnim maržama. Ford, na primer, sklapa svoj kompaktni pikap Maverick, čija osnovna cena iznosi 27.000 dolara, u Meksiku, dok GM iz Južne Koreje uvozi Buick Envista, koji startuje od 25.095 dolara.

Bloomberg

Mnogo se spekuliše o tome za koliko bi automobili mogli poskupeti zbog carina, ali opšti konsenzus je da se radi o hiljadama dolara.

Uzimajući u obzir izmene koje je Trump uneo u politiku carina, konsultantska kuća Anderson Economic Group procenjuje da bi cene mogle porasti za više od 12.000 dolara kada je reč o luksuznim SUV vozilima, električnim automobilima i modelima sastavljenim u Evropi i Aziji. Čak i automobili proizvedeni u SAD sa značajnim domaćim udelom mogli bi poskupeti za 2.000 do 3.000 dolara.

Koliko će brzo carine uticati na cene automobila u SAD

Povećanja cena možda se neće dogoditi odmah, jer prodavci obično drže zalihe novih automobila dovoljne za dva do tri meseca. Ipak, ubrzana kupovina vozila uoči stupanja carina na snagu smanjila je te zalihe brže nego inače, što bi moglo dovesti do cenovnog šoka ovog leta.

Više cene neće pogoditi samo nove automobile. Kako rastu cene novih modela, mnogi kupci će se okrenuti polovnjacima, čime će i njihove cene porasti. A kako će i auto-delovi uskoro potpasti pod carinski režim, popravke će postati skuplje, a i premije osiguranja mogle bi porasti kako bi pokrile više troškove servisiranja.

Koliko je lako prebaciti proizvodnju automobila u SAD

Neće doći do naglog porasta proizvodnje automobila u SAD. Proizvođači mogu pokušati da povećaju kapacitete u postojećim američkim fabrikama, ali otvaranje novih, bilo za sklapanje vozila ili proizvodnju delova, zahteva milijarde dolara i godine rada. Takođe, zatvaranje postojećih pogona u inostranstvu je skupo i kompleksno.

Da bi se opredelile za takva ulaganja, kompanijama je potrebna stabilnost poslovnog okruženja, a Trumpova politika carina, koja se neprestano menja, ne nudi takvu sigurnost, carine mogu da budu promenjene za nekoliko dana, nedelja ili meseci, bilo naviše ili naniže.

Za neke proizvođače, ekonomika poslovanja u SAD možda jednostavno ne pije vodu. Prema analizi Bank of America, većini proizvođača delova je jeftinije da plate carinu od 25 odsto nego da pokrenu proizvodnju u SAD.

Čak i ako Trump uspe da podstakne kompanije da grade više vozila u SAD, to ne garantuje otvaranje velikog broja radnih mesta, jer bi proizvođači mogli da se oslone na automatizaciju kako bi zadržali niske troškove proizvodnje.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar